Proslavljeni violinista Stefan Milenković i kamerni orkestar “Muzikon” sinoć (27.05.) su održali veliki koncert “Proleće” u Botaničkoj bašti “Jevremovac” u Beogradu pred zaista velikim brojem publike – poklonika klasične muzike.
Podsetimo, koncert je originalno bio planiran da otvori sezonu muzičkog programa na sceni Botaničke bašte u petak, 24. maja., ali usled nevremena, pomeren je za ovaj datum.
Virtuoz na violini, svetski i naš umetnik, Milenković je pre tri godine (2021) takodje sa “Muzikon” orkestrom imao koncert u ovoj prirodnoj oazi Botaničke bašte i došao je red da se ponovi taj umetnički projekat.
Stefan je odlučio da se tokom pandemije korona virusa 2020. godine definitivno vrati da živi u Srbiji, nakon decenija provedenih u SAD, tako da imamo zadovoljstvo da ga znatno češće gledamo i slušamo na našim prostorima, po celoj Srbiji.
Umetnik živi i radi u Novom Sadu, kao profesor violine na Akademiji umetnosti i na funkciji umetničkog direktora nove Koncertne dvorane.
Kao i 2021. godine, koncert je krenuo u prvom segmentu bez Stefana, a gudački ansambl “Muzikon” započeo je putovanje kroz univerzum norveškog kompozitora i pijaniste Edvarda Griga (1843-1907), sa delima “Holberg svita”, “Praeludium”, “Sarabande”, “Gavotte”, “Air”, “Rigaudon”.
Edvard Hagerup Greg smatran je za jednog od vodećeg umetnika, kompozitora romantičarskog perioda, i njegova muzika se često izvodi na koncertima klasične muzike u čitavom svetu.
“Muzikon” je odabrao veoma obiman uvodni deo, da se publika zagreva dok na scenu ne izadje zvezda večeri, violinista, pedagog, vizionar, maestro Stefan Milenković.
Istina, oni su odabrali zanimljiv i višeslojan “prolećni” program.
Govorimo o muzičkom čarobnjaku koji je kao maleni dećak već ušao u svet umetnosti, i sa svojih samo 10 godina već je nastupao pred tadašnjim predsednikom SAD Ronaldom Reganom, a onda je usledio i poziv predsednika SSSR-a Mihaila Gorbačova, dakle u periodu bivše Jugoslavije.
Čim je izašao u svečanom odelu modro crvene boje koja naginje ka ljubičastim valerima, Milenković se sav ozaren obratio vernoj publici.
“Dobro veče, draga publiko. Drago mi je da ste došli večeras ovde, gde ste svi pomalo na neki način – kockari”, rekao je Stefan, gledajući u nebo, misleći na moguću kišu, jer je i sinoć bilo pomalo nestabilno, ali srećom padavina nije bilo.
“Ali, vi ste tu jer verujete u lepo, da do nevremena neće doći. To je baš lepo od vas. Ovaj segment sledeći će biti posvećen Bitlsima i Hendlu, odnosno zove se “Beatles go baroque”. Kompozitor Peter Brajner je istraživao klasiku, mada i “Bitlsi” su uveliko postali klasika, i onda je njih spajao sa periodom baroka, Hendlom, i videćete sada kako to zvuči”, poručio je Milenković.
Tako je Stefan sa “Muzikonom” krenuo na duhovno umetničko putovanje iz pet segmenata, poglavlja, u kojima se spaja rokenrol slavne britanske četvorke iz Liverpula (Pol MekKartni, Džon Lenon, Ringo Star, Džordž Harison) sa vizijom nemačko-britanskog kompozitora Georga Fridriha Hendla (1685-1759). Umetnik baroka je bio najpoznatiji po svojim mnogim operama, stvorio čak 42, skoro 30 oratorijuma, 120 kantata, veoma produktivan tokom 74 godine života.
Svakako mu je najpoznatije delo “Mesija”, oratorijum zasnovan na motivima iz Biblije.
