Želja za dobrom svirkom i pozitivnom energijom odvela me je na koncert 30. marta, i dobila sam i više nego što sam očekivala. A očekivala sam mnogo.
Čitajući izveštaje sa prvog koncerta, dalo se zaključiti da je Bitef Art Cafe bio pun. Stoga, verovala sam da će biti nešto manje ljudi drugog dana. Međutim, izgleda da sam se prevarila. Prostor je i ovoga puta bio pun, a neki su čak prisustvovali drugi dan za redom.
Bend se pojavio na bini sa malim zakašnjenjem, ali reklo bi se da im niko nije zamerio. A kako i bi – ritam je odmah počeo da nas „nosi“ i deo publike je zaplesao od samog početka. Nakon što se bendu na sceni pridružio Seun, njegova energija sve nas je začarala. U pratnji dve predivne plesačice i prateća vokala, bilo je prosto nemoguće odlučiti na šta pre obratiti pažnju. Odeća, ples, ritam, energija ili reči – fokus se premeštao i svaki aspekt nas je jednako oduševljavao.
Kao i prethodne večeri, Seun je publici predstavio pesme sa novog EP izdanja “Struggle Sounds”, za koji kaže da najbliže odražava njegove stavove i ubeđenja. Njegova muzika poziva na bunt i revoluciju, i čak nas je podstakao da pevamo „da nas čuju sve do predsednikove kuće.“
Svirka je trajala oko dva sata, i kako je odmicala, išla je ka vrhuncu, a ne ka zalasku. Umesto umora i opadanja snage, prema kraju činilo se da su i publika i bend sve snažniji i zagrejaniji. Znate kako na žurkama uvek bude najbolje pred kraj, kad ostane „odabrana ekipa“? Baš takva je i ova žurka bila. U poslednjih pola sata, ljudi su se malo razišli. Ipak je bio radni dan. Međutim, nama upornima to je dalo više mesta, i doživljaj je dostigao vrhunac. Mislim da nije bilo osobe koja nije igrala celim svojim telom i bićem, zajedno sa Seunom i ostatkom benda. Kada je koncert završen, osećala sam se kao trgnuta iz sna ili transa.
Bila sam na mnogo koncerata, ali na sinoćnja razmena energije između publike i benda bila je nešto posebno. Svojim stavom, nastupom i pesmama, mladi Seun je pokazao da je uistinu dostojan naslednik svog oca.
foto: Dunja Đuđić