Kada je imala samo sedam godina, tata ju je prijavio za jednu dečju emisiju i to je bio njen ulazak u svet novinarstva. Ona danas ima nepunih trideset godina života a već dvadeset godina radnog iskustva.
Kada je iskusila sve što se u novinarstvu može izučiti rešila je da krene u nove izazove. Danas je na doktorskim studijama na Fakultetu za bezbednost i jedina je žena koja je držala predavanje na temu sajber kriminala na Vojnoj i Policijskoj Akademiji, pred IT veštacima.
Piše tekstove o sajber bezbednosti za Politiku, ponekad za Geopolitiku, The Economist, ali i intervje sa sportistima za sajt Red Bull Srbija.
Katarina Jonev je analitičar za politike sajber bezbednosti i govori nam o tome ko je sajber kriminalac, o kakvom je kriminalu tu reč i kako da se i sami od toga sačuvamo u internet okruženju:
[question]LW: Teme o kojima ti pišeš, govoriš, i predaješ a na čijem polju i istražuješ veoma su ozbiljne: sajber kriminal, sajber terorizam, sajber rat… Koliko su one ozbiljne za sve nas? Kakva je situacija u našoj zemlji?[/question]
[answer]Katarina: Sajber prostor je postao integralni deo života globalne i nacionalne ekonomije. Države sve više zavise od informaciono – komunikacionih tehnologija, što povećava njihovu ranjivost od sajber napada i ranjivost zavisnih društvenih i privrednih sistema. Svakodnevno raste zabrinutost zbog potencijalnih sajber pretnji od kriminalaca pa i terorista. Državni i privatni sektor su sve više izloženi sajber kriminalu. Napadi su usresređeni na prikupljanje i krađu informacija i podataka, manipulisanje bazama podataka i nanošenju štete. Korporacije i finansijske institucije, zdravstvene organizacije, energetska postrojenja, transport, su svakodnevno izloženi IT napadima. Zlonamerni akteri u sajber prostoru imaju za cilj sticanje finansijske dobiti, odnosnu krađu novca, dolaženje u posed tajnih dokumenata i sl.
Srbija je kao i sve druge države na svetu potencijalna meta sajber napada. Pitanje je koliko je zapravo naša infrastuktura zaštićena. Ne postoji apsolutna zaštita u sajber prostoru. Čak je i moćni Pentagon često napadan o čemu govore mnogobrojni medijski izveštaji i saopštenja zvaničnika. Naša država će morati konstantno da ulaže u IT bezbednost kako bi zaštitila sebe i svoje građane, ali i da ulaže u obrazovanje u vezi IT bezbednosti kao bi bila sigurna da će biti dovoljno ljudi da se bave ovom temom. Saradnja privatnog i državnog sektora odlučujuća je na svim nivoima i treba da se uspostavi čvršća saradnja.[/answer]
[question]LW: Kako na to ljudi gledaju kada saznaju da im u pomoć protiv sajber kriminalaca stiže ni manje ni više nego mlada ženska osoba?[/question]
[answer]Katarina: Ja sam mlada dama koja je počela da zauzima i te kako bitno mesto u tipično muškom svetu i uživam u tome. Najviše me nasmeju ljudi – stariji profesori, bezbednjaci – koji ne veruju da sam ja Katarina Jonev, ona Katarina Jonev koja piše o tako ozbiljnim stvarima kao što je sajber terorizam.
Ne možete da zamislite koliko puta sam čula rečenicu ‘’Mislili smo da si mnogo starija’’. Ili mi ne veruju dok ne stanem na podijum i počnem da držim predavanje, tada su oduševljeni! Bilo mi je poprilično simpatično u početku dok me ljudi u naučnim i stručnim krugovima nisu zapamtili i dok se nije ‘’pročulo’’ da jedna mlada devojka mnogo zna o samoj tematici. Pokazala sam u mnogo navrata da nisam slatko lice već ozbiljan predavač koja i te kako zna o čemu priča.
Nisam prepotentna niti nedodirljiva – recimo posle svake radionice sa mladima ostanem i po sat vremena duže da odgovorim na sva pitanja, pomognem, posavetujem, usmerim. Mladima prija što je neko mlad na njihovoj strani i razume njihove problem i nevolje. To je moja prednost – mlada sam, profesionalna, dovoljno stručna i opet naglašavam – nisam najpametnija, na meni je da još puno radim, napredujem i usavravam se. Dajem svoj maksimum i koristim sve svoje kapacitete da pomognem u podizanju svesti po pitanjima sajber bezbednosti.[/answer]
[question]LW: Često se u razgovoru čujemo za hakere, ko su ti ljudi i koliko je opasno to njihovo znanje i namere?[/question]
[answer]Katarina: Reč haker je poprimila izuzetno lošu konotaciju proteklih godina. Stvorila se slika da se radi o ljudima koji nose dukseve sa kapuljačama, velike naočare i sede u nekim mračnim podrumima ili sobama konstantno tipkajući po tastaturi da bi opljačkali banku. Nije to baš tako. Pera Holivuda su plasirala ovakvu sliku.
