Big Band RTS i Alan Brodbent i džez pevačica Sesil Meklorin Salvant
Dva koncerta inostranih i domaćih muzičara obeležili su sinoć (24.10.) svečano otvaranje jubilarnog 40. Beogradskog jazz festivala u velikoj sali Mts Dvorane, bivšeg Doma sindikata, pred ogromnim brojem publike.
Prvo je nastupio Big Band RTS i cenjeni dirigent, pijanista i aranžer Alan Brodbent, sa programom „From Newport to Belgrade“, a nakon njih američka džez pevačica Sesil Meklorin Salvant sa svojim tročlanim sastavom.
Na samom početku večeri, pubilici se obratio Jovan Maljoković, istaknuti srpski džez muzičar, slavni saksofonista i predsednik Odbora Beogradskog džez festivala (BFJ), koji je podsetio na značaj manifestacije još od 1971. godine, za našu sredinu i za domaće džez muzičare.
Maljoković je izrazio zadovoljstvo što je kao tako mlad pre više od pola veka imao prilike da gleda na sceni svetske zvezde jazz muzike, i te davne 1971. poseti ovu manifestaciju, na kojoj je boravio gotovo u svim izdanjima. Uživao je što su kolege i on imali priliku da sviraju i druže se sa svetskim džez velikanima.
„Posebno mi je postalo zadovoljstvo i neizmerna sreća što sam i nastupao sa toliko poznatih muzičara na pozornici na ovom festivalu i u karijeri. Srećni smo što odgajamo nove generacije veoma talentovanih džez muzičara. Drago mi je da je na Fakultetu muzičke umetnosti osnovan Džez odsek, i svi ti osnivači su pravi prosvetitelji. Oni šire kulturu naše zemlje i šire, nadareni su umetnici, a studenti kasnije postaju i profesori. Najsrećniji sam što ove godine slavimo veliki jubilej festivala koji je praznik džeza i koji iz godine u godinu stiče sve više ugleda. Beogradski jazz festival je slika evropskog i svetskog džeza. Da pokažemo svetu naše 40. izdanje“, poručio je Maljoković.
Festival je proglasila otvorenim Nataša Mihailović Vacić, sekretarka za kulturu grada Beograda, koja je navela da „slavimo kontinuitet, ali i neverovatnu energiju i kreativnost koji su održali festival svih godina“. Mihailović Vacić je istakla da se festival brzo po svom osnivanju našao na mapi evropskih i svetskih džez scena, i da su na njemu nastupala najveća svetska džez imena.
Takođe je ocenila da njihovi nastupi ovde nisu bili samo koncerti.
„To je bila čarolija, trenutak kad muzika briše granice i postaje univerzalni jezik duše. Džez je deo naše kulturne baštine, a sadrži u sebi slobodu, improvizaciju i neprekidno traganje za nečim novim“, smatra sekretarka za kulturu grada Beograda.
Kako to obično biva, repertoar festivala čine barem dva koncerta za veče u jednoj sali, a tako je bilo i na ovom otvaranju.
Big Band RTS i Alan Brodbent, sa programom „From Newport to Belgrade“, a gosti italijanski trombonista Đanluka Petrela i hrvatski džez pijanista Matija Dedić
Prvi koncert je bio u znaku svestranog muzičkog umetnika Alan Brodbenta, ovde u ulozi dirigenta, koji je predstavio svoje autorske kompozicije i aranžmane velikih džez legendi.
Tako je koncert počeo sa kompozicijom našeg 100-godišnjaka Vojislava Bubiše Simića – „Povratak“, na veliku radost publike, gde su za klavirom se isticali Ivan Aleksijević, kontrabasista Milan Pavković i na alt saksofonu – Rastko Obradović.
Čuveni Bubiša, doajen džez umetnosti u Srbij i bivšoj Jugoslaviji, predvodio je orkestar na BJF pet puta – 1975, 1977, 1978, 1988, 2014. godine.
