Beogradski rok bend “Električni orgazam” u subotu veče (7. decembar) održao je još jedan veoma uspešan koncert u prestonici Srbije, na sceni sale “Amerikana” Doma omladine Beograda.
Povod novog rokenrol druženja bio je jubilej – 40 godina njihovog antologijskog albuma „Kako bubanj kaže“ (1984), koji je u reizdanju diskografske kuće „Jugoton / Croatia Records“ nedavno objavljen na vinilu.
Album je vratio publiku 40 godina unazad i podsetio je na osam pesama na ploči A i B strane: “Kako bubanj kaže”, “Klinci traže zabavu”, “Pričam o tebi”, “Ja želim promene (Baby, baby, baby, baby)”, “Fras u šupi”, “Beograd”, “Skamenjen”, “Volim te” i tu je numera od početka stvorena na ovom materijalu – “Tetovirane devojke” (bila je na kaseti, ne na ploči, ali sada je konačno na vinilu).
Srđan Gojković Gile kao frontmen benda (gitara, vokal) i ostala ekipa – Ljubomir Ljuba Đukić (vokal, klavijature), Branislav Petrović “Banana” (gitara), Zoran Radomirović “Švaba” (bas gitara), Blagoje Nedeljković “Pače” (bubanj) priredili su publici jedan muzički vremeplov iz doba “novog talasa” koji je ovim albumom zaokružen od strane „Električnog orgazma“.
„Kako bubanj kaže“ iznedrio je uglavnom taj hit istoimenog naslova i komercijalno nije bio uspešan u tom dobu, čak i promo koncerti povodom tog projekta nisu bili u velikoj meri.
Ali, neke numere sa tog izdanja su dobile nova čitanja u poslednjih nekoliko godina i time im je pružena šansa za neku novu mladež i publiku željne istinskog rokenrola, bez začina, zadrške, drugih nepoznatih elemenata.
Gile je podsetio publiku da ovo veče ima zapravo dvostruki povod za slavlje i dva jubileja: 40 godina „Kako bubanj kaže“ i 60 godina Doma omladine Beograda.
Koncert u „Amerikani“ je započet sa kompozicijom „Lui Lui“ i to beše dobar izbor na repertoaru, jer je pesma dobila novo video čitanje u obliku lyric video spota pre skoro tri godine (početkom 2022) i samim tim je promovisana nekoj novoj ciljnoj grupi 21. veka.
Poručuju Gile i Ljuba – „Hajde bejbe (Daj da vidim sad)“ i oslikavaju reči – „ko je star, a ko je mlad, Ko je brz, a ko je spor …. Ti kažeš da si sada shvatila, Ali više nema vremena, Gde si ti, gde sam ja“, da bi u narednoj pesmi zapevali i zaigrali „Vudu bluz“.
Ljuba je skočio na scenu sa naslovom „Locomotion“, obrada američkog hita “The Loco-Motion” (ili “Locomotion”, 1962) tandema autora Gerry Goffin i Carole King, koji je proslavio pevačicu Little Eva ili Eva Narcissus Boyd (1943 – 2003). Kasnije je i australijska pop zvezda Kylie Minogue snimila rimejk te pesme na samom početku svoje karijere (1987).
„Električni orgazam“ je snimio svoj jedini album kompletno sa obradama u svom aranžerskom maniru – “Les Chansones Populaires” (1983) gde se nalazi ova raspevana kompozicija.
Zanimljivo je da naš rok bend stalno ima nove jubileje, kada se desi neka zaokružena godina, oni prave turneju povodom obeležavanja tih albuma.
Tako su 2016. imali koncerte po Srbiji i regionu, takodje i u Domu omladine Beograda dve svirke da predstave 30 godina hit albuma „Distorzija“ (1986) i sada im se bliži 40 godina (2026) tog mega uspeha.