Stefan je sa orkestrom tako ušao u svet rokenrola i klasike, putem istraživanja slovačkog kompozitora, pijaniste i dirigenta Petera Brajnera, koji je snimio preko 150 albuma na tim “funkcijama”. Trenutno živi i radi u Njujorku.
Na red je došla raskošna višeslojna kompozicija “Beatles go baroque: Beatles concerto grosso No 1″ (u stilu Hendla).
Oni su izveli pet celina koje pripovedaju svoju priču i imaju dramaturšku zaokruženost: “She Loves You: A tempo giusto”, “Lady Madonna: Allegro”, “Fool on the Hill: Adagio”, “Honey Pie: Allegro”, “Penny Lane: Allegro”.
Podsećanja radi, “Muzikon” je imao jedan zapažen koncert 2019. godine u Kolarčevoj zadužbini, koji je imao sličan koncept kao naš moćni spektakl “Rock Opera”, i tada su takodje u istraživačkim aranžmanima slovačkog umetnika Petera Brajnera, izvodili repertoar svetske rok muzike: “Queen”, “Led Zeppelin”, “The Beatles”, i deo segmenta “The Beatles go baroque”.
Sastav “Muzikon” ima te izlete u svetu rock kompozicija, jer su upravo oni nastupali sa domaćim bendom “Queen Real tribute” u okviru projekta i spektakla “Queen Simphony Accoustic”.
Brajner je naveliko poznat po svojim klasičnim aranžmanima, kao što su barokne verzije „Bitlsa“ i Elvisa Prislija. Tokom 2004. on je snimio sve nacionalne himne sveta koje je Atinski olimpijski komitet iskoristio kao muziku za ceremoniju dodele medalja na Olimpijskim igrama.
Njegov trostruki CD “Janacek Operatic Suites” je jedan od top 10 klasičnih albuma 2009. godine.
“Kada su mi iz “Muzikona” ponudili program da sviramo ove večeri za vas, iskreno, nisam čuo za sve te kompozicije, bile su nove za mene. Program večeras pred vama je takav da je u pitanju stil bez stilova, ili neka vrsta spoja različitih stilova. Sada ćemo vam predstaviti upravo jedno takvo delo, kompozitora Kristijana Sindinga, jedna neverovatna svita u starom stilu, emotivna, raskošna, puna romantike, spoj dva sveta – baroka i romantizma”, najavio je violinista.
Onda je u svom maniru veoma duhovitog umetnika, nastupio sa raznim simpatičnim dosetkama.
“Preporučujem vam da onda ostanete do kraja. Mislim, sad kad ste već seli, i ne treba da odlazite. Čak mislim i da ne možete izaći tek tako, čuo sam da je bilo nekih problema oko toga. Znači kad sednete, tu ste gde ste, nema mrdanja. Inače, svita koju ćemo svirati ima tri stava, znači ne sme da se pljeska izmedju stavova. Dobro, samo kažem, mislim možete da tapšete, nego ja više da se štedite”, duhovito je jasno istakao Milenković, jer je publika neprestano pre toga izmedju stavova apaludirala, što nikako nije po bon tonu.
Tek kada se celovita kompozicija završi, i umetnici se poklone, sledi aplauz, prema nepisanom pravilu koncerta.
Ipak, ni ovde nije vredelo što im je maestro poručio i ljubazno zamolio da ne tapšu, publika je i dalje pružila dlanove i dokazala svoje oduševljenje nakon sva tri stava “Presto”, “Adagio” i “Tempo giusto”kompozicije “Svita za violinu i orkestar u a-molu, opus 10 (Svita u starom stilu)”.
Muzika Kristijana Sindinga (1856-1941) bila je specifična u svom periodu. Reč je o norveškom kompozitoru, koji je bio rođen u Kongsbergu, zapadno od Osla.
Otac mu je bio inženjer, a majka naklonjena umetnosti, tako je u tom duhu vaspitala trojicu sinova. Jedan Sindingov brat postao je slikar i pisac, a drugi skulptor.