Sam koncertni program „From Newport to Belgrade“ bio je zamišljen kao velika proslava slavne istorije manifestacije, u duhu ovogodišnjeg slogana „Džez nasleđe“ / „Jazz Legacy“, kao sećanje na džez velikane, koji su učestvovali na prvim izdanjima manifestacije.
Big Band RTS, naš najstariji orkestar, prošle godine je takođe slavio veliki jubilej, 75. godina postojanja – rekorder je po broju učešća na najstarijem srpskom džez festivalu. Ovo im je bio čak 18. nastup, a često su svirali baš na samom otvaranju manifestacije.
Dirigent Alan Brodbent jedini put u Beogradu nastupao na istom mestu 2010. godine, sa sastavom „Charlie Haden Quartet West“.
Alan Broadbent je pravi narator, vođa večeri, domaćin programa koji vodi publiku kroz svaku od 10 dužih kompozicija džez literature. O svakoj numeri je imao da ispriča neku istoriju, zanimljivost, anegdotu, neobičnost.
Repertoar je uključio delo „Walkin’“ kompozitora Majlsa Dejvisa, čiji je aranžman realizovao Broadbent, i u tom obliku ovde je bila svetska premijera, kao ekskluzivni poklon festivalu i publici. Dirigent i kompozitor Alan Brodbent ovim putem je podsetio na veličanstveni lik i delo autora i virtuoza na trubi Majlsa Dejvisa (1926 – 1991), koji je nastupao na prvom izdanju Newport Jazz festivala u Beogradu (1971) u tadašnjem Domu sindikata.
Alan Broadbent je rođen je u Oklendu (Novi Zeland) 1947. godine. Sa stipendijom magazina „DownBeat“ studirao je na koledžu Berkli u Bostonu, odakle je direktno ušao u orkestar Vudija Hermana kao pijanista i aranžer. Uporedo ostvaruje saradnju sa pevačicom Irenom Kral, a tokom 70-tih i 80-tih je saradjivao sa mnogim zvezdama kao što je Barbra Strejsend. Danas je često angažovan kao dirigent na orkestarskim koncertima i albumima Dajane Krol, a pisao je aranžmane i za albume Glena Freja i Pola Makartnija.
Većina muzičkih komada na set listi nastali su iz pera Alana Brodbenta, istovremeno kao posveta – nadahnuće velikim uzorima.
Sećanje na Dizija Gilespija (1917–1993) utisnuto je u njegovu numeru „Between the Lines“ kao varijacija na „All the Things You Are“ by Dizzy Gillespie.
Upravo je slavni Gilespi rekorder od inostranih imena po broju gostovanja na BJF, čak pet puta – 1971, 1972, 1874, 1981. i 1990. godine.
Osim toga, Alan je predstavio i „Woody ’n’ Me“ sa Matijom Dedićem na klaviru, adaptacija – inspiracija na Gilespijev standard „Woody ’n’ You“ (1942), oba naslova posvećena džez ikoni Vudiju Hermanu (1913-1987), u čijem su sastavu svirali Brodbent i Gilespi,kao i Duško Gojković.
Antologijski džez kontrabasista Čarli Hejden (1937-2014) dobio je posvetu sa dve numere – „The Long Goodbye“ i „The Journey Home“ (gost – Đanluka Petrela, italijanski umetnik na trombonu). Prvu kompoziciju je Alan Brodbent napisao za vreme rada u njegovom sastavu „Charlie Haden Quartet West“, dok za drugo delo kaže da je zapravo „refleksija na povratak kući posle turneje sa ovom grupom“.
Emotivan trenutak je bio kada je Broadbent odabrao i kompoziciju „I Remember Clifford“ američkogautora Benija Golsona (1929-2024), u aranžmanu našeg velikana, džez legende Duška Gojkovića(1931–2023), koji su nam nedavno preminuli.
Kompozicija je posvećena američkom trubaču Klifordu Braunu (1930-1956), koji je prerano napustio ovaj svet sa svega 26 godina, a ostavio je dubokog traga kao džez umetnik i izvodjač. Beni Golson kao saksofonista je bio specijalni gost Big Banda RTS na obnavljanju festivala 2006. godine u Kolarčevoj zadužbini.
