Heliks će prikazati dva naslova iz edicije Ekvilibrijum(i): angažovana književnost u vremenima krize: Sedam crkvenih tornjeva irske autorke Sare Bum i Dolazak norveške autorke Geril Gabrijelsen. Promocija će održati na Sajmu knjiga, u sali Jovan Jovanović Zmaj, 21. otobra (ponedeljak) u 18h.
O knjigama će govoriti:
- Dragana Kovačević, novinarka i književna kritičarka
- Vladimir D. Janković, prevodilac knjige Sedam crkvenih tornjeva
- Katarina Ješić – urednica u Heliksu
Bel i Saj su gradska deca, rođeni i odrasli na asfaltu. Upoznaju se kao dvoje mladih ljudi koji svoje dotadašnje živote žele da zamene novim, zajedničkim. Iznajmljuju kuću u nedođiji, napuštajući, mirno i bez drame, svoje porodice, rodbinu, prijatelje. Rečenica „život čine sitnice“ u njihovom slučaju poprima novo značenje: njihova svakodnevica i jeste sačinjena sve iz samih sitnica, koje vremenom počinju da se troše, trošeći i ovaj par, koji živi bez prave strasti, bez prave ideje, bez pravog cilja. Taj život nije ni uzbudljiv ni idiličan, ni dosadan ni neizvestan. Ali vremenom ih udaljava od sveta, prekrivajući njihove dane i noći neosetnim pokrovom tihe tragedije, u senci planine, zapravo glavne junakinje ovog dela, njima nedokučive i neosvojive…
Irska književnica Sara Bom (1984) ispisala je minuciozno, mikroskopski detaljno štivo koje ostaje kao svedočanstvo o jednoj neočekivanoj nesreći – nesreći koja se živi udvoje. Roman Sedam crkvenih tornjeva četvrti je u njenoj već respektabilnoj bibliografiji. Dobitnica je brojnih uglednih književnih nagrada, a svoj stvaralački dar ispoljava i na polju likovnih umetnosti. Čitaoci će roman imati prilike da čitaju u odličnom prevodu Vladimira D. Jankovića.
U romanu Dolazak, zahtevan istraživački poduhvat odvodi junakinju, magistarku bioloških nauka, na ledeni sever Norveške, daleko od ljudi koje voli i koje je volela, koji je proganjaju ili prepuštaju samozaboravu. Sama je u beloj pustoši.
Za sobom je ostavila malu kćerku, koja za vreme njenog odsustvovanja boravi kod oca, čoveka čiju psihopatologiju Geril Gabrijelsen otkriva manirom rasnog pisca-psihologa, kap po kap. Sve nade usamljene naučnice usmerene su ka drugom muškarcu, koji se zove Ju, a koji na severu treba da joj se pridruži. Komuniciraju otežano, jer ona gubi signal čim nebo zaklone oblaci. I Ju je, kao i ona, razveden, i on treba malu kćerku da ostavi kod bivše supruge da bi mogao da putuje.
On odlaže polazak, jer devojčici nije dobro, ali istraživačica oseća da je Ju lagano napušta, da je ostavlja samu u kolibi udaljenoj četrdeset kilometara od prvog naseljenog mesta. Sa njom počinju da se poigravaju tajanstvene sile, neke koje izviru iz nje same, neke koje joj se prikradaju sa strane. Tu su i vazda prisutni duhovi nekadašnjih stanara iste kolibe, koji su tu živeli udvoje, sa decom. Sreća je i njima, kao i njoj sada izgledala kao nešto moguće, nešto racionalno, što je nadohvat ruke, ali iz dana u dan postaje sve neuhvatljivije, sve dalje…
Dolazak, koji do nas stiže u prevodu Ratke Krsmanović-Isailović, peti je roman norveške književnice Geril Gabrijelsen (1961). Pažnju kritike i čitalačke publike skrenula je na sebe već debitantskim ostvarenjem Stravični događaji (2006), da bi potom usledila dela Vrtoglave mogućnosti, bez straha (2008), Štetočina (2011) i Tvoj, zauvek (2015).