Ljubica Katarina Sekulić znala je još od malena da će muzika biti njen poziv. Ona svira dva instrumenta, violu i harfu. Trenutno je na master studijama u Švedskoj, a nedavno je imala koncert Glas i harfa na Kolarcu. Ovom prilikom razgovaramo sa Ljubicom o lepoti zvuka harfe, instrumenta na kojem su najčešće damski prsti, a u čijoj muzici podjednako uživaju svi…
Ljubica Sekulić (29) je već šest godina na usavršavanju za violu u Švedskoj. Svaku priliku koristi da dođe u svoj rodni grad, i da obraduje Beograđane koncertom harfe. Tako je i ovaj put, sa pevačicom Biljanom Valčić Bulatović, održala koncert Glas i harfa sredinom januara u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine.
Ljubica je diplomirala harfu i violu na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Violu je takođe diplomirala i na Akademiji za muziku i dramu u Geteborgu, gde trenutno završava i master studije. Tokom dugogodišnjeg školovanja, naša sagovornica bila je i dobitnik nekoliko nagrada-stipendija iz fondacija kao što su: ”Anders Sandrews Stiftelse” (2006. i 2009.),”Kungliga Musikaliska” (2007. i 2008.) i Rotary International Student House (2007.). Tokom 2010. godine Švedska Kraljevska Akademija dodelila joj je stipendiju iz Fonda ”Rajko i Maj Đermanović”.
[question]LW: Šta je to što čini harfu tako primamljivim instrumentom?[/question]
[answer]Ljubica: Kod harfe je sve primamljivo. Ona potpuno oduševljava publiku i u vizuelnom smislu. Ljudi koji su je videli uživo, a pogotovu izbliza, nisu ostali ravnodušni. Trebalo bi da doživite tu lepotu instrumenta, njenu veličinu, kao i njen nežan, anđeoski zvuk. Interesantno je i da posmatrate muzičar dok je svira, jer je on obgrli celim telom. Zvuk je toliko mio, a sa druge strane zahteva od izvođača da bude potpuno, i rukama i nogama (pedale), aktivan. Ljudi se veoma iznenade kad dodirnu harfu, kad probaju da je sviraju, zato što je potrebno dosta fizičkog napora da se okinu te žice. Harfa uvek iznenadi.[/answer]
[question]LW: Da li je bilo veliko interesovanje zakoncert Glas i Harfa?[/question]
[answer]Ljubica: Bilo je prepuno. Primetila sam na pauzi da ulazi i još desetak ljudi, a već je bilo ljudi koji stoje. Centar za muziku Kolarčeve zadužbine, inače, ima tradiciju promenadnih koncerata nedeljom. Koncepcija ciklusa ”Podijum kamerne muzike” je da profesionalni muzičari sviraju ozbiljan program i repertoar, a da to bude otvorenog tipa, tj. da ulaz bude besplatan.
Ovi koncerti imaju svoju stalnu publiku. Osim toga, mislim da je dosta ljudi čulo za koncert Glas i harfa, pa ih je to nekako privuklo. Harfa je takav instrument da privlači publiku. Bilo je naravno muzičara, ali je bilo puno i onih koji su samo ljubitelji muzike.[/answer]
[question]LW: Koje su najčešće kompozicije za harfu?[/question]
[answer]Ljubica: Najviše ima kompozicija iz romantičnog perioda, 19 veka. Pretežno su ih komponovali autori iz Francuske i Engleske. U tom periodu najviše se razvilo solističke i kamerne muzike za harfu. Ima je dosta i u baletima i operama.[/answer]
[question]LW: U kojim još muzičkim žanrovima je zastupljen ovaj instrument?[/question]
[answer]Ljubica: Što se tiče ostalih žanrova, naravno, tu je filmska muzika. Poslednijh godina, harfa postoji i u popularnoj muzici. Vrlo je pogodna i za džez i za slobodnu improvizaciju, za eksperimentisanje. Različite tehnike sviranja harfe to dozvoljavaju.[/answer]
[question]LW: Da li si i sama probala da sviraš harfu mimo kalsičnih kompozicija?[/question]
[answer]Ljubica: Nedavno sam sa jednim mojim kolegom (kineski muzičar Xhiogang Zeng) napravila duo. Spojili smo zvuk harfe i ćina, kineskog tradicionalnog instrumenta. On je došao na tu ideju, jer je primetio da ćin i harfa imaju slične zvuke.
Imala sam iskustva u sviranju i sa džez muzičarima. Sviram violu u jednom džez bendu (sa Ericom Arellanom).[/answer]
[question]LW: Koliko ti je to iskustvo značilo, unelo svežinu?[/question]
[answer]Ljubica: To mi je neverovatno otvorilo oči. Mislim da smo mi u tzv. klasičnoj muzici opterećeni mnogim informacijama. Zbog toga ponekad zaboravimo suštinu muzike, a to je da bi i sam izvođač trebalo da uživa u muzici i da to isto pruži i publici. To znači da bi sve to trebalo da bude jedno veliko uživanje. Muzika bi trebalo da bude iznad svega, jer je umetnost iznad svega.
Kod džez izvođača postoji mnogo veća sloboda na sceni. Tako je na svakom njihovom koncertu. Konstantno postoji neko uživanje u muzici, kao i opušteniji stav prema svemu tome, bilo da nastupaju u nekoj velikoj sali ili u klubu.[/answer]
[question]LW: Šta je to što si kao muzičar naučila u inostranstvu, a što je drugačije nego kod nas?[/question]
[answer]Ljubica: Ono što sam u Švedskoj naučila, jeste komunikacija sa publikom. Njihovi muzičari, bilo da su u manjoj ili većoj sali, obrate se uvek publici. Često govore i o kompozicijama koje sviraju – zašto su baš njih izabrali ili kažu nešto više o kompozitoru. Mislim da je to dobro, jer se stvara opuštenija atmosfera. Na taj način nastaje i prisniji odnos između publike i izvođača.
Trudim se i da sama to koristim na svojim nastupima. Kada nešto izgovorim na sceni, to i mene opušta.[/answer]
[question]LW: Da li je harfa instrument koji sviraju žene ili postoje i muški izvođači?[/question]
[answer]Ljubica: Ima i muškaraca, ali su to uglavnom žene. U Engleskoj sam viđala profesionalne harfiste muškarce. Kod njih i u Francuskoj, ovaj instrument je najrazvijeniji. Postoje i irska i keltska harfa. Ko što je kod nasharmonka tako je kod njih harfa.[/answer]
[question]LW: Koji instrument, a koji muzički žanr ti najviše prija?[/question]
[answer]Ljubica: Poslednjih petnaest godina, tokom svog studiranja, ovde i u Švedskoj, trudila sam se da se tehnički usavršim na oba instumenta, harfi i violi. Da to budu dva načina na koja mogu muzički da se izrazim. Želja mi je bila da budem majstorski vešta u tome, da mi jednostavno postane svejedno koji ću instrument da sviram i koju vrstu muzike. To mi je bio jedan od ciljeva.[/answer]
