Izložba „Antifašistički školski priručnik“, na kojoj je predstavljeno remek-delo Maurisija Amstera i Valtera Rojtera, otvorena je 12. septembra u Institutu Servantes u Beogradu.
„Antifašistički školski priručnik“ danas se s razlogom smatra jednim od najznačajnijih dela španske umetnosti. Njegova vrednost neprocenjiva je kako zbog umetničkog doprinosa dvojice autora, grafičara Maurisija Amstera i fotografa Valtera Rojtera, tako i zbog toga što predstavlja izvanredan primer nastojanja Druge republike da opismeni što veći broj republikanskih vojnika koji su učestvovali u Španskom građanskom ratu (1936-1939).
Dva izdanja ovog priručnika štampana su u impresivnih 125.000 primeraka, a sadržali su osnove pravopisa, gramatike i aritmetike, uz prateće vežbe. Sve to, uz mnoštvo pratećih materijala, predstavljeno ja na izložbi u galeriji Instituta Servantes.
Kustosi ove izložbe Mišel Lefevr, Huan Manuel Bonet i Aku Estebarans posetili su Beograd i uoči otvaranja održali predavanje u Svečanoj sali instituta. Oni su tom prilikom objasnili zbog čega priručnik danas važi za dragulj iz oblasti dizajna, fotografije i fotomontaže, kao i kakva je njegova istorijska uloga.
„Važno je priznati rad ove dvojice izuzetno talentovanih umetnika, stranaca koji su izbegli u Španiju, a potom i odlučili da se priključe građanskom ratu i da se bore na strani republikanaca, ali ne oružjem, već olovkom, bojama, fotografijom“, izjavio je Mišel Lefevr.
Njegov kolega Huan Manuel Bonet govorio je o životu Maurisija Amstera, ističući njegov važan rad u Španiji, koji je značajan i sa umetničkog, ali i sa društveno angažovanog stanovišta. „Međutim, on je znatno veća ličnost postao u Čileu, gde je izbegao nakon uspostavljanja diktature u Španiji. Danas ga tamo smatraju jednim od ključnih figura grafičkog dizajna, ilustracije i tipografije“, dodao je Bonet.
S druge strane, lik i delo Valtera Rojtera, kao i njegova uloga u Španskom građanskom ratu, bili su dugo vremena nepoznati u Španiji. To se promenilo nakon slučajnog otkrića kutije sa hiljadama njegovih negativa, početkom ovog veka.
„Iako je najveći deo njegovog rada uništen tokom ratova u Evropi, zahvaljujući ovom otkriću tek sada shvatamo kakav je njegov doprinos priručniku“, kazao je Aku Estebarans. „Nakon obrade tog materijala i njegove katalogizacije, danas možemo da tvrdimo da je Rojter bio jedan od najznačajnijih fotografa Španskog građanskog rata.“
Na otvaranju izložbe prisutnima su se obratili i direktor Instituta Servantes u Beogradu Đuzep Marija de Sagara Anhel, ambasador Španije u Beogradu Raul Bartolome Molina, kao i zamenik direktorke Odeljenja za kulturu u sedištu Instituta Servantes u Madridu Ernesto Peres Sunjiga.
Oni su saglasni u tome da je Beograd zasluženo prvi grad koji je ugostio ovu izložbu nakon Madrida, imajući u vidu učešće jugoslovenskih dobrovoljaca u Španskom građanskom ratu i povezanost ove dve zemlje.
Izložba će biti otvorena do 24. oktobra, a publiku očekuje i bogat prateći sadržaj koji uključuje stručna vođenja, filmske cikluse i razgovore. Detaljan program može se pogledati na zvaničnom sajtu Instituta Servantes.
