Ustanova kulture Dom omladine Beograda (DOB), povodom jubileja – 60 godina postojanja, organizuje koncerte regionalnih, inostranih i domaćih bendova, tako da je publiku obradovala sa novim nastupom hrvatskog pank rok sastava „Psihomodo pop“ protekle subote, 23. novembra.
Velikom turnejom „Vjerujem u čuda“ bend iz Zagreba obeležava 40 godina karijere na muzičkoj sceni.
Naravno, frontmen, lider, pevač, autor pesama Davor Gobac svakako je stožer, alfa i omega benda cele četiri decenije, i uspeva da se održi kao alternativni pank roker, harizmatičan, lucidan, luckast, kao uključen na struju, zabavan i duhovit.
„Psihomodo pop“ je jedan od značajnijih sastava bivše jugoslovenske rok scene, tokom 80-tih godina prošlog veka, a u tom podžanru mešanja rokenrola i panka bili su i domaće snage – “Partibrejkers” i “Električni orgazam”.
Istina, Davor Gobac i ekipa nisu toliko česti gosti Beograda i Srbije, kao neki njihovi sunarodnici, imali su solo nastupe uglavnom na istom mestu DOB-a, ili na našim manifestacijama i festivalima Beer fest (ovde su gostovali poslednji put na leto 2022 – beogradsko Ušće), na dočeku Nove godine na raznim trgovima Beograda.
Repertoarom koncerta Gobac kao veoma otkačen, uključen na mlazni pogon, „rasklimatan“ kao u nekoj video igrici, poručio je „Telegram Sam“, otkrivao kako „Volim crtane filmove“ ili – „Ona vrišti da voli me“,te je podsetio sebe, bend i fanove – „Kad sam imao 16“.
Na sve to, „Psihomodo pop“ je svojim nastupom na set listi predstavio pravu „Bombu“ i onda je sa setom priznao – „Nema nje (zauvijek)“.
„Ima te situacije, eej, lik je u kupatilu, i žena mu kuca na vrata, pita ga kad će da završi. A on drka, razumeš, a kaže njoj – malo ga duže perem“, tako voli Gobac da zabavlja masu, pomalo vulgarno, ali za masu često zabavno, smešno, efektno.
Tokom celog koncerta Gobac je ponavljao „Kome je ovde večeras rođendan, majku mu? Svi ste tako raspoloženi, ma mora da je nekome od vas rođendan? Slobodno kažite“, eto način kako Davor voli da iskaže sreću što je publika toliko zadovoljna svirkom.
Koncert je odavno bio rasprodat, tako da je barem 700 duša uživalo u preseku karijere benda kroz 12 studijskih albuma stvorenih u poslednje četiri decenije.
Gobac još kada je „Rano jutro“ zapevao je baladu o svojoj ljubavi – „Frida“ koja je „bila moja kraljica, a niko nije bio njezin kralj“, što je publika horski pevala, svaki stih, svaku reč, nostalgično se vraćajući u zemlju koje više nema.
Vikajući „Bejbi“, i dokazajući da je „Brz k’o munja“, ili „Vampir“, čak i „Starfucker“, „Boby“, Gobac se fino i osvešćeno okrenuo analizi teme o navali pojave mobilnih telefona, odnosno njenoj zloupotrebi.
Tako je najavio hit „Mobitel“ i kritikovao čak publiku što u tolikoj meri ima ove aparate telekomunikacija, i da ne mogu da spavaju bez njih, te se samo slikaju, prave selfije, onda kače fotke na društvene mreže, i onda sve postaje besmisleno i odlazi u krajnost.
Ali, Gobac ne gubi nadu jer kako kaže – „Vjerujem u čuda“ i „Bože čuvaj Psihomodo pop“ sa delovima božićne pesmice “Jingle Bells”, što čini uvek na otkačen način, deluje kao da će samo poleteti sa scene.
„Svi ovi razni prokleti predsednici širom sveta, vidite šta nam svima rade. Ali dobro, hajde da se nadamo da na kraju sve će biti u redu“, viknuo je Gobac kao najavu hita „Sve će biti u redu“, sa dodatkom stihova „opusti se i uživaj u letu, ja profućk’o sam“.
Uvek otkačen kakav samo on može biti, Gobac je isporučio publici jedan od svojih antologijskih hitova „Ja volim samo sebe“ kao narcisoidno-egoistična himna, koju su svi obožavali u našoj Jugoslaviji, te je masa sve vreme đuskala bez predaha.
JA VOLIM SAMO SEBE
Tamne mrlje prošlosti
Na tvojoj bijeloj košulji
Veš mašina budućnosti
Nikad neće oprati
Ja ne gutam pilule
Da bi mi bilo bolje
Ja ne trebam žene
Da me zadovolje
Ja volim samo sebe
Svog jedinog sebe
Ja volim samo sebe
Svog predivnog sebe
Oči bojim zeleno
Usta žarko crveno
Uvijek sam izgledao
Kao što sam volio
Druge ne primjećujem
Ni u prolazu
Sebe uvijek pozdravljam
U ogledalu
Ja volim samo sebe
Svog jedinog sebe
Ja volim samo sebe
Tog predivnog mene
Oči bojim zeleno
Usta žarko crveno
Uvijek sam izgledao
Kao što sam volio“ .
