fbpx

Predstavljanje novoobjavljenih knjiga o Miroslavu Krleži

U utorak, 21. februara u 19h (Galerija Artget, Trg republike 5/I) biće predstavljene dve knjige posvećene književnom opusu Miroslava Krleže i odnosu njegovog dela spram jugoslovenskog i evropskog kulturno-društvenog konteksta 20. veka. Te dve knjige su između ostalog odjeci su književne manifestacije Festival 1 pisca čija je tema 2012. bila: Krleža: San o drugoj obali.

Predrag Brebanović, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i gostujući predavač Sveučilišta u Zagrebu, u okviru Festivala 1 pisca analizirao je eksponat tadašnje festivalske izložbe:  Divotvelepismo, pismo-kolaž velikih dimenzija koje se u zaostavštini beogradskog nadrealiste, Marka Ristića, čuva kao svedočanstvo prijateljstva i zajedničkog stvaralaštva Krleže i Ristića. Pošavši od teksta napisanog za tu priliku Brebanović je sačinio obimnu naučnu monografiju “Avangarda krležiana – pismo ne o avangardi” preispitavši ukupno jugoslovensko avangardno nasleđe i Krležin avangardizam, kao neizbežnu ali kontroverznu i akademski zanemarivanu odrednicu opusa ovog autora. Brebanović knjigom postavlja nove standarde za samu “krležologiju” ali i sagledavanje jugoslovenske kulture i istorije. “Knjigu sam pisao u pokušaju da odgovorim na pitanje zbog čega nam je Krleža danas toliko važan, možda važniji no ikada!” P. Brebanović

[su_note note_color=”#edff66″]Predrag Brebanović je autor i sledećih knjiga: Podrumi marcipana: čitanje Bore Ćosića (2006) i Antitetički kanon Harolda Bluma (2011).[/su_note]

Zbornik radova Povratak Miroslava Krleže okuplja radove naučnog međunarodnog simpozijuma “Krleža danas” održanog takođe u okviru Festivala 1 pisca koji se odvijao paralelno u Beogradu i Zagrebu,  u koprodukciji Kulturnog centra Beograda, Leksikografskog zavodu Miroslav Krleža u Zagrebu i Hrvatskog semiotičkog društva.  Zbornik donosi 15 izlaganja o Krleži i njegovu stvaralaštvu, i pored još jednog izdanja Festivala – strip publikacije “Miroslavljevo jevanđelje”, predstavlja i dalje usamljeni primer međuinstitucionalnog suizdavaštva na relaciji Srbija-Hrvatska. Krleža nije jedini pisac o čijem se delu naširoko raspravlja bez neposrednog uvida u to delo, ali je jedan od retkih u čije je delo  “učitavano” mnoštvo tekstualno neosnovanih značenja, inspirisanih njegovim političkim i društvenim angažmanima, “Krleža bi napokon mogao postati ono što je nesumnjivo trebalo oduvijek da bude, što je čak po svemu sudeći jedino i namjeravao i želio biti – pisac. Svoju bi svrhu ovaj zbornik…imao upravo u nastojanju da podseti kako je čitanje nužan uvjet svake smislene rasprave o Krleži.” Tomislav Brlek, urednik zbornika

Učestvuju: Lada Čale Feldman, Bruno Kragić, Tomislav Brlek, Branko Romčević i Predrag Brebanović

More Stories
KONCERTI NA ZIDIĆU DOB-a: sv. Pseta sviraju 20. juna