Hakeri su ljudi koji poseduju razvijene IT veštine i nije svima prevashodan cilj da steknu nelegalnim putem ogromne količine novca. Good guys recimo vole IT izazove i da nalaze rupe u ranjivostima sistema čime kompanijama pomažu u razvoju.
Naravno, bad guys su fokusirani da nanesu štetu bilo putem nelegalnih aktivnosti kao što je krađa identiteta, lažno predstavljanje, sajber podvala i krađa. Njihov cilj je sticanje finansijske dobiti, a jako često i demonstracija sopstvenih moći.
Ali zaista nisu svi hakeri loši. Ako pogledamo naprimer čuvene Anonimuse – veliki broj državnih institucija širom sveta ih se plaši zbog sajber sposobnosti, ali sa druge strane oni su izuzetno posvećeni borbi protiv dečije pedofilije na Internetu. To treba i ceniti.[/answer]
[question]LW: Šta se sve podrazumeva pod sajber kriminalom?[/question]
[answer]Katarina: Strogo formalno govoreći – sajber kriminal predstavlja nelegalni upad u drugi kompjuterski sistem, krađu kompjuterskih podataka, ili korišćenja online sistema za vršenje ili pomoć u izvršenju prevara.
Da malo pojasnimo definiciju – to uključuje između ostalog, hakerisanje, napad ometanja servisa, neovlašćeno korišćenje podataka poput menjanja, brisanje, krađe podataka, vandalizam, prevare. Obuhvata širok dijapazon aktivnosti od nelegalnog preuzimanja odnosno ‘’skidanja’’ muzičkih fajlova do onlajn krađe banaka, identiteta, širenja virusa, malvera, prodaje proizvoda na lažnim sajtovima-prodavnicam.
S druge strane, imamo i porast uznemiravanja, pretnji, lažno predstavljanje, problem distribucije materijala dečije pedofilije. Sve su ovo akti sajber kriminala.[/answer]
[question]LW: Koji je tvoj stav kada je zaštita od potencijalnih napada u pitanju? Da li postoji tako nešto kao šifra koju je nemoguće otkriti?[/question]
[answer]Katarina: Navodno ne postoji apsolutno efikasna zaštita u sajber prostoru. Iskreno, ne verujem u to. Smatram da najmoćnije države sveta poput Sjedinjenih Američkih država, Kine i Rusije i te kako imaju efikasne mehanizme zaštite svoje infrastrukture i da njihove šifre ne mogu da se razbiju. Da mogu – neko bi do sada bio uspešan u tome.[/answer]
[question]LW: Šta može da učini običan građanin kako bi se sačuvao od toga da postane žrtva u onlajn prostoru?[/question]
[answer]Katarina: Mnogo je saveta ali u praksi su nekad i najbolje zaštite nedovoljne. Opreza nikad dosta kada je reč o sajber prostoru! Otvoriti četvoro očiju kada su u pitanju plaćanja i kupovina na sajtovima, ne ostavljanje privatnih podataka poput JMBG-a, broja telefona i kućne adrese, naručito po društvenim mrežama. Ne treba kliktati na baš svaki link koji nam se učini interesantnim, ne otvarati neproverenu poštu.[/answer]
[question]LW: Kako si došla na ideju da se tome posvetiš? Da li si imala od početka ambiciju da postaneš ekspert ili je to kao što obično i biva došlo prirodno, radom?[/question]
[answer]Katarina: Verujte mi – do pre nekoliko godina mi nije palo na pamet da se bavim sajber prostorom!
Ja sam i dalje tip osobe koja kada instalira čak i običan antivirus na kompijuteru voli da barem dve osobe provere da li sam to uradila kako treba!
Jedno slučajno putovanje mi je odredilo profesionalni put. Aprila 2011. godine sam otputovala u Estoniju na odmor i bila sam iznenađena što svuda ima interneta i sve se plaća onlajn! Mom šoku nije bilo kraja kada su mi objasnili kako su se osećali kada su hakeri uspeli da velikom DDoS akcijom 2007. godine ugroze funkcionisanje velikog broja državnih i finansijskih isntitucija. U tom trenutku nisam znala ni šta je DDoS napad a kamoli da može budem računara da se izvrši takav udar na državu. Znala sam da moram da znam više o tome!
Čim sam se vratila počela sam da čitam i istražujem a što sam više ulazila u materiju više sam imala pitanja. Shvatila sam da sajber bezbednost nije samo tehnički sektor, nego i prožimanje sa međunarodnim odnosima, međunarodnim i krivičnim pravom, međunarodnom bezbednošću…
Prilika da pokažem koliko shvatam problematiku sajber prostora pojavila se u vidu pisanja master teze na Pravnom fakultetu. Moja tema je bila sajber bezbednost u međunarodnim odnosima.