Duško Gojković definitivno drži rekord sa devet nastupa na BJF kao individualni izvođač.
Muzički komad „Sonny’s Step“ posvećen je pijanisti Soniju Klarku (1931-1963, jedan od retkih većih imena koji nam nije gostovao u Beogradu), omiljenom muzičaru Alana Brodbenta, dok je delo „The Long White Cloud“ njegova impresija i utisak koji mu ostavlja rodni Novi Zeland, o čemu je i govorio nadahnuto publici Mts Dvorane.
Sam kraj prvog koncerta Alan Brodbent je odabrao svoju kompoziciju kao oproštaj ove večeri – „Reunion at Newport“ i ponovo uključio Matiju Dedića, ali i trombonistu Đanluka Petrelu.
Bilo je ovo sećanje na velikog Đuka Elingtona – kada je prvo izdanje BJF – Njuport festivala 1971. otvorio sastav „Duke Ellington and his Orchestra“ nastupom na istom mestu, tadašnjem Domu sindikata.
Snimio je više desetina albuma kao solo pijanista, lider malih sastava i orkestara, Od 1991. bio je pijanista, aranžer i dirigent orkestra Natali Kol, ćerke Net King Kola. Ovaj angažman doneo mu je prvu Gremi nagradu za najbolji orkestarski aranžman za vokal 1997, za numeru „When I Fall In Love“ (drugi duo sa semplovanim vokalom njenog oca Neta). Od 1987. bio je član čuvenog sastava „Charlie Haden Quartet West“. Za aranžman numere „Lonely Town“, na kome je kvartetu gostovala pevačica Širli Horn, dobio je drugi Gremi 2000. godine. Nosilac je visokog novozelandskog Ordena za zasluge od 2007. godine.
Usledila je pauza od 40 minuta, i onda drugi čin prve noći festivala.
Sesil Meklorin Salvant sprovela fanove kroz svoje studijske albume
U drugom delu koncertnog programa srpski ljubitelji džeza premijerno u Srbiji su slušali američku džez pevačicu Sesil Meklorin Salvant (Cécile McLorin Salvant), sa kvartetom, inače laureat tri uzastopna „Gremija“ za najbolji vokalni džez album. Čak još šest puta je bila nominovana za ovu najvažniju nagradu američke džez industrije.
Publika je frenetičnim aplauzom pozdravila izlazak Sesil na binu, tako da je ona odmah dobila efektan „vetar u leđa“ da zasija na sceni.
Veoma kratke kose, i prodornog glasa, umetnica je krenula u osvajanje publike prvo sa pesmom „The Fog“, ali horor film istog imena u režiji Džona Karpentera, nema veze sa tom kompozicijom. Opet, pozadinu nastanka te numere Sesil je želela da ispriča.
„Zdravo“, reče pevačica na skoro čistom srpskom jeziku, i dodaje dalje sve na engleskom – „to je sve što znam na srpskom“. Onda je krenula u istoriju pesme „The Fog“.
„Ta pesma govori o meni u vreme kada sam upoznala jednog momka, koji mi je oduzeo dah. Bio nam je susret u jednom restoranu i odjednom, u sred mog jela sa jajima, nisam mogla da verujem šta vidim. Taj momak je bio najlepši mogući koga sam videla u životu. Ustala sam i to sam mu rekla. Sve nakon toga bio je blagi pakao. Ah, eto, dešava se i to, svi ga ovde znaju u mom bendu. Ma, to je neki džez muzičar, možete misliti“, duhovita je bila Sesil i nastavljala dalje da vodi repertoar.
Tako je na set listi publika slušala „Every Breath You Take“, kao i „Mister“ posvećeno engleskoj glumici Diani Rig (1938-2020), a auditorijum je oduševila i sa posvetom za njenu prijateljicu – izraelsku umetnicu Anat Cohen, koja će sa njenim sastavom „Quartetinho“ svirati večeras, 25. oktobra u Velikoj sali Doma omladine Beograda, na uz podršku Ambasade Izraela u Srbiji.
