Autor teksta: Dragana Daničić
Na zatvaranju 48. FEST- a, glumcu Džonu Malkoviču uručeno je priznanje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Glumac, producent, reditelj, pa čak poznavalac mode i muzike, otkrio je da ga najviše uzbuđuje scenario, a ne uloge, te da nije dobro upoznat sa srpskom kinematografijom.
Kako je došlo do saradnje sa Malkovičem, objasnio nam je Aleksej Igudesman, autor predstave Muzički kritičar, povodom čije izvedbe na FEST-u se ovaj dvojac i našao u gostima Beograda.
„Upoznali smo se pre oko deset godina na festivalu u Duborvniku, onda sam dobio ideju za muzičku predstavu Muzički kritičar koja je, suštinski, muzika sa pozorišnim elementima, ali ideja iza toga su užasne kritike na koje sam naišao o nekim najlepšim muzičkim delima ikada napisanim. Džon tu glumi strašnog muzičkog kritičara, a kroz njegovu priču vidimo koliko je ta muzika zapravo prelepa i kako kritika nekada greši, a nekada je u pravu“, izjavio je Aleksej i dodao da Džon i on mislie da je ova predstava, na neki način, terapeutska za mnoge kreativne, mlade talentovane ljude koji se muče da stvore nešto novo i da je ohrabrenje njima.
Šuman je umislio da je “kompozitor”, a Brams je “netalentovani kreten”. A Klod Debisi je jednostavno ružan. Aleksej Igudesman stvorio je zloban miks najokrutnijih muzičkih kritika u poslednjih nekoliko vekova, napisanih o nekim od najboljih muzičkih dela u istoriji. Opremljen neosnovanim potpurijem muzičkih uvreda, Džon Malkovič se nalazi u ulozi zloćudnog kritičara koji veruje da je muzika Betovena, Šopena, Prokofijeva i sličnih genija dosadna i obična. Aleksej Igudesman, Hyung-ki Joo i drugi veliki muzičari veruju suprotno i uzvraćaju udarac. Veliko finale je “Mučenje Malkoviča”, užasna kritika Malkoviča lično, koju je Igudesman uskladio sa muzikom na jedinstveno sarkastičan način. Performans čini muzika Baha, Mocarta, Betovena, Šopena, Bramsa, Šumana, Debisija, Prokofijeva, Izaja, Kančelija, Pjacole i Igudesmana.
„Šta god da stavite u javnu sferu, bilo da se radi o filmu ili nekom drugom umetničkom delu, sigurno će biti izloženo kritici. To je posao kritičara i ja sa tim nemam problem“, kaže Malkovič.
Malkovič kaže da su ga najviše definisale pozorišne uloge.
„Počeo sam u Čikagu i mnoge stvari koje sam radio u Stepenvulfu odredile su moj glumački razvoj. Filmske uloge su potpuno drugačije od pozorišnih. Predstavu izvedete jednom, pa sledeći put možete da poradite na njoj, dok sa filmom jednu scenu snimate najviše jedan dan i gotovo je. Jednu predstavu nikada ne odigrate isto dva puta, svaki put je odigrate malo drugačije“, kaže on.
Neki glumci obično preferiraju film ili predstave, a neki čak vole da se predstavljaju samo u određenim žanrovima. Malkovič kaže da to nije njegov slučaj.
„Stvarno nije stvar preferencije. Možda sam, kada sam počinjao, više preferirao pozorište, ali to je zato što sam odrastao radeći to. Ovog leta sam oko pet meseci u Londonu proveo radeći na predstavi odmah nakon završetka Novog pape na proleće, a potom sam snimao novu seriju koja će se prikazivati na Netfliksu – komediju Spejs fors“, izjavio je.
Džon ne smatra da je kritika nešto surovo, a kada ocenjuje sebe, pokušava da bude objektivan koliko god može.
„Ne volim da gledam sebe. Ne podnosim sopstveni glas. Mogu sve to da trpim do određene mere. Kritika mi je bitna jer cenim rad, jer se ne radi samo o mojoj ulozi već o filmskom radu generalno“, kaže Malkovič.
Na pitanje da li savremeni onlajn striming servisi potiskuju tradicionalan način gledanja filmova, Malkovič kaže da sumnja da je tehnologija „krivac“.
„To nema mnogo veze sa striming serviima ili filmovima, već sa publikom i načinom na koji publika danas gleda. Od 40-ih do 70-ih je jedini način da vidiš film da odeš da ga pogledaš. To više nije slučaj i ljudi više ne idu u bioskope, gledaju filmove na telefonu ili kompjuteru i tu ne možemo ništa. Filmovi su počeli da se menjaju još sa pojavom VHS plejera, jer nisi morao da ideš da gledaš film pre nego što nestane, mogao si da ga pustiš bilo kada. To je uznapredovalo sa DVD-jem, a tek sa striming servisima… Nemam ideju koje bi platforme za filmove postojale za deset godina“, kaže Džon.
I pošto je kritika glavna tema njihovog najnovijeg dela, Aleksej Igudesman objasnio nam je njihov sledeći poduhvat sa „Muzičkim kritčarem“ i otkrio anegdotu koja je u savršenom skladu sa tim delom. Jedan turski kritičar je pisao kako bi Malkoviča trebalo podvrgnuti audiciji još na aerodromu i poslati ga kući s ratlukom.
„Naišao sam na jednu užasnu kritiku o Džonovom mjuziklu koji je izveo u Istanbulu. Taj deo, koji sam nazvao Mučenje Malkoviča, stavio sam i u predstavu. Mislim da nije mnogo ljudi koji bi glorifikovali kritiku i podneli je kao što to Malkovič radi. Uskoro putujemo u Istanbul i pozvali smo tog kritičara na piće“ , kaže Aleksej.