Ubrzo je usledio poziv da održim prvo predavanje na temu sajber bezbednosti i evo – godinu i po dana kasnije sam zvanično jedina žena analitičar politika sajber bezbednosti, imam više od 15 naučnih radova iz oblasti sajber terorizma i sajber ratovanja, držim predavanja o sajber bezbednosti i bezbednosti mladih na Internetu, postala sam član Srpske Kraljevske Akademije Inovacionih nauka, jedina sam žena koja je držala predavanja na ovu temu na Vojnoj i Policijskoj Akademiji, pred IT veštacima…
Imam običaj da kažem – tek sam počela! Život nas nekad sam vodi, ne pitamo se mi tu mnogo – naše je da uživamo u vožnji.[/answer]
[question]LW: S obzirom na to da si još kao mala devojčica postala novinar, a da si stigla do borbe sa sajber kriminalom, kako si se na svom putu odrastanja menjala? Šta je sledeće i da li je novinarstvo prva i nezaboravna ljubav?[/question]
[answer]Katarina: Sada kada napravim kratku retrospektivu svog profesionalnog puta, jedna stvar je konstantna – želja za usavršavanjem i znanjem! Meni i dan-danas izleti kada me neko pita čime se bavim da kažem – novinar sam! Kada čujem sebe, samo se nasmejem i dodam da sam zapravo analitičar za politike sajber bezbednosti.
Sajber bezbednost je izabrala mene, mnogo više nego obrnuto. Stoga sam i upisala doktorske studije na Fakultetu za bezbednost da bih mogla dodatno da proširim i unapredim svoje znanje za ozbiljno bavljenje ovom oblašću.
Da li sam se promenila? Jesam. To je i normalno s godinama. Sazrela sam, uozbiljila se, ali i dalje sam radoznala, volim da postavljam ozbiljna pitanja, da postavljam visoke ciljeve i težim ostvarenju istih. Namerno ne koristim reči ambicije ili snovi – nemam snove, imam ciljeve i uvek je pravo vreme za sledeći.[/answer]
[question]LW: S nepunih 30 godina života imaš i 20 godina radnog staža, što tvoj profesionalni put čini itekako drugačijim u odnosu na one mlade ljude koji čekaju da se zaposle tek nakon fakulteta. Da li je tvoj način dokaz da bi mladi trebalo ranije da se osamostale?[/question]
[answer]Katarina: Dvadeset godina je zaista prošlo brzo. Iz ove perspektive imam utisak da sam živela nekoliko paralelnih života i u svakom sam uživala svakim dahom. Moja najveća prednost je bilo upravo to što sam bila dete kada sam počela da trasiram svoj put, mnoge stvari sam doživljavala kao igru, pustila sam da moja radoznalost i znatiželja dođu do izražaja. Imala sam i divnog oca koji me je na tom putu maksimalno podržavao i davao mi vetar u leđa.
Pekla sam zanat i sazrevala uz prave doajene srpskog novinarstva. Uvek sam govorila da je novinarsko praksa – što više pisanja, čitanja, usavršavanje vokabulara. Praktične vežbe kao što je recimo pisanje bloga pa čak i volontiranje u medija preporučujem, naručito mlađim generacijama. Bez prakse, teorija ne vredi a svaki novinar će se složiti sa mnom.
Današnje generacije su često bez kompasa, a nakon studija često i usplahirane šta i kako dalje. Moj savet je – neka vas želje vode! Pronađite ono što volite da radite i uživajte u avanturi! Nikada nijedan početak nije lak, ali vremenom sve dođe na svoje.[/answer]
[question]LW: Da li veruješ da naši mladi mogu da doprinesu lepšem životu u ovoj zemlji ako budu vredni i ako budu radili na sebi?[/question]
[answer]Katarina: Da, svim silama verujem u to. Verujem u mlade ljude i njihovu energiju! Srbija ima ogroman broj mladih, talentovanih,uspešnih, perspektivnih ljudi. Ima nas, tu smo! Nažalost, ne dobijaju uvek šansu da pokažu koliko mogu, koliko znaju, koliko žele i koliko mogu ali nadam se da će se i to u dogledno vreme promeniti. Duboko verujem i u konstantno usavršavanje i sticanje znanja! Pored formalnog, neformalno obrazovanje je u današnjem svetu izuzetno važno. Od učenja jezika, preko kurseva računarstva.
Umesto sat vremena na Fejsbuku, pročitajte neku dobru knjigu, postoje biblioteke u kojima je članstvo besplatno, umesto pet noćnih izlazaka za taj iznos upišite kurs nekog stranog jezika! Pronađite ono što vas inspiriše, motiviše i čini srećnim – i krenite![/answer]
