Ove godine, na međunarodnom festivalu Dani orgulja – Dies organorum, koji se održava 24. put u organizaciji Kulturnog centra Beograda, gostuje orguljašica iz Španije, Loreto Aramendi. Stalni kontakt sa ovim instrumentom omogućio joj je da se posveti izučavanju francuskog reperotara, kojim će se predstaviti i u Beogradu u četvrtak, 4. jula u 20 sati u Katedrali Blažene Djevice Marije na Neimaru.
Posebna zanimljivost za publiku je podatak da se baš ovde nalazi veliki instrument italijanskog graditelja Frančeska Zanina.
Ovo je njena prva poseta Beogradu, a njen dolazak su podržali Institut Servantes u Beogradu, koji ove godine obeležava 20 godina rada u Srbiji, i asocijacija Acción Cultural Española (AC/E).
Ona intenzivno nastupa na festivalima širom sveta, a njena audio izdanja kritika često hvali. Kao profesorka predaje na Konzervatorijumu u San Sebastijanu, gde je i titularna orguljašica Bazilike Santa Marija del Koro i odgovorna za istorijski instrument Kavaje-Kola iz 1863. godine, koji se nalazi u ovoj crkvi.
Koje su prednosti i mane biti na mestu titularnog orguljaša?
Za mene je najlepše to što možete da odete da svirate na orguljama kad god poželite, kasno uveče ili vrlo rano ujutru, kada je neverovatna tišina. To je za mene veoma poseban trenutak, čista magija, sami ste sa instrumentom i zaista možete da uživate u svim zvucima i stopite se sa instrumentom. Nedostatak… ne znam da li ima mana. Dragoceno je imati ovakve orgulje u rukama.
U vašem slučaju, kao glavna orguljašice Bazilike Santa Marija del Koro u San Sebastijanu imate privilegiju da svirate i da se brinete o istorijskom instrumentu orguljama Kaveje-Kola iz 1863. godine. Možete li nam reći nešto više o Vašim obavezama i iskustvima na tom položaju.
Ove orgulje su nedavno potpuno restaurirane i instrument je sada u najboljem stanju. Pre je bilo mnogo komplikovanije, uvek su postojali problemi sa instrumentom i kao orguljašica sam morala da popravljam šta sam mogla ili da zovem drugog graditelja orgulja da mi objasni šta da radim.
Da li je tačno da su žene na mestu titularnog orguljaša u katedralama veoma retki slučajevi, i ako jeste, zašto je tako i danas?
To je istina. Santa Marija je bazilika, a ne katedrala, zato žena tamo može biti orguljaš. Danas, čak i ako stvari nastave da se menjaju za žene (po mom mišljenju uvek presporo), one ne mogu da budu orguljaši u španskoj katedrali. To nije moguće!!! Naše društvo bi zaista trebalo mnogo da se promeni. Slična stvar je i na festivalima orgulja i na takmičenjima. Mnogo puta nema žena uopšte, ili ih ima vrlo malo…
Recite nam nešto o Vašem mestu predavačice na Konzervatorijumu Fransisko Eskudero u San Sebastijanu (ko su studenti, da li ima mnogo zainteresovanih za orguljsku muziku, kako radite sa njima…).
Na Konzervatorijumu predajem klavir, a privatno predajem časove orgulja. Sada imam 10 učenika. Volim da predajem, ali ponekad studenti nemaju dovoljno vremena da se posvete klaviru ili orguljama. Imamo previše školskih sati u našem akademskom sistemu. Posle škole dolaze na konzervatorijum. Zamislite, oni imaju obaveze deset ili jedanaest sati dnevno! Onda moraju da nađu malo vremena za muziku… pa je ponekad komplikovano.
Koje orgulje i mesto gde ste svirali biste izdvojili kao posebne?
Mislim da je nemoguće odgovoriti na ovo pitanje! Ima toliko zanimljivih instrumenata! Svaki instrument ima svoju ličnost, zvuk, stil… Oni su kao osobe. Trudim se da uvek budem prijatelj sa svakim orguljama i uzmem ono najbolje od svakog instrumenta.