U novije vreme, zbog pandemije korona virusa, sa zakašnjenjem su proslavili 40. rođendan rasprodatim koncertom u Mts Dvorani (2021), istovremeno i albume “Paket aranžman” [razni izvođači – „Idoli“, „Šarlo akrobata“, učešće, 1981) i “Električni Orgazam” (1981).
Onda su na istom mestu ponovili uspeh dve godine kasnije (2023), ali se uvek vraćaju i u Dom omladine (2022, 2024), jer su bivši Dom sindikata i DOB bendu omiljeni prostori za koncerte u Beogradu.
Kao bend koji je u početku na svakih godinu dana izdavao albume, vrlo brzo je stiglo vreme da i četiri decenije obeleže zapaženih albuma poetičnih naslova – “Lišće prekriva Lisabon” (1982), i spomenuti “Les Chansones Populaires” (1983).
Album „Kako bubanj kaže“ ove noći je prezentovan sasvim umereno, u rangu polovine izdanja, ne ceo, kako to možda neko očekuje.
Jedino kada su svirali ceo album, dakle sve moguće pesme, to je bila „Distorzija“, za ostale bend se ipak odluči za odabrane naslove.
Dobar deo pesama je pripao Ljubi da ih interpretira, što uvek čini šarmantno i veoma simpatično, ali opet i zahtevno, jer ipak treba prvo da krene sa klavijaturama, a onda ih napušta i hvata se mikrofona i juri po sceni energično.
Ljuba Đukić je tako nama otkrio da uvek „Klinci traže zabavu“, da može svakom da se desi da postane „Skamenjen“ (Giletova supruga Patricija Punki je tokom pandemije korone vešto realizovala veoma zanimljiv lyric video muzički spot za ovu numeru, kao novo „čitanje“ te pesme) i „Ja želim promene (Baby, baby, baby, baby)“ (nekoliko dana pred koncert se pojavio takodje novi lyric spot za tu kompoziciju, u produkciji kuće „Croatia Records“).
Gile se sa ovog albuma odvažio da podeli sa nama šta biva kada se doživi „Fras u šupi“, i pred kraj koncerta naravno najveći istoimeni hit sa albuma – „Kako bubanj kaže“, da bi na set listi prešao i na pesme sa drugih albuma poput „Svaka nova noć“.
Pank oblik stvaralaštva stiže na listu, prava antologija – „Krokodili dolaze“ u kome Gile viče:
„Noć je, sam sam
Vrati se, strah me je
Jer ja neću da sam sam
Jer ja neću da sam sam
Kad krokodili dolaze
Ko su oni i šta hoće?
I što me vode iz slobode?
Kad ja neću da sam sam
Kad ja neću da sam sam
Jer krokodili dolaze
Nema više ništa
Nema više nikoga
Krokodili su pojeli sve
I tebe i mene, i njega i nju
A ja neću da sam sam
A ja neću da sam sam
Kad krokodili dolaze“ .
Pank numera „Krokodili dolaze“ u koncertnom izvodjenju odavno je osvežena, u nekom novom maniru, produžena je verzija, teče sa gitarskim solažama kao kroz više slojeva, i pruža kompoziciji neki drugačiji život, uspeva da udahne sasvim inovativnu dimenziju, što publiku oduševljava.
Očekuje se često da se drugi pank hit nađe iza „Krokodila“, kako to nekada biva – „Zlatni papagaj“, ali ovde mu ove večeri, prema zamisli grupe, očigledno nije bilo namenjeno mesto.
Gile ponekad ume da prizna „Ja sam težak kao konj“, te da nam pripoveda ili se nekome obraća:
„Ja imam dve hiljade tona
Ja imam petsto miliona
Ja trebam četri kamiona
A i osam vagona
I zato osedlaj me, bebo
O, osedlaj me odmah
Jer ja sam težak kao konj
Jer ja sam snažan kao konj“.
Ume biti veoma zahtevno za bend koji postoji skoro 45 godina da napravi takvu set listu da svi budu zadovoljni u publici koja je sve vreme pevala sve stihove pesama na repertoaru.
