“Za tu vrstu terapije nikome na planeti nisu potrebni lekarski recepti i čekanje pred lekarskim ordinacijama, s maskama na licu i u strahu od zaraze,” o lekovitosti muzike i blagotvornosti klasičnih kompozicija na naše psiho-fizičko zdravlje, kaže violinistkinja Katarina Ranić Čavić, iz električnog gudačkog kvarteta Dinamika music, objašnjavajući da je: “muzikoterapija počela polako da se uvodi i primenjuje i kao zvanični vid terapije, nakon ozvaničenja teorije Mocartovog efekta, čuvenog otorinolaringologa A. T. Tomatisa, te daleke 1950. godine.”
Zašto nam je muzika potrebnija sada, možda, više nego ikada pre? Zašto bi baš u njoj trebalo da pronađemo inspiraciju, energiju, pa čak i lek? Odgovori su u našem razgovoru s violinistkinjom Ranić Čavić.
Naša sagovornica nam objašnjava u čemu je isceliteljska tajna muzike ali nam, takođe, skreće pažnju na to da je naša podrška umetnicima u ovom trenutku preko potrebna.
Takođe, Katarina Ranić Čavić predstaviće nam projekat “4 muzička doba” koji je sa svojim “Dinamika music”-om pripremala polako i s puno pažnje, ljubavi i mašte, poslednjih meseci, da bi bio spreman u vanrednom stanju.
Katarina je paralelno studirala na Muzičkoj Akademiji u Beogradu i na Hochschule für Musik und Darstellende Kunst u Hamburgu u Nemačkoj. Predavala je na muzičkom Konzervatorijumu – Jochanes Brahms u Hamburgu. Ima dugogodišnju saradnju sa Hamburger Symphoniker i Hamburg Strings.
LW: Imajući u vidu njegovo blagotvorno dejstvo, i situaciju u kojoj se nalazimo, mislim na pandemiju, bilo bi važno da nešto kažemo o „Mocartovom efektu“?
Katarina: U momentu kada se planeta zaustavila, neminovna izolacija na duže staze nam je nametnula neizbežno. Mnogo briga, razmišljanja, anksioznosti i neprijatnih misli za naše zdravlje, egzistenciju, dalji opstanak na planeti… U tim situacijama svakom pojedincu se, osim kao materijalnom biću, neminovno nameće i potreba za duhovnim opstankom, duševnim mirom i intelektualnom razvoju.
Danas, u periodu izolacije i samoizolacije, u razdoblju korone, zasigurno se u svim našim domovima, širom cele planete, sasvim spontano i intuitivno, primenjivala muzikoterapija kao najdostupnija, najjednostavnija i najjeftinija terapija za dušu, duh, telo i ljudski um, bez ikakvih kontraindikacija.
Za tu vrstu terapije, nikome na planeti, nije bio potreban lekarski recept, odlazak kod lekara, niti čekanje pred lekarskim ordinacijama, sa maskama na licu i strahom od zaraze.
U današnjoj ogromnoj lepezi muzičkih žanrova, koja nam je svakodnevno dostupna, Mocartova muzika je sasvim sigurno potpuno posebna, lekovita i delotvorna na nas, jer fantastično pozitivno utiče na funkcije naših moždanih ćelija. Poboljšava koncentraciju, preciznost, raspoloženje… Utiče na razvoj mozga kod još nerođenih beba, i ublažava traume rođenja.
Sva ova saznanja su naučno dokazana od strane genetičara, mikrobiologa, psihologa, otorinolaringologa i jos velikog broja specijalista medicine.
O izvanrednoj moći muzike, koja pomaže da sačuvamo svoje opšte zdravlje, pronađemo duševni mir, lečimo dušu i intelektualno napredujemo pisali su i pišu i veliki književnici i pesnici kroz čitavu istoriju čovečanstva.
LW: Kako to sve još muzika leči?
Katarina: Od objavljivanja teorije Mocartovog efekta sprovode se vrlo temeljna istraživanja o uticaju muzike na ljudski um. Sva istraživanja vode ka zaključku da muzika definitivno itekako utiče na naš svakodnevni život.
Slušanje muzike, nas može učiniti ne samo srećnijim već i produktivnijim u svim fazama života, jer nam omogućava superiornije auditorne veštine, pospešuje naše pamćenje, ublažava hronične bolove i pozitivno utiče na opšti imunosistem.
Kod nas izvođača i muzičara, dodatno, reprodukcija muzike smanjuje stres, poboljšava opšte raspoloženje i utiče na psihofizički sklad i ličnu kreativnost.