Kada im je otac umro, porodica se preselila u Oslo, gde je Kristijan počeo da uči muziku. Kada se kasnije upisao na Konzervatorijum u Lajpcigu, naveo je imena svojih učitelja i ispostavilo se da su to bili najugledniji muzičari u Oslu tog vremena.
Onda se norveški umetnik usavršavao i u Minhenu, gde se istakao veoma sa svojim Klavirskim kvintetom op. 5 i gde je napisao svoje prve solo pesme.
Zanimljivo je da se celog života Sinding svojski trudio da se izdržava samo od svog kompozitorskog rada, ne i od pedagogije, sviranja orgulja ili muzičkog novinarstva, što su mnogi norveški kompozitori morali da rade da bi nekako preživeli.
“Evo, stigli smo do kraja, a na bis smo spremili čitavo jedno delo, koje nema u programu”, najavio je iskreno Milenković i otkrio da je u pitanju “Đavolji triler”, čuvena Sonata za violinu u ge-molu italijanskog kompozitora i violiniste Đuzepa Tartinija (1692-1770) u aranžmanu za violinu i gudački orkestar.
“Tartini je bio jedan od najvećih violinista u istoriji, pravi renesansni čovek, koji je pričao da mu se kompozicija “Đavolji triler” ukazala u snu. Naime, on je sanjao Đavola kako mu dolazi i kaže mu da će mu on pokazati kako se može svirati violina i stvarati kompozicija. Onda se Tartini probudio sav okupan u znoju, i odmah je želeo da zapiše kompoziciju koja mu se javila u snu”, objasnio je Milenković istoriju nastanka ovog dela, koje je italijanski virtuoz nazvao “Đavolji triler”, ubeđen da ga je Đavo lično posetio u snu.
Đuzepe Tartini, rodom iz Padove, bio je istovremeno mletački kompozitor, violinista muzički teoretičar – muzikolog, iz perioda baroka.
Bio je izuzetno produktivan autor koji je komponovao više od 100 muzičkih komada za violinu, najviše za violinske koncerte, a najpoznatiji je ostao zbog dela “Sonata za violinu u G-molu” ili “Đavolji triler”.
Milenković je “Đavolji triler” približio publici da je bečki kompozitor Fric Krajsler zapravo nadgradio i uobličio ovu kompoziciju, koju je naš slavni maestro posvećeno svirao kroz četiri stava i time zaokružio sat i po veoma uzbudljivog i dinamičnog koncerta.
Prema legendi, Tartini je inspiraciju za ovu sonatu dobio u snu, kako je več objasnio Stefan, a onda je Italijan kasnije ispričao svom prijatelju, astronomu Jozefu Lalandi.
Sanjao je kako je sklopio ugovor sa đavolom, dakle kao Geteov junak Faust iz istoimene poetične drame – daće mu svoju dušu, a đavo će ga, za uzvrat, služiti tri puta po sedam godina.
Sve je išlo po dogovoru – Tartini je ubrzo postao slavan i bogat. Onda je jednom prilikom nadmeno pružio đavolu violinu i rekao mu da sada on malo svira.
Odnosno, Tartini je želeo da vidi da li đavo ume da svira bolje od njega, čuvenog Tartinija. Tada je đavo zasvirao sonatu, koja je bila neverovatna, a Tartini je bio apsolutno – oduševljen i omadjijan!
Probudio se, uzeo violinu i počeo da svira po sećanju iz sna. Pokušavao je da sklopi celu kompoziciju, ali se nije mogao setiti svega. Ono što je upamtio, to je i zapisao, te je tako i nastala sonata „Đavolji triler“.