Osim navedenih izdanja koja su slavila svoje jubileje – 40. rođendane, „Električni orgazam“ ima bogatu diskografiju (“Distorzija” (1986), “Letim, sanjam, dišem” (1988), „Seks, droga, nasilje i strah / Balkan horor rok“ (1992), „Zašto da ne!” (1994), „A um bum” (1999), „Harmonajzer“ (2002), „Breskve u teškom sirupu, vol. 1″ (Automatik, 2006), “New Wave” (2007), “To što vidiš to i jeste“ (2010), “Gde smo sad?” (2018) ).
Ljuba se priključio na vokalu sa delom gde se pita „Gde smo sad?“ sa istoimenog poslednjeg studijskog albuma od pre šest godina, a onda je Gile uvrstio na set listu jedan tripitih pesama filmske muzike, što je i podsetio publiku rečima – „idemo sada na pesme iz „Crnog bombardera“. Kompozicije i tekstove pesama iz tog projekta sedme umetnosti potpisali su Gile i Vlada Divljan, taj neprežaljeni džentlmen rokenrola, večiti nasmejani dečak.
Učestvovali su i neprolazni, a prerano odlazeći Milan Mladenović, kao i savremeni heroj rokenrola Zoran Kostić Cane („Partibrejkers“).
Primenjena muzika Giletova je bila deo repertoara njegovog usputnog projekta „Gile & Magic Bush“ kao „Retko svirane pesme“ upravo njegovog matičnog benda, ali i solo izdanja koje je Srđan Gojković imao u karijeri (album „Muzika za film, TV i muzej“).
Ranije je na koncertima u Mts Dvorani, ili Domu kulture Novi Sad, Domu omladine Beograda i drugim mestima po Srbiji i regionu, glumica Anica Dobra pevala hitove iz filma „Crni bombarder“, što je bio poseban spektakl i neprestana euforija kod publike.
Gile je ovaj put bez nje vokalno dočarao pravo remek delo „Svečane bele košulje“, retkost vrhunske kompozicije iz muzičkog triler ostvarenja „Crni bombarder“ (1992) Darka Bajića, pomalo inspirisanog američkim filmom „Pojačaj radio“ (Pump Up the Volume, 1990) sa Kristijanom Slejterom.
Pesmu je uvek zadovoljstvo čuti uživo, toliko je predivna i briljantna, da sam početak vas već obuzme i protrese žestoko, da se smrznete, ukočite, zaledite od tolike lepote.
SVEČANE BELE KOŠULJE
„Dugo hodam već kroz moj rodni grad
Izgleda mi da već je pao mrak
Moj grad je lep kada je dan
Al umoran je i treba mu san
Svečane bele košulje
Zovu me sad na proslave
Al ja ih više ne čujem
Odlazim sama, nestajem
Penjem se na breg da oteram mrak
Na bregu je kip, u ruci mu mač
I čuje se smeh i čuje se plač
I vidi se Beč i vidi se Drač
Svečane bele košulje
Zovu me sad na proslave
Al ja ih više ne čujem
Odlazim sama, nestajem“.
Ljuba je svojski prionuo vokalno na hit iz istog filma – „Hodam sad kao zombi“, takodje što publika pamti najviše po Anici Dobri, ali i Ljubina verzija pevanja je bila nekako bliska srcu fanova, kao da je on oduvek bio deo nje, nekada bi mogao možda da se izvede duet Ljube i Anice, kao novina u ovoj muzičkoj priči uživo.
Gile se ovde vokalno uključio u deonici na nemačkom jeziku, što je efektno učinio.
Naravno, „Seks, droga, nasilje i strah“ je neizbežan naslov iz ovog ostvarenja kojim se na velikom platnu proslavio Dragan Bjelogrlić, te je Gile utisnuo u svest ljudi da se danas ništa nije promenilo od tih 90-ih godina, i evo nas u nekom mračnom veku iza nas.