„Ej, stvarno vi ovde, je li nekome rođendan?“, bio je uporan Gobac, jer nije mogao da se navikne da je ovde toliko dobra zabava ili je aludirao da „Psihomodo pop“ na aktuelnoj turneji obeležava 40 godina postojanja.
„Osjećam se haj“ (mozak baj baj), isticao je pevač sa uvek komičnom koreografijom, srećan što toliko dugo traju na sceni, prešli su 40 leta.
Priča nas vodi u 1983. godinu kada se raspala pank-rok grupa “Klinska Pomora”, iz koje dolazi pevačDavor Gobac, a onda se pridružio andergraund grupi “Neron”, ali taj bend ipak ubrzo menja ime u –“Psihomodo pop”.
„Ona odlazi“ i „Ona ludo pati“ jasno kao dan, ali tu su i lepa imena koja su zavrtela mozak Gopcu, osim neprevazidjene „Fride“, dakle – „Donna“ i „Ramona“, pank rok biseri i antologije. Nekoj od njih ili svima može da uzvikne „Dižeš me“, ili „Ako želiš biti moja“, mada su to slične fraze ili „Iste stvari“, koje ga vraćaju gde – „Natrag u garažu“.
Pravi rok zabavljač, voli da pravi grimase na licu koje mu je kao od gume, da prevrće oči, da stavi crne naočare za sunce, pa da ih opet skida i stalno se smeje, smejulji, smeška, uvek je „high“, raspoloženje ne ume nikad da mu spadne.
Osim što je u pesmi izjavio da voli crtane filmove, tu je i Diznijev i Kolodijev junak „Pinokio“, te je sam scenski nastup definitivno po uzoru na Mika Džegera i “The Rolling Stones”, pank rok legende – “Ramones”, Iggy Pop, “The Clash”, pomalo i „The Sex Pistols“ i Džimija Rotena, gde su svi ti muzičari kao nekontrolisani i razobručeni.
Upravo zbog takvog prililno nekonvencionalnog pristupa scenskom izrazu “Psihomodo pop” je čak pet godina imao status neafirmisane demo grupe, jer su osnovani te 1983., a onda tek krajem 1988. godine izašao im je prvi album – „Godina Zmaja“ (Year of the Dragon, 1985), prema istoimenom krimi filmu u režijiMajkla Ćimina, gde je glavni glumac bio Miki Rurk.
Inspiracija i performans na bini nemaju kraja, granica može biti samo „Nebo“, ali svakako da je Davor Gobac izuzetno retka pojava na rokenrol i pank pozornici, jer ne ume da se isključi koliko uživa da se ističe u prvi plan, ali ne radi to sebično, već radi za svoj tim muzičara.
„Njezin život je, život je, život je sexy magazin“, vikao je bend u refrenu za verovatno najveći hit „Sexy magazin“, koji je obeležio mnogima detinjstvo i sazrevanje muzičkog ukusa.
SEXY MAGAZIN
Njezin život nije bajka
njezin život nije film
njezin život nema smisla
ona nema ništa s tim
U njenim žilama teče
šampanjac, a ne krv.
u njenim plavim očima,
ja sam mali bijedni crv
Sexy magazin, sexy magazin
Ona voli porno pričice
i nosi čipka gaćice,
sve njene prijateljice
glupe su i dosadne
Život nije bajka
život nije film
njezin žvot nema smisla
ona nema ništa s tim
Refren:
Njezin život je, život je,
život je sexy magazin!
Sexy magazin, sexy magazin!
Njezin život je, život je,
život je sexy magazin
Morao je biti i bis, sasvim očekivano, opet neka dama u njegovim mislima – „Mila“, jer kud će, nema druge – „Totalno sam lud“ uz „Leteći odred“.
Puna dva sata i kusur „Psihomodo pop“ je uspešno prošetao publiku kroz svoj repertoar velikih vanvremenskih hitova, i malo se dotakao najnovijeg aktuelnog albuma „Vjerujem u čuda“, koji je skoro od „Hrvatske diskografske udruge“ osvojio nagradu „Nova ploča“ za 2024. godinu.
Osim 12 studijskih, Davor Gobac zvani prikopčan na struju, sa svojim pank rok bendom objavio je i tri uživo izdanja i tri kompilacije.
Trenutno su u pravoj hiper produkciji čitavih aktuelnosti povodom 40. rodjendana: rade vredno na nekoliko novih izdanja – u pripremi su čak četiri „lajv“ albuma i novi studijski album, kao i dokumentarni film u režiji Radisava Jovanova – Gonza, ali i monografija posvećena istoriji benda.
Drugim rečima, izgleda da će nam „Psihomodo pop“ sve češće nadalje dolaziti u prestonicu i druga gradove Srbije, te gostovati na našim velikim festivalima i manifestacijama (Beer fest, Arsenal fest, Exit).
