Iz programa 60. Oktobarskog salona, koji traje do 1. decembra u oko desetak izložbenih prostora u gradu, izdvajamo dva programa ove nedelje. Naime, Umetnički protest: Gde su naši šrpstori za rad? biće održan u sredu 23. oktobra u 18h na Cvetnom Trgu, a u četvrtak, 24. oktobra biće održano javno predavanje njujorškog umetnika Alfreda Hara “STvari se raspadaju” od 18h u Dvorani KCB-a.
Umetnički protest
„Gde su naši prostori za rad?pitanje je koje građani Beograda imaju prilike da vide i na bilbordima tokom trajanja manifestacije.
Reč je o radu Nine Ivanović na kome su prikazane zgrade BIGZ i Jugošped, prostori čija prenamena znači odlazak umetnika iz njih. Umetnici Lidija Delić, Nina Ivanović, Nemanja Nikolić i Marija Šević organizovaće tim povodom participativni performans kojim će skrenuti pažnju na ovu temu, u sredu.
Svi su pozvani, kažu organizatori.
Javno predavanje “Stvari se raspadaju” i Alfredo Har
Alfredo Har je, kroz svoj celokupni opus, problematizovao pitanje asimetrije moći između Zapada i globalnog Juga, bavio se društvenom (ne)pravdom i (ne)jednakošću, statusom ugroženih i obespravljenih i postavljao pitanje: šta umetnik može da učini? Koja je uloga umetničkih prostora? Koja je vrednost kulture? Da li intelektualci ičemu služe?
Alfredo Har je umetnik, arhitekta i filmski autor koji živi i radi u Njujorku.
Njegovi radovi su često izlagani širom sveta. Učestvovao je na bijenalima u Veneciji (1986, 2007, 2009, 2013) i Sao Paolu (1987, 1989, 2010, 2021), kao i na documenta u Kaselu (1987, 2002).
Ovaj umetnik realizovao je više od sedamdeset pet javnih intervencija širom sveta. O njegovom radu objavljeno je preko šezdeset pet monografskih publikacija.
Bio je stipendista fondacija Gugenhajm (1985) i Makartur (2000). Dobitnik je Hirošima nagrade za umetnost za 2018. i Nagrade Haselblad za 2020. godinu. Dobio je i Četvrtu mediteransku nagradu „Alber Kami” za 2024. godinu.
Njegovi radovi nalaze se u kolekcijama Muzeja savremene umetnosti i Muzeja Gugenhajm, Njujork; Umetničkog instituta Čikaga i Muzeja savremene umetnosti, Čikago; Muzeja MOCA i LACMA, Los Anđeles; MASP, Muzeja umetnosti, Sao Paolo; Galerije Tejt, London; Centra Žorž Pompidu, Pariz; Nacionalne galerije, Berlin; muzeja Stedelijk, Amsterdam; Centro Reina Sofia, Madrid; Moderna Museet, Stokholm; MAXXI i MACRO, Rim; Muzeja savremene umetnosti Luizijana, Humlebek; MAK i MUMOK, Beč; Gradskog muzeja savremene umetnosti, Hirošima i Muzeja savremene umetnosti, Tokušima, te u M+, Hong Kong; MONA, Tasmanija, i na desetine drugih privatnih i javnih kolekcija širom sveta.