„Ko još može da kaže
Da je probao sve
Ko još može da kaže
Da nije potpuno sam
Ko još može da kaže
Mene ne zanima to
Ko još može da kaže
Da je isti k’o pre
REFREN
Jer sada su tu
Seks, droga, nasilje i strah
Ostali su
Seks, droga, nasilje i strah
Samo su tu
Seks, droga, nasilje i strah
Ostali su
Samo možeš da spavaš
Kada ćutimo svi
Samo možeš da sanjaš
Da smo isti k’o ti
Ja samo hoću da kažem
Samo želim da znaš
Neko misli na tebe
Neko oseća sve“ .
Tako ne može da se odgovori na pitanje koje je Ljuba postavio u pesmi „Gde smo sad?“, jednostavno se ne zna, što su svi svesni.
Legendarna rok balada „Kapetan Esid“ uvek bez problema razneži publiku, u tome nema greške, tako je moćna i snažna, da se publika nekako umiri, sluša, pevuši, pusti glas kasnije, ne može da se odupre toj nežnosti u muzičkom pripovedanju Kapetana Esida i male Line.
Čarobno, duhovno, duboko, istinski, iskonski, još jedan Giletov apsolutni – masterpiece.
„Danju plovim kroz oblake
Kapetan Esid kaže maloj Lini
Noću plovim kroz nečije snove
Sa kolima je sve u redu
Osećam da nisam odavde
Povuci svoj sledeći potez
Vreme je da shvatiš o čemu ja pričam
Kapetan Esid kaže maloj Lini
Kapetan Esid kaže maloj Lini
Kapetan Esid kaže maloj Lini
Gospodin Mekani je već daleko
Budi sada moja žena, Lina
Ja ću biti gospodin Tvrdi
Maloj Lini teku suz niz lice
Kapetan Esid kaže maloj Lini
Kapetan Esid kaže maloj Lini
Kapetan Esid kaže maloj Lini
Kapetan Esid kaže maloj Lini
Sve moje više nije moje
Sve moje sad je tvoje
Moje lice i moje suze
Sada neko drugi uze“.
Hitovi „Električnog orgazma“ su se nizali neprestano, kao na beskrajnoj muzičkoj rokenrol pokretnoj traci gde su Gile i ekipa umeli da progrme i viknu kako „Ne postojim“ („ja ne postojim, (Ah-ah-ah) jer mene nema, (Ooh-ooh-ooh) ja samo želim, (Ah-ah-ah) da budem negde! A kada misliš da je kraj, Ja kažem daj, baby, daj, A kada misliš da sam tvoj, Ja kažem ne, ne, ne! A onda kad sam sasvim sam, Ja onda moram da budem tvoj, Yeah-yeah-yeah-yeah“), ili primete „Bejbe ti nisi tu“ kao krah – kraj jedne veze:
„Jutro tek je svanulo
Nežno me dodirnulo
Budim se, shvatam, više nisi tu!
Otvori oči, bejbe
Ovaj dan je tvoj, bejbe
Al’, bejbe, bejbe, bejbe, ti nisi tu!
Bejbe, bejbe, bejbe, ti nisi tu
Kažem, bejbe, bejbe, bejbe, ti nisi tu!
Kada dođe san, tada znam
Sanjam te zadnji put
Jer, bejbe, bejbe, bejbe, ti nisi tu!
Misliš da si pametna
U stvari, baš si blesava (blesava)
Nema te, to je kraj, to je kraj
A gde ćeš sada, bejbe?
Ti si sasvim luda, bejbe
O, bejbe, bejbe, bejbe, ti nisi tu!“.
Vanvremenski hit o nama dragoj bivšoj zemlji verovatno je najveći hit „Električnog orgazma“, koji ih je izbacio u orbitu na tako visok nivo da ni sam Gile i ostali članovi benda to nisu očekivali, te je i ovaj put cela sala „Amerikana“ zaigrala i zapevala uz „Igra rokenrol cela Jugoslavija“ (sve se oko tebe ispravlja i savija).