Naše odrastanje uz muziku, ogromno izvođačko iskustvo, kao članova “Dinamika music” ukazuje na činjenicu da treba slušati što raznovrsniju muziku. Svi žanrovi, svojim ritmom, tempom i specifičnim melosom i stilom, pobuđuju niz pozitivnih reakcija u našem telu. Na primer, latinoamerički ritmovi izvrsno motivišu, podstiču nas na pokret i lučenje hormona sreće i zadovoljstva, pa samim tim i pozitivno deluju protiv melanholije i depresije. S druge strane, ozbiljna muzika poboljšava našu sposobnost da se na nešto usredsredimo, nameće nam temeljniju koncentraciju, unutrašnji mir i pobuđuje našu kreativnost.
LW: A, kako mi, kao društvo, možemo da pomognemo vama muzičarima, danas kada je i vama potreban, nazovimo to, finansijski lek?
Ne mogu da se i u ovom odgovoru, ne osvrnem na doba korone, kada su svi mediji prizivali kulturu, i savetovali da se poteškoće višenedeljne izolacije, lakše i bolje prebrode uz knjigu, dobru muziku i online posete muzejima i pozorištima.
Dakle, kultura ima ogroman značaj u svakom društvu, bez obzira na količinu bogatstva društva. Čini mi se da je u našem društvu taj odnos potrebe za kulturom nesrazmeran i disproporcionalan, tj, da se na tu potrebu za kulturom pomalo zaboravlja i ona opada, kako se stanovništvo vraća svom pređašnjem životu. Nekako se čini, da se može bez nje ili se sada baš i nema vremena za kulturu.
S obzirom da jedan dobar procenat ljudi radi u segmentu kulture, govoriću sada o nama, muzičarima – klasičarima. Mogu reći da smo prilično i mnogo više nego svi ostali zaposleni u drugim branšama, prepušteni sami sebi, slučaju i situaciji za koju na žalost, još uvek ne znamo kako će se razvijati.
Smatram da bi od ogromnog značaja bilo da se ti isti mediji, internet novine, radio, televizija, koji su se pozivali na nas u doba korone, i dalje interesuju za nas, uprkos ukidanju vanrednog stanja, i po prestanku pandemije.
Takođe, da nam se omoguće što češća gostovanja, razgovori, live izvođenja u njihovim studijima i emisijama. Na taj način bi sastavi, poput „Dinamika music“ kvarteta, (koji se samostalno i bez podrške države, hrabro bore za svoj opstanak a potrebni su ovom društvu), svojom muzikom više dopirali do svesti građana, mogli svoju muziku redovnije da plasiraju i prezentuju. Omogućili bi bolju interakciju s publikom, što bi kroz vreme, sve zajedno rezultiralo na obe strane. Kulturološki bi se veći deo publike, odrekao muzičkog šunda i kiča, i potreba za našim nastupima bi bila veća i izraženija. Ponavljam, tu bi mediji odigrali značajnu ulogu zlatne karike, koja spaja umetnike i publiku, i na taj način podržavajući kulturu i umetnike.
„Dinamika music“ je, osim koncertantno, aktivna i na mnogobrojnim srpskim festivalima, sajmovima, i velikim manifestacijama, koji privlače jako veliki broj ne samo domaćih već i stranih turista i posetilaca.
Ovaj segment kreativne industrije je jako važan za našu državu, jer su to značajne manifestacije u oblasti kulturnog turizma. Sistemska podrška države je aposlutno neophodna.
Napominjem da je električni kvartet „Dinamika music“ godinama unazad učestvovao na mnogobrojnim velikim dogadjajima, sa ogromnim uspehom i u tom smislu nadamo se, bez obzira na trenutnu epidemiološku situaciju, da će se ipak iznaći odgovarajući modus za održavanje koncerata na otvorenom, tokom letnjih meseci.
S druge strane, na žalost, ulaganja u kulturu su iz godine u godinu sve manja i manja, a tek u vreme ove pandemije je stanje dodatno pogoršano. Za poređenje ću samo da navedem Nemačku koja je pre dve nedelje izdvojila 5 milijardi evra za oporavak kulture na nivou njihove države!
LW: Kad je reč o duhu vremena, šta mislite o trenutno popularnom načinu onlajn izvođenja muzike, kao surogatu koncertnog izvođenja?
Katarina: Naravno da su online koncerti, u doba panedmije, i više nego veliki pokazatelj ogromne podrške muzičara ostatku civilizacije. Ali isto tako i poruka – ne zaboravite muziku, ne zaboravite nas.
Određeni online koncerti poput Bočelija i njegovog koncerta “Music for Hope” su me zaista potpuno emotivno pomerili, porukom, odmerenošću, otmenošću i elegancijom.
S druge strane, postoji i niz domaćih online koncerata i muzičkih izvođenja, koji su, smatram, bili ispod svake kritike i nivoa, s velikom dozom neukusa, preterivanja i sebičnih, ličnih motiva.
LW: Kada bih Vas zamolila da nam muzikom i pesmom dočarate vreme u kojem se nalazimo, koja bi to kompozicija bila?
