Svoj novi projekat “Modern Times”, Bojana Zulfikarpašića, koji je i zvanično proglašen za najboljeg evropskog džez muzičara, predstaviće i beogradskoj publici 27. i 28. marta, u klubu Novi Bitefartcafe (Mitropolita Petra 8), u okviru Musicology Barcaffè Sessions. Muzičar živi u Francuskoj, a uoči svojih koncerata u srpskoj prestonici, on kaže:
[question]Koliko je Vaš put od „Avale do Ajfela“ uticao na Vašu auteničnost kao umetnika?[/question]
[answer]Avala mi je već davala znake da radim na svojoj “različitosi”, umesto da se zadovoljavam imitiranjem svokih muzičkih idola. Ajfel je samo potvrdio da je to ono što daje smisao mom postojanju, upravo to bivanje svojim, ali, naravno, to ne znači u isto vreme ignorisanje onoga što se desilo pre mene. Naprotiv. Ubeđen sam da je najlepša stvar koju čovek može ponuditi tokom svog života je baš ta “autenična individualnost”. To pravi ovu planetu interesantnom i šarenom.[/answer]
[question]U Beograd ovaj put dolazite na dva koncerta „Bojan Z – Modern Times Quartet” zaredom i to na Musicology Barcaffè Sessions. Šta mislite o ovom nešto drugačijem konceptu muzičkog festivala?[/question]
[answer]Već godinama žongliram između koncertnih sala i klubova, tako da mi se čini da je MBS mešavina kluba i koncertne sale, što je apsolutno OK. Dokle god se radi o staroj dobroj antičko – grčkoj igri “mi na sceni i oni u publici” na svom sam mestu, i muzika se prilagođava njemu. Baš zbog specifičnosti mesta predložio sam projekat “Modern Times”.[/answer]
[question]Sa svojm Modern Times bendom, nastupaćete na jedan drugačiji način nego što je to inače publika u Beogradu imala priliku da čuje. O čemu se radi?[/question]
[answer]Ja sam ređe nastupao sa originalnom muzikom u formatu pesme i sa vokalom. Uglavnom sam svirao svoju instrumentalnu muziku, te je to prva promena u odnosu na “klasična” izdanja na koje su naviki ljudi koji me prate. Druga promena je upotreba elektronike, u mnogo većoj meri nego do sada.[/answer]
[question]Na predstojećim koncertima, umesto akustičnog klavira, sviraćete na električnom klaviru. Da li ćemo čuti i zvuke sa Vašeg Xenophone-a?[/question]
[answer]Da, ali biće to više Xenophonia 2018-a, a ne 2005-a… Muzika koju pravim reflektuje godine življenja i moje lično životno iskustvo, s neophodnom dozom eksperimentisanja i radoznalosti, koja nam dozvoljava da idemo napred.[/answer]
[question]Muzikom se bavite od 5. godine, i tokom bogate muzičke karijere dobili ste i brojne nagrade, poput one za najboljeg džez muzičara. Kada sagledate svoj rad u retrospektivi, šta je to što vas je činilo najsrećnijim, a šta je to što biste u narednim godinama želeli da ostvarite?[/question]
[answer]Najponosniji sam na činjenicu da sam i dalje strastveno zaljubljen u muziku i u život, i pored godina življenja i bavljenja njome. Uzbuđenje pred koncert, ili prvo izvođenje novih kompozicija je i te kako još uvek prisutno. Rutina je ono što ubija kreativnost, mada ima primera umetnika koji su od rutine napravili umetnost. A voleo bih da ostvarim svoj san da doživim planetu Zemlju bez rata i mizerije, bez mora i reka punih plastike i otpadaka gde živimo y simbiozi sa životinjama od kojih, i te kako imamo šta da naučimo. Smatram, u stvari da smo mi na njihovoj planeti koju, eto, rešismo da uništimo prilagođavajući je sebi, šta li.
Homo Sapiens bi trebalo značiti “Mudar Čovek”, a za sada smo mnogo više Homo Stupidus.[/answer]
