U nedelju, 17. maja u Etnografskom muzeju u Beogradu u sklopu manifestacije Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10, održan je Okrugli sto „Baština u opasnosti“ koji je iznedrio poražavajuće zaključke.
Okupljajući neke od vodećih stručnjaka u oblasti zaštite, muzeologije, kriminalistike, ali i novinarstva sa ciljem da ukaže na faktore koji ugrožavaju ovdašnje kulturno nasleđe, autorka i moderator tribine, istoričarka umetnosti, direktorka Artis centra, Tamara Ognjević kao da je otvorila Pandorinu kutiju.
Započelo je uvidom u sistematsku krađu arhivske građe na tlu Srbije i Jugoslavije u Prvom i Drugom svetskom ratu o čemu je govorio ugledni istoričar i arhivista mr Dragan Krsmanović.
Na temu se nadovezao direktor Muzeja u Prištini, istoričar Branko Jokić, iznoseći poražavajuća saznanja o lažiranju istorije Kosova i Metohije koje se sistematski sprovodi poslednjih godina uz prećutnu podršku dela srpske stručne javnosti, koja nedelanjem doprinosi planskom uništavanju srpskog kulturnog identiteta na ovom neuralgičnom području. „Našu baštinu na Kosovu najviše ugrožava srpski faktor“, završio je svoje izlaganje vidno uzbuđen Jokić.
Ali da ratovi nisu jedini rizik po kulturnu baštinu Srbije ukazao je direktor Narodnog muzeja u Valjevu dr Vladimir Krivošejev, naglašavajući da je puka sreća u prošlogodišnjim poplavama zaštitila valjevski muzej od katastrofe. I ne samo njega.
Faktor puke sreće ipak nije od značaja kad su u pitanju divlji „arheolozi“ i stihijska gradnja koja najvitalnije ugrožava arheološke terene prema rečima arheologa i konzervatora mr Adama Crnobrnje iz Narodnog muzeja u Beogradu.
„Nepoštovanje zakona, koji ma kako zastareli ipak postoje i čine pravni okvir za zaštitu baštine, dovodi u praksi do gotovo legitimnog devastiranja arheološkog nasleđa. I dok se svi sablažnjavaju nad onim što je ISIS činio u Mesopotamiji, dotle slične stvari nestaju gotovo svakodnevno pod kašikama mehanizacije u Srbiji, “ rekao je Crnobrnja dodajući da arheolozi i zaštitatiri u ovom trenutku ne nalaze načina da zaustave ove procese.
O kulturnoj baštini Srbije kao atraktivnom plenu za kradljivce umetnina i antikviteta govorila je mr Renata Samardžić sa Kriminalističko-policijske akademije iz Zemuna, a o ulozi medija u zaštiti baštine ugledni televizijski autor, Bora Otić. Ipak, najvažnije smernice koje se tiču preventive zaštite dobara dala je Vesna Živković, MA iz Centralnog institute za konzervaciju.
“Zaštita kulturnih dobara zahteva strateško planiranje. Ulaganja u preveciju je uvek manje nego troškovi sanacije štete koja može biti takvih razmera da je zapravo nenadoknadiva, “ rekla je Živkovićeva naglašavajući da Centralni institute za konzervaciju stalno radi na edukaciji muzealaca i zaštitara, ali da se najveći deo implementiranih znanja ne primenjuje u praksi.
Publika je uzela vrlo dinamično učešće na ovoj tribini stavljajući jasno do znanja da nije ravnodušna prema ovakvim temama.
“Smatram ovaj javni razgovor samo početkom dugoročne akcije koju ću vrlo rado pokrenuti sa timom Artis centra i svim kolegama i institucijama koji su spremni da delamo na poboljšanju uslova zaštite kulturne baštine Srbije, “rekla je na kraju razgovora Tamara Ognjević.