Veoma simpatična, komunikativna, harizmatična, Sesil je umela prijatno da stvara odnos sa srpskom publikom, a deluje u suštini tako skromno i nekako neprimetno na prvi pogled.
A opet, govorimo o nekome ko je višestruki dobitnik nagrade za najbolju pevačicu u glasanju Udruženja džez novinara (Jazz Journalists Association), i nosilac „Granta za Genije“, fondacije „Makartur“.
Gledajući nju na bini, mnogo toga uspeva da stvara u jednu fuziju žanrova.
Selisin repertoar je tako vodvilj, bluz, teatar, džez, barok, pop-rok i folklor, ali dok je slušate ima tu i uticaja gospela, soula, čak i portugalskog fado „jezika“.
Ona neumorno istražuje američke i evropske muzičke riznice i otkriva prave bisere među retko izvođenim i zaboravljenim pesmama.
Sesil je pevala u Beogradu u postavi: Sullivan Fortner – klavir, Yasushi Nakamura – kontrabas i Kyle Poole – bubnjevi.
Sesil Meklorin Salvant je rodom iz Majamija (1989), iz mešovitog braka (otac Haićanin, majka Francuskinja) na severnoameričkom tlu. Učila je klavir već od pete godine, i klasično je školovala glas na Univerzitetu u Majamiju. Diplomirala je pravo u Grenoblu (Francuska), i u isto vreme je studirala baroknu muziku i džez na konzervatorijumu Darius Milo u Eks an Provansu (Francuska).
Kada je posmatrate na sceni, nemate utisak da je pred vama svetska jazz zvezda, vokal koji seče dvoranu i ostavlja vam snažan potres u glavi, utisak je uvek nezaboravan.
Kroz sat i po koncerta, kao da je njen celovečernji samostalan nastup, Sesil je sprovela fanove kroz svoje studijske albume.
Sesil je 2010. godine objavila prvi album, diskografski debi sa kvintetom profesora Žan-Fransoa Bonela.
Kasnije je pobedila na vokalnom takmičenju „Telonijus Monk“, a već njen prvi solo album „WomanChild“ (2013) je ploča godine po mnogim kritičarima, kao i nominovana za nagradu Gremi. Usledila su tri uzastopna Gremija za najbolji vokalni džez album – „For One To Love“ (2015), „Dreams and Daggers“ (2017) i „The Window“ (2018), ali i još dve nominacije za novije albume „Ghost Song“ (2022) i „Mélusine“ (2023).
Nakon ovog koncerta od 90 minuta, jasno je da će Sesil Meklorin Salvant u narednim godinama biti česta gošća Beogradskog jazz festivala, a možda i na svojim solo koncertima naše prestonice. Srdačna, draga, mila, emotivna, suptilna, izazvala je samo pozitivne reakcije, i vidi se da uživa da se smeje i širi divnu energiju.
Izvođači koji nas očekuju narednih večeri
Među 12 koncerata u Velikoj sali DOB i Amerikani, čak 10 će izvesti umetnici koji su obeležili neka od prethodnih izdanja. Među njima su današnje velike zvezde svetskog džeza, američki i evropski džez maestri različitih generacija i stilskog izraza: Džejson Moran, Anat Coen, Đanluka Petrela, Rudreš Mahantapa, Emil Parizijen, Kompost 3, Rodrigo Amado, Kris Dejvis, Danijel Erdman i Teo Sekaldi.
Premijerna gostovanja imaće Džejms Karter i mladi brazilski sastav „Quartabe“. Sećanje na srpske džez ikone prirediće ansambl „Serbian All Stars“, u kome sviraju neki od najboljih srpskih džezera mlađe i srednje generacije, u saradnji sa Katedrom za džez i popularnu muziku Fakulteta muzičke umetnosti.
Osim glavnog programa u Domu omladine i dve večeri u Mts Dvorani, u Studiju 6 Radio Beograda stručnoj javnosti biće predstavljen program „The Best of Serbian Showcase“, u saradnji sa inicijativom „Serbia Creates“.