Posebnu uzvišenu popularnost pesma je stekla kao utisnuta u film „Lepa sela lepo gore“ (1996) Srđana Dragojevića, scena u kojoj pleše i dominira Nikola Kojo u paklu rata.
Numera u kojoj Gile željno poručuje i sugestivno predlaže „Spojimo se sad“ možda je imala pomalo kontroverze i šokove u naslovu, tako da je uz svoj brzi ritam uvek odueševljavala auditorijum. Na neki način ovo je ilustracija nekadašnjeg noćnog života po diskotekama kada su muškarci želeli da iskoriste svaku moguću šansu u osvajanjima osobe lepšeg pola. Otud i to malo dvosmisleno ime pesme, vezano za spajanje kao emotivne veze ili u smislu intimnih odnosa.
SPOJIMO SE SAD
„Kada vidiš moju ruku, vidiš da sam sam
Stojim sad u mraku, čekam nekom da je dam
Kada vidim tvoga dečka, vidim ga i znam
Jasno mu na čelu piše da je dosadan
Stojimo u gužvi ljudi, ja te posmatram
Strobo-light na tvome licu, ti si kao san
Ne vidim u ovom mraku kako izgledaš
Ali mi se čini, bejbe, sve ću da ti dam
O, bejbe!
Spojimo se sad!
O, bejbe!
Ja sam tako sam“.
Posmatrajući ove stihove, pomalo ili tek delimično može se možda osetiti inspiracija za stvaranje teksta hit pesme „Idemo do hodnika“ benda „Buč Kesidi“, kao druga varijanta takve teme u novom ruhu.
Kako je rokačina „Spojimo se sad“ proletela kroz salu, stigao je red na baladu „Da si tako jaka“ u kojoj se Gile ispoveda nekoj svojoj dragoj:
„Danas nemoj da me tražiš,
Danas nemoj da me zoveš,
Budi ono što si htela,
Budi ponosna i smela.
Nemoj nikoga da tražiš
Nemoj nikom da se vratiš
Budi sama pored sebe
Budi najlepša za sebe“.
Da bi onda poentirao u refrenu svoja intimna osećanja koja izgleda nikada ne blede i nakon više godina, pa i decenija:
„Uvek sam te gledao
Ti si bila najlepša
Tako sam želeo
Da budem tvoj
Da li možeš, da li želiš
Da si uvek tako jaka
Da li možeš da izdržiš sve
Da si tako jaka!“.
Album „Kako bubanj kaže“ bio je prelomni trenutak za grupu, jer je delovalo da se bliži kraj: izdanje nije doživelo uspeh, članovi benda su se pitali opet isto – „gde smo sad“, kao na nekoj raskrsnici života i karijere.
Imali su četiri albuma za samo četiri godina karijere, i odjednom, stranputica koja ih odvodi u neki ponor, sunovrat, ili trijumfalni uspeh kao utopija na horizontu.
Desilo se onda to da je nakon četiri godine iz benda otišao desna ruka Gileta – Ljuba! To je bio još jedan neočekivani udarac za taj rokenrol sastav od koga se puno očekivalo.
Ali, posle 20 godina odsustva, Ljuba se ipak vratio, i dokazao da je nezamenljiv.
Od tada oni su jači nego ikada, i više nema nazad.
„Električni orgazam“ je i specifičan bend po tome što su tu prisutna dva vokala, mada obično se očekuje da bude (samo) jedan.
Ovako, Gile i Ljuba su odličan tandem, koji vodi ceo bend, Gile svakako više, jer ima u sebi taj istančan osećaj za frontmena. Ljuba deluje sa strane, iza nečijih (Giletovih) ramena, ali mu je zato i desno i levo rame u svim poduhvatima.
