Nakon drugog beogradskog koncerta “Od mene Aznavuru”, 12. aprila, na intimnoj sceni Ustanove kulture “Gvarnerijus”, gospodin Gasan Jamin, libanski muzičar, imao je malo vremena za naš magazin “Looker Weekly.com” (LW). Raspoložen, prijatan, drag, mio, druželjubiv, krajnje neposredan i blizak, ima takav pristup kao da vas poznaje već duže vreme. Bio je to jedan od retkih divnih susreta za pamćenje na duže vreme.
LW: Vama je ovo dakle prvi koncert u Beogradu? Kako vam se čini naš grad i uopšte zemlja Srbija?
Zapravo, nije mi ovo prvi put da sam u Beogradu, već čak peti put. Ali jeste mi prvi koncert koji sam imao u vašem glavnom gradu i Srbiji. Veoma volim vašu zemlju i srpski narod. Vi ste tako srdačni, topli, imate izuzetan osećaj za gostoprimstvo, što je danas retkost. Baš sam to pričao i hvalio vas libanskom ambasadoru u Beogradu. Kada sretnemo ljude kao što ste vi, to je tako magično, čudesno, čarobno. Prvi put sam bio u Beogradu, čini mi se 2016. godine, i od tada sam dolazio još barem četiri puta, i uvek mi je ovde kod vas prijatno.
NISAM BIO SIGURAN DA LI ĆE SRPSKA PUBLIKA PRIHVATITI REPERTOAR FRANCUSKIH ŠANSONA.
LW: Ali, zašto ste nakon osam godina od dolaska ovde, tek sada se odlučili da održite koncert kod nas? Da li ste poželeli i ranije i koliko je bilo mogućnosti realizacije za vaše nastupe?
To je zanimljivo i višeslojno pitanje, a više je razloga zašto nisam došao ranije kao pevač kod vas. Pre svega, nisam bio siguran koliko je srpska publika navikla na žanr šansone. Činilo mi se da je auditorijum ovde naviknut više na domaću tradicionalnu i klasičnu muziku. Ili ste jednostavno više okrenuti ka svojoj srpskoj muzici, kulturnoj baštini. Nisam mogao odmah znati da li ste i koliko