Katarina: Jako je nezahvalno govoriti na ovu temu, osim u svoje lično ime, ali s obzirom na lično bogato životno i radno iskustvo, rekla bih da je još davne 1823. godine tu divnu muzičku poruku i preporuku, naš dragi Ludwig von Bethoven sažeo i oslikao u svojoj “Odi radosti” u 4. stavu svoje 9. simfonije. Život je tu da se sa puno zahvalnosti živi i slavi, u svom svom sjaju, lepoti i provokacijama koje donosi sa sobom.
LW: Srećom, kako se situacija popravlja i mere ublažavaju, a primiče nam se i leto, verujem da će ipak biti slavlja, venčanja… Koja muzika je najlepša u tim prilikama, tj, šta je to što Dinamika music izvodi u tim prilikama?
Katarina: Da, u pravu ste. Život se, na sreću, nastavlja i mi smo već ugovorili nekoliko termina za elegantna i fina venčanja na otvorenom, sa manjim brojem gostiju, u skladu sa važećim merama. Nadamo se da će se ubrzo javiti i naši novi mladenci.
Mogućnosti za izbor muzike su ogromne, kao i tematska venčanja, svadbe i festivale venčanja, što je bio hit u svetu proteklih godina. Naš repertoar obuhvata, od fine remiksovane klasike, bečkih valcera, tango muzike, do pop, rok, latino i filmske muzike. U svakom slučaju, fina i elegantna muzika za venčanja, je jedan od glavnih preduslova i vrlo bitna stavka u planiranju svakog “Dinamika music” venčanja ili svadbe.
Za razliku od trenutnog trenda u Srbiji, kriterijumi muzičara izgleda malo popuštaju, pa vizuelni efekat poprima važniju ulogu od kvaliteta muzike, mi u “Dinamika music”, ta dva bitna i nerazdvojiva elementa, odnosno, naš vizuelni identitet i outfit kao i naš kvalitet, držimo u balansu. Bitan je, naravno, vizuelni efakat, ali i činjenica da su muzičari kulturni, obrazovani, prijatni za saradnju, da imaju istančan osećaj kada i kako napraviti top atmosferu.
Ipak dekolte i štikla ne mogu i ne smeju, imati toliku prednost u odnosu na kvalitet muzike.
LW: Najavljujete novi muzički poduhvat “4 muzička doba”, o čemu se radi?
Katarina: Naše velike ljubavi, naši muzički projekti “Od baroka do rocka”, “Muzička bajka”, i naš treći po redu “4 muzička doba” svi imaju svoje priče, ideje i poruke. Svi su zamišljeni kao koncertni projekti, sa dobrom interakcijom sa publikom i primenjivi u najrazličitijim salama, otvorenim binama, ambijentima i svečanim situacijama.
Konkretno “4 muzička doba” je projekat koji se sastoji iz četiri manje stilizovane muzičke celine, žanrovski i tematski grupisane. S obzirom da je naša muzika vrlo dinamična, i “uzima publiku”, pauze između 4 doba, tj, 4 muzička stila, između njih, su kao stvorene da se publici nešto ispriča o sledećem muzičkom dobu. Kontakt sa publikom je nešto, što postoji od početka naše izvođačke prakse. To je momenat, koji publika jako ceni i voli. Osim toga, cilj svih naših projekata i jeste, naša kulturološka misija, i razbijanje mita o muzičarima klasičarima i njihovoj “aroganciji i krutosti” i na taj način, približavanje publici, pogotovo mlađoj.
Na taj način, smo i uspeli, da kao “evropska” atrakcija, kako su nas nazvali, budemo opet pozivani u Kulturne centre i Domove kulture cele Srbije, a u publici imamo i čitava odeljenja i razrede osnovnih i srednjih škola, ili studenata, kojima smo nebrojeno puta svirali biseve do iznemoglosti.
4 muzička doba je projekat na kojem smo polako radili sa puno pažnje, ljubavi i mašte, poslednjih meseci a završili smo ga u vanrednom stanju.
U njega smo utkali, svu našu ljubav, znanje i kreativnost. Naša posvećenost projektu se može graničiti sa onom, koju su nekada imali veliki stvaraoci, koji u toku svog stvaralaštva, nisu mnogo razmišljali o materijalnoj dimenziji.
Odavati tajnu o repertoaru naših muzičkih doba ne bih. To neka bude veliko iznenađenje i uživanje, za sve koji posete naš sledeći koncert. Naravno, datume ćemo objaviti na svim našim profilima, čim budemo obavešteni, a očekujemo gostovanja u celoj Srbiji i, naravno, Beogradu.
LW: Kojom pesmom, u Vašem izvođenju, biste nam poželeli lep i veseo dan?
Katarina: S obzirom, da ste Vi neko ko nam je pružio podršku na početku “Dinamika music”, i sada opet, kada je podrška više nego potrebna, Vama i svim vašim čitaocima ekskluzivno preporučujemo jedan mali muzički segment našeg operskog remiksa iz “4 muzička doba” , kao poseban desert i pouzdan “antidepresiv”.
Foto: Privatna arhiva