Ljuba je za samo nekoliko minuta smislio pesmu „Konobar“ dok su sedeli za stolom restorana „Mornar“ i bili u toku osnivanja benda i smišljali ime, tog 13. januara 1980. godine.
Gile je odjednom izgovorio „Električni orgazam“ i nije se dvoumio dalje oko naziva, te je usvojeno. Ljuba je uporno pozivao konobara da dođe i usluži ih, ali eto nije imao sreće da kelner dođe brzo. Ali je zato imao sreće da na osnovu tog iskustva, napiše pank pesmu „Konobar“ za prvi album istog naziva kao i bend.
Tako je Ljuba sasvim očekivano i otpevao „Konobara“ te je još više obradovao publiku, koja se neumorno njihala, pevala, horski uživala da sa bendom simultano interpretira sve te pesme iz pank faze benda.
Upravo je „Kako bubanj kaže“ i bio album koji negde završava sa tim periodom okvira „Novog talasa“ i pank orijentacije, jer se Gile osećao da je u tom žanru i izrazu rekao sve što je imao.
Dalje su se okrenuli čistom rokenrolu, mada kako Gile smatra, nikada nisu bili zaista pravi mainstream i pored tolikih neprolaznih hitova.
Uvek je smatrao da je stvorio bend alternativne struje u rokenrolu.
Mnogi se ne bi složili sa njim, jer „Električni orgazam“ gledaju upravo kao na glavnu struju rok muzike kod nas u Jugoslaviji, i pored toga što nisu najkomercijalniji bend po broju prodatih ploča. Opet, veliki hitovi ih čine da su negde bliži mejnstrimu nego alternativi.
„Kako bubanj kaže“ odavno dobija izmenu u rečima refrena, jer Gile posvećuje njihovom prerano preminulom bubnjaru Goranu Čavajdi Čavketu, koji nas je mlad napustio.
Tako da refren ide i ovako – „Kako Čavke kaže“, kao izuzetno lep gest in memoriam.
KAKO BUBANJ KAŽE
„Hajde da rolamo
Hajde da lomimo
Daj da se ljuljamo i kotrljamo
REFREN
Kako bubanj kaže (x4)
Hajde bebo
Hajde da shvatimo ono što vidimo
I da saznamo gde to idemo
Noge moraju da te slušaju
I da igraju kako bubanj kaže“.
U jednom neočekivanom trenutku, masa u publici je horski krenula da kliče dobro poznate uvrede obojene političkom notom da ukaže na nagomilano nezadovoljstvo usled ovog režima na čelu države. Skandiranje je bilo sve veće i glasnije.
Bend se malo uzvrteo oko toga, Gile nije znao da li treba reagovati, svi su se pomalo zatekli ovim činom, da bi Ljuba onda, sedeći za klavijaturom, za mikrofonom izgovorio odlučno:
„Nećemo to ovde večeras. Molim vas, hajde da to ne radimo“, i fanovi su se umirili, ispoštovali su molbu.
Bend je ušao u samo finale, naravno vesela hit pesma „Debela devojka“ mora se naći na spisku pesama za ovaj veoma uspešan dvočasovni koncert, koji je pružio još jednu divnu dimenziju snažne energije Gileta i Ljube, i celog benda.
DEBELA DEVOJKA
„Moja je ishrana pomalo preterana
Moja je košulja sasvim izgužvana
Moje se nogavice kreću ka zvonima
Mene ne zanima kako izgledam
Debela devojka, ja sam debela devojka
Debela devojka, ja sam debela devojka.
Moje je vreme sasvim ispunjeno
Moje su oči staklene i crvene
Moje su misli ponekad zbrkane
Mene ne zanima kako izgledam
Mene spavanje strašno iscrpljuje
Mene spavanje strašno inspiriše
Molim te oprosti mi, hej oprosti mi
Ipak me zanima kako izgledam“.
Ljuba je uspeo da pred sam kraj koncerta dotakne jedno sjajno pankersko „Nebo“ na veliku radost tvrdokornih fanova „Električnog orgazma“ i zdušno su pevali tu antologiju.