Evo detaljno kako je napisao astronom Jozef Lalanda, zapis reči velikog Tartinija:
„Jedne noći sanjao sam da sam svoju dušu otpisao đavolu. I sada je sve išlo na moj mig; moj novi sluga mi je ispunjavao svaku želju. Tada mi je palo na pamet da mu dam violinu i vidim da li je u stanju da na njoj odsvira nešto lepo. No, kako je grdno bilo moje iznenađenje kada sam začuo jednu sonatu, tako čudesnu i tako lepu, sa toliko umetnosti i poniranja izvedenu, da je nije mogao doseći ni najsmeliji let fantazije. Bio sam toliko zanet, oduševljen, očaran, da mi je dah zastao i ja se probudih. Odmah dohvatih svoju violinu, da bih sačuvao bar jedan deo tonova koje sam čuo u snu. Uzalud. Istina, muzika koju sam tada komponovao je najbolje što sam u svome životu učinio i ja je još uvek nazivam đavolskom sonatom. Ali, razlika između nje i one koja me je tako snažno bila impresionirala toliko je velika da bih najradije razbio moj instrument i zauvek se odrekao muzike, kada bi mi samo bilo moguće da se otrgnem od zadovoljstva koja mi ona pričinjava”.
Uvek beskrajno neposredni i simpatični Stefan Milenković voli da komunicira sa publikom na jedan poseban, duhovit, nadasve inspirativan način, gde pomalo kao da glumi da je nespretan u tom odnosu, ali zapravo vrlo vešt i odlučan da koncert ne bude samo svirka, već i neka vrsta pripovedanja, da auditorijum uvede u muziciranje, koje kompozicije i autori su pred nama, da nas edukuje i pruži sveobuhvatan doživljaj.
Samo deluje na sekund da se Stefan kao zbunjuje ili ima tremu, te se kao stidi u komunikaciji, ali je ustvari sve suprotno, što daje poseban šmek i nadahnuće koncertu.
Sa samo 16 godina tada mali Stefan je već dostigao neverovatan rezultat i jubilej – odsvirao je svoj 1000. koncert u Montereju (Meksiko).
I ceo život je posvećen muzici, kao interpretator, violinista i predani pedagog, koji će najnoviji masterklas, odnosno muzički institut organizovati u Novom Sadu na tri nedelje, od kraja jula (28.07.), za mnoge domaće, regionalne i inostrane muzičke nade, kao što je on nekada bio.
Beskrajni talenat je ipak dva puta nastupao pred Papom Jovanom Pavlom II, više koncerata održavao u Karnegi Holu u Njujorku, Kenedi centru u Vašingtonu, Kadogan Holu u Londonu, Santori Holu u Tokiju, a da ne pričamo sa kojim ansamblima je sve svirao širom planete: Orkestar Radio Francuske, Berlinski simfonijski orkestar, Helsinška filharmonija, Beogradska filharmonija, Orkestar Boljšoj teatra (Moskva), Nacionalni orkestar Belgije, Kamerni orkestri Orfeus i Aspena, Simfonijski orkestri Meksika, Indijanapolisa, Sao Paola u Brazilu, Melburna i Kvinslenda u Australiji.
Poslednjih godina, sezona i decenija, Stefan Milenković se otvorio i za saradnju sa rokenrol kolegama, ili bluz džez muzičarima, tako da je imao rasprodate koncerte sa makedonskim gitaristom i kompozitorom Vlatkom Stefanovskim u Sava centru, sa lautistom iz BiH Edinom Karamazovim (Guitar Art fest, Kolarac), snimao je jednu TV emisiju sa rok grupom “Van Gogh”, a poslednje je imao saradnju sa dr Neletom Karajlićem na projektu “Rock El Classico” (Stadion Tašmajdan, Arsenal fest u Kragujevcu, mnogi prostori po Srbiji, 2022-2023).
Milenković inače svira na violini iz 1783. godine koju je izradio Đovani Batista Gvadanjini.
Tako je Botanička bašta “Jevremovac” zahvaljujući Stefanu Milenkoviću i “Muzikon” ansamblu uspela da klasiku pretvori u jedinstveno muzičko iskustvo koje nema granica, i oduševi sve one ljubitelje putovanja kroz istoriju manje primećenih kompozitora na našim prostorima.
Čekamo i treću saradnju Stefana i “Muzikona”, samo da se ne realizuje tek za naredne tri godine.
