Mala galerija Ulupuds, od 4. do 14. juna
Izložbu „One što na zvezde liče“ čini serija slika nastalih tokom 2020. i 2021. godine. Prikazan je odnos između boja, kontrast svetla i tame i njihova relacija sa linijama.
Možda je teško zamisliti da tako jednostavni znakovi kao što su tačke i linije imaju bilo kakvo simboličko značenje, ali ovi pojednostavljeni crteži spadaju u najranije simbole. Oni čine suštinski deo mnogih simboličkih sistema, uključujući vizuelne umetnosti, pismo, matematiku, kao i svete tradicije širom sveta.
Momenat koji je doživljen je trenutan i ne može se ponoviti. Momenat koji je prikazan na slici je slobodan od vremena i mesta. Može iznova biti doživljen u svakom prostoru i vremenu. Slike prikazuju jedan trenutak koji se može osetiti u šetnji prirodom, plesu, posmatranju talasa, u rađanju dana ili muzici. Slika pokušava da prikaže sećanja i tadašnji osećaj.
Apsolutna lepota ne traje dugo, već samo jedan tren. Hegel se u svojoj filozofiji bavi samo umetnički lepim, dok ono prirodno je za njega irelevantno. Lepo je čulno pojavljivanje same ideje i pripada oblicima apsolutnog duha. Lepota ima veze sa prijatnošću, istinom, može se porediti sa snovima i igrom, ali je i različita od svih tih iskustava. Svako umetničko delo je individualno predstavljanje, izraz nečega što se ne može drugačije izraziti. Sukob boja, osećaj balansa, bura i oluja, mira i nespokoja, svi oni čine sliku.
Sunčeva svetlost, svežina jutra, snaga grmljavine su samo nešto na šta delo asocira. Kroz umetnost se svesno predstavljaju osećanja ili misli. To su senzacije i impresije.To je ogoljena emocionalnost. To može biti želja, nadahnuće ili sećanje.
Kao zvezda na nebu, tačka je prva pojava iz beskrajne praznine, sitna svetlost. Ona je centar ili izvor, prvi znak prisustva i izvora sile, centar iz kog zrači sve ostalo i suština koja ostaje kada se sve ostalo ukloni. Centar je u kojem se sabira celokupno iskustvo pre nego što se vrati svom prapočetku.
