Sekcija za tekstil i savremeno odevanje ULUPUDS od 25. maja do 26. juna u Domu vojske Srbije
Tapiserija kao jedan od najstarijih umetničkih zanata, preživela je razne promene i modifikacije, kako bi postala moderan, vizuelno – estetski objekat, prilagođen vremenu i načinu života.
U spletu raznih individualnosti, taktilnim kvalitetom, umetnici, izlagači su potvrdili zanatsku veštinu kombinovanja raznih materijala pri izradi tapiserije.
Bilo da je vuna, kudelja, pamuk, žica, koža ili elementi od plastike, stručnim, municioznim radom, istkali su priču, emotivnu, neposrednu, punu snage i svežine.ž
Dugogodišnjom saradnjom ULUPUDS a ( Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije ) i ATELJEA 61, bijenalna izložba tapiserija prikazuje presek u dosadašnjem radu , kao i bogato iskustvo koje Atelje prenosi mlađim generacijama.
Njihovo postojanje od vrednih 60 godina, daje na značaju ovoj umetničkoj grani, jer čuvanje tradicije i negovanje lepote je smisao trajanja.
Tapiserije su lagano iskoračile u prostor, ne remeteći naš doživljaj , » napustile » zidnu površinu i započele » razgovor » sa nama posmatračima.
One su u sponi sa više disciplina primenjene i likovne umetnosti. One su i slika, scenografija,arhitektura, ilustracija…
Često sačinjene od reciklažnog materijala, konstruisane od najjednostavnijih geometrijskih elemenata ili propraćene video zapisom i igrom svetlosti i senke, vidno pokazuju raspoloženje umetnika pri osmišljavanju svog rada.
To raspoloženje iskazano je kroz nazive tapiserija, koje imaju emotivnu i dokumentarnu vrednost.
Na izložbi ( po pozivu organizatora , Sekcije TISO ) svoje radove izlažu i jedne od osnivača, doajena izrade tapiserija ( Marija Saraz Takač, Gordana Glid, Zagorka Stojanović ). To je čin velike pažnje i poštovanja, radi održavanja , negovanja tradicije klečanja, putovanja vune, prepletaja, veza. Da se tapiserija, njena vrednost očuva i nastavi svojim nitima da nas očarava i pokreće.
Zorica Đermanov, istoričar umetnosti