Ko smo u trenutku kad se rodimo? Ko smo kad nam kucne poslednji čas? Šta se promeni? Šta ostaje isto? Prateći pet mogućih životnih puteva i pet smrti jedne žene, čiji se životni vek proteže, ili ne uspeva da se protegne, tokom dvadesetog veka, maestralna Dženi Erpenbek otkriva mahinacije onoga što obično nazivamo „usudom“ ‒ zapravo onog neobjašnjivog i neodređenog, uzajamne isprepletenosti kulture i istorije, porodičnih i ličnih veza.
Njena junakinja nikad ne odraste, ugušivši se još u kolevci. Ili možda ne? Umire kao jedno od dvoje ljubavnika. Ili ipak ni to. Umire zbog izdaje. Biva visoko odlikovana. Ili zaboravljena od svih. Ili možda ne? Erpenbekova nas vodi na putovanje kroz mnoge životne puteve koje bi mogao da sadrži jedan životni vek ‒ započevši ga u malom galicijskom gradu negde 1900. godine, a otisnuvši se u Beč, pa u Staljinovu Moskvu, da bi ga okončala u Berlinu današnjeg vremena. U preispitivanju uticaja političkog i ličnog, autorka daje tematski zamah jedinstvenom nemačkom narativu: toj večito živoj potrebi da se preispituje prošlost i uloga ove nacije u skorašnjoj istoriji.
Dženi Erpenbek rođena je 1967. godine u Berlinu. Studirala je opersku produkciju i pozorište na Humbolt univerzitetu, kao i režiju na Muzičkoj akademiji, takođe u Berlinu. Učitelji su joj, pored ostalih, bili Verner Hercog i Hajner Miler. Godine 1995. radi kao asistent režije u Kući opere u Gracu, a od 1997. postavlja svoje produkcije. Posle toga započinje književnu karijeru romanom Staro dete (1999). Slede drama Mačka ima sedam života (2000), zbirka priča Tričarije (2001), novela Knjiga reči (2005), romani Pohođenje (2008), Stvari koje nestaju (2009) i Noć bez svitanja (2012). Knjige su joj prevedene na više od dvadeset jezika. Dobitnica je nagrada „Ingeborg Bahman“ (2001), „Ledig Rovolt“ (2002), GEDOK (2004), a za knjigu Noć bez svitanja dobila je cenjenu „Independent Foreign Fiction Prize“ i jednu od najvećih književnih nagrada u Nemačkoj – „Hans Fallada prize“.
