Kreatori serije Sam Vincent i Jon Brackley:
[question]Serija „Humans” se drugom sezonom vraća na male ekrane. Recite nam nešto o novim epizodama?[/question]
[answer]JB: Mali broj svesnih sintova koje smo upoznali u prvoj sezoni nisu jedini svesni sintovi u nastavku serije. Ima ih još. Generalno, čini mi se da serija postaje rasprostranjenija i popularnija širom sveta. Ulozi su se povećali, priča se razvija. Prva epizoda ide od Berlina do San Franciska i nazad u Veliku Britaniju. Zatičemo razdvojene likove, ali će ih priča postepeno ponovo sastaviti.[/answer]
[question]Serija je zaista poprimila globalne razmere. Da li vam je to od početka bila namera?[/question]
[answer]JB: Mislim da da. Hteli smo da malo pomerimo svet – iako se događaji iz druge sezone dešavaju samo nekoliko meseci nakon kraja prve, želeli smo da stvorimo osećaj da je svet u kome ovi roboti žive napredovao i evoluirao, i da se nova tehnologija razvila, a time i njen uticaj na naše živote. Takođe, želeli smo da pokažemo da takve stvari postoje na globalnom nivou, a ne samo u ovoj zemlji. Dodali smo internacionalni karakter seriji sa namerom da pokažemo kako ceo svet ide u korak sa ovim stvarima.[/answer]
[question]Prva sezona serije je adaptacija švedske serije “Real Humans.” Da li ste se u međuvremenu udaljili od nje ili druga sezona nastavlja u istom pravcu?[/question]
[answer]JB: Potpuno smo se udaljili. U prvoj sezoni, neke epizode su bile gotovo identične švedskoj, ali smo likove i priču usmerili u nešto drugačijem pravcu, pa su do kraja prve sezone naši likovi bili na potpuno drugom mestu u odnosu na originalan scenario. Druga sezona naše serije se u potpunosti razlikuje od druge sezone švedskog izdanja.[/answer]
[question]Da li je lakše ili teže pisati za nešto za šta već postoji ideja?[/question]
[answer]SV: Imali smo super dogovor: dobru polaznu osnovu i okvir iz kog smo razvijali radnju, ali i slobodu da u hodu menjamo stvari. Nismo imali obavezu da se pridržavamo svega iz švedske serije. Dobili smo fantastičnu priču i izgrađene likove koje smo razvijali u smeru u kom smo želeli. Vremenom je serija postala nešto posebno, a već druga sezona se u potpunosti razlikuje od originala. Veoma mi je drago što smo imali slobodu, ali ne bismo bili tu gde jesmo da nismo imali odličnu polaznu osnovu za razvoj priče.[/answer]
[question]Da li je teško pisati dijaloge za svesne sintove?[/question]
[answer]Sam Vincent: Prihvatili smo ih kao ljudska bića, jer ako kažemo da su to bića koja imaju sposobnost da misle, imaju svest i osećanja, malo je neverovatno da ne mogu da se razvijaju kao ljudi. Kada su uplašeni, uplašeni su kao i mi, kada vole, vole na isti način kao i mi. Razvili smo određen nivo jasnoće u razgovoru. Čak i kada su u vrlo emotivnom stanju, njihovi umovi su uređeniji nego što su naši i govore logičnije, staloženije. Na glumcima i rediteljima je da pronađu način na koji sintovi mogu da izraze svoje emocije nezaboravljajući da njihov razum funkcioniše drugačije i da imaju mehaničko telo. Pokušali smo da što više posla prebacimo na glumce. Prepustimo taj zadatak njima – to je naša filozofija.[/answer]
[question]Drug sezona ima mnogo sintova koji se suočavaju sa svešću prvi put. To je potpuno drugačiji izazov, zar ne?[/question]
[answer]SV: Da, to je bilo zanimljivo, jer u prvoj sezoni svesni sintovi su od početka bili takvi, pa se nismo bavili time. Osmisliti kako će reagovati i ponašati se novosvesni sintovi je bio pravi izazov. Rano smo odlučili da im damo sposobnost da se sete šta im se dešavalo u prethodnom životu, u kom su bili nesvesne i neosećajne mašine. Ali tek sada ta sećanja mogu da izazovu određene emocije, sa kojima se susreću prvi put. Što je na kraju bilo zbunjujuće i teško iskustvo za njih.[/answer]
[question]Da li imate omiljeni lik u seriji?[/question]
[answer]SV: Veoma je teško odabrati samo jednog, toliko je različitih aspekata u likovima, i svaki je poseban na svoj način. Bilo je veoma zabavno pisati formalne dijaloge koje je Anita imala na početku, pre nego što je postala Mia. Recitovala je duge, pravne govore o tome šta može, a šta ne može da uradi. Onda kada smo videli šta Gemma može da uradi sa njima – izgovarajući ih tako brzo i bez muke, bilo je zadovoljstvo pisati. Onda postoji lik kao što je Odi, koji je jedinstven zbog toga što je nesvestan i oštećen, običniji od drugih sintova. Tu su i neobuzdani, smešni i prirodni dijalozi članova Hawkings porodice. Taj splet različitih likova pružio nam je mnogo prilika. Definitivno ne možemo da se opredelimo samo za jednog![/answer]
[question]Kada bi ova tehnologija bila dostupna, da li biste nabavili sinta?[/question]
[answer]JB: Kao veoma lenj čovek, moj odgovor je da. Ali nije reč samo o pogodnosti, već bi mi bilo fascinantno da imam takvu tehnološku inovaciju u kući. Da ga nemam, bio bih previše zaintrigiran da otkrijem kako bi to izgledalo i šta sve može da uradi. Nemam naročit strah od toga – bar ne onakav kakav se pojavljuje kod članova Hawkings porodice.[/answer]