NEBO
„Moje su nebo vezali žicom
Po mome mozgu crtaju šeme
Žele još jednu kopiju svoju
Da njome vrate nestalo vreme
Ne dam svoje ja ideale
Ješću snove umesto hleba
Svoju sreću nosim sa sobom
Ona je parče slobodnog neba
Moje su nebo vezali žicom
Po mome mozgu crtaju šeme
Žele još jednu kopiju svoju
Da njome vrate nestalo vreme
Al’ ne dam svoje ja ideale
Ješću snove umesto hleba
Svoju sreću nosim sa sobom
Ona je parče slobodnog neba“.
Bis i definitivni kraj koncerta obeležen je svakako očekivano, jer samo taj hit nije smeo da se nikako ne nađe na koncertu – „Zlatni papagaj“, pravi pank bastion „Novog talasa“, toliko moćno zarazna i zavodljiva, tako da nas uvek okrene naopačke kad je slušamo uživo.
„Krokodli dolaze“, „Nebo“, „Konobar“ ili „Zlatni papagaj“ slobodno mogu stajati u isti rang sa svetskim pank legendarnim pesmama koje su iznedrili „Sex Pistols“, „Ramones“, „The Clash“, i mnogi drugi sastavi.
ZLATNI PAPAGAJ
„Zlatni papagaj
Tata plaća sve račune
Zlatni papagaj
Jer mi smo snobovi
Mi volimo ženske fine
Našminkane, doterane
Uredno smo počešljani
Obučeni, obuveni
Mi nosimo skupo perje
Ispeglano, mirišljavo
Gnušamo se GSP-a
Kolima se brže stiže
REF (2x)
Zlatni papagaj
Tata plaća sve račune
Zlatni papagaj
Jer mi smo snobovi
Naše glave prazne jesu
Ali ko još za to mari
Jer lova je najvažnija
I drugo nas ne zanima“
U Rimu se oblačimo
i imamo Diner’s karte
krem društvo je naša klasa
svi ostali manje vrede
Pankere ne podnosimo
ni smrdljive hipije
mi sterilni možda jesmo
ali krivi za to nismo
Jer naše tate, naše mame
parama nas zasipaju
i neka za nas drugi misle
mi sposobni za to nismo“.
Skoro puna dva sata izuzetnog koncerta „Električni orgazam“ je vratio na mapu izvanrednog muzičkog prostora kakva je sala „Amerikana“ u kome se ovaj bend uvek oseća komotno.
Pružili su svoj maksimum bez presedana, iako su veče ranije (petak, 06. 12.) imali nastup na manifestaciji „Novosadski dani piva“, a opet sada na sceni deluju kao da su tek na samom početku karijere.
Uvek aktuelni i dinamični, sa novim reizdanjima starih albuma, obeležavaju jubileje i sviraju tematski koncepte takve da se vraćaju svojim izdanjima i podsećaju fanove na neke nepravedno zapostavljene i zaboravljene pesme koje ne sviraju često na solo koncertima i turnejama. Tako je i „Kako bubanj kaže“ došao na red da mnogo toga sada kaže, dokaže, iskaže, pokaže, što je i učinio na novom trijumfalnom koncertu.
Ako gledamo poslednjih godina, najnoviji nastup u Domu omladine spada u sam vrh uspeha, uz celovečernji užitak u velikoj sali DOB-a (2012), dve večeri jubileja 30 godina albuma „Distorzija“ isto u DOB-u (2016), proslave 40 godina benda u Mts Dvorani (2021).
Dalje ih čeka turneja po Australiji krajem januara 2025, dakle srećno, momci!
Sledeće godine se slavi jubilej – 45 godina benda, a 2026. – 40 leta od albuma „Distorzija“.
Taj album je učinio takav trijumf da je spasio bend od mogućeg gašenja.
Živeli bili svi u to ime!
