Na pragu kraja 2023. godine tri galerije Kulturnog centra Beograda predstavljaju radove koji svog pogled usmeravaju ka upitanosti o tome da li je ono što je prošlo više imalo smisla od od onoga što jeste danas ili naslojavanje sadašnjeg i nekadašnjeg ima svoje jasne razloge. Sve tri izložbe u Kulturnom centru Beograda otovrene su u četvrtak, 23. novembra, a dostupne su svaki dan osim nedeljom od podneva do 20 sati, sve do 14. januara 2024. godine. Ulаz je slobodan.
U Likovnoj galeriji KCB Vladimir Perić Talent predstavlja „Namenjeno – zamenjeno”: dve serije radova u formi poruka upozorenja-podsećanja-zabrana.
Tekst tih poruka ilustrovan je jednostavnim crtežima, najčešće svedenih na znak, izvedenih iz industrijskog konteksta kao i iz oblasti filumenije (sakupljanja kutija šibica), nađenih u nepreglednom izvoru prošlosti na buvljacima i starinarnicama. U pitanju su aluminijumske ploče, odnosno male površine kartonskih kutijica, na kojima su grafički – povezivanjem slike i teksta – predstavljena upozorenja: Trezvenost na radu, garancija sigurnosti na radu, Ne loži vatru u šumi, Ne zagađujte vazduh i vodu… Ima, međutim, i složenijih rešenja, koja uključuju i određeni ideološki okvir – Drugovi, zaštita na radu je vaše pravo, obaveza, odgovornost – ili imperativ – Pušenje nije samo štetno, već i opasno – ili određene socijalne vrednosti – Čuvajući sebe, čuvaš i porodicu…
Kako Maja Stanković u pratećem tekstu osvetljava: „Vladimir Perić Talent nas suočava sa tim propuštenim prilikama. Kao iskusni dugogodišnji arhivar naše prošlosti, kolekcionar našeg detinjstva, sakupljač fragmenata naše svakodnevice, on nas iz našeg haotičnog, visokorazvijenog tehnološkog sveta digitalne kulture vraća u, naizgled jednostavan, uređen svet koji obiluje jednostavnim, direktnim rešenjima kako da izbegnemo opasnost. Da li je izložba ‘Namenjeno-zamenjeno’ naša ‘druga šansa’?”
Vladimir Perić (1962) je multimedijalni umetnik prisutan na savremenoj umetničkoj sceni već četiri decenije. Dobitnik je Politikine nagrade za likovnu umetnost iz fonda Vladislav Ribnikar za izložbu „Made in Yugoslavia” (2006). Bio je predstavnik Republike Srbije na 55. Bijenalu likovnih umetnosti u Veneciji (2013). Za rad „Karantin za ptice“ (2020) dobija nagradu Galerije Nadežda Petrović u okviru 30. Memorijala u Čačku.
U galeriji Podroom Katarina Zdjelar predstavlja svoja dva najnovija video-rada.
Kroz produkcije tela, glasa i slike oni naslućuju problematiku mnogo većih društvenih, kulturnih i političkih procesa u odnosu na one koji se konkretno izvode. Stihovi Atene Farokzad iz 2018. godine i Autoportret sa puškom Naste Rojc iz 1912. godine, kao ključne inspiracije za predstavljene video-radove susreću se u ideji neke vrste subverzivnog znanja jedne pesnikinje i jedne slikarke, koje se sa vremenskom distancom od jednog veka, suprotstavljaju vladajućim idejama, preispituju istorijske kanone i trude da utiču na preoblikovanje zvanične spoznaje. Na jedan kontemplativni, nepreskriptivan i intuitivan način ovi radovi govore o potencijalnosti feminizma i dekontrukciji teorijskih paradigmni onoga što se smatra muškim, heteronormativnim, univerzalnim znanjem i odnosi se na kritičku analizu i transformaciju društvenih, seksualnih, rodnih odnosa moći i poretka koji ih proizvodi.
Kustoskinja izložbe je Zorana Đaković Minniti, a autorka pratećeg teksta je Martina Munivrana.
Katarina Zdjelar rođena je 1979. u Beogradu, a živi i radi u Roterdamu. Predstavljala je Srbiju na 53. Venecijanskom bijenalu i učestvovala je na brojnim samostalnim i grupnim međunarodnim izložbama: na 11. Berlinskom bijenalu, u Muzeju Stedelijk u Amsterdamu, Metropoliten muzeju fotografije u Tokiju, Fondaciji Frieze u Londonu, Centru za savremenu umetnost Casino u Luksemburgu, De Appel u Amsterdamu, Muzeju savremene umetnosti MACBA u Barseloni, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju Sztuki u Lođu… Dobitnica je nekoliko nagrada među kojima se izdvajaju Nagrada 50. Oktobarskog salona (2009), Nagrada Muzeja suvremene umjetnosti u Zagrebu u okviru 24. Zagrebačkog salona (2019), Nagrada Dolf Henkes (2017).
Umetnički direktor galerije Artget za 2023. godinu – Srđan Veljović, odlučio je da zaokruži svoje ovogodišnje istraživanje pogleda na različite sredine upravo samoispitujućim zurenjem u lokalne prilike: „Pogled s Kalemegdana”predstavlja fotografska istraživanja promena vizure do kojih dolazi intenzivnim i invazivnim investitorskim zahvatima u tkivo grada.
Grupa fotografa je tretirala odnos Kalemegdanske tvrđave i novonastale građevinske strukture severno od nje: Matija Bijelić, Dragana Vujović Mihić, Milica Knežević, Vladimir Opsenica, Marko Petrović, Aleksandra Stojanović i Luka Stojanović. Veljović zaključuje: „Takođe se izvodi i jedna vrsta ogleda o percepciji: o tome kako smo skloni da ne vidimo ono što ne želimo da vidimo, ma kako to krupno bilo. Samozavaravanje kao (nužna) strategija opstanka prečesto vodi u ćorsokak.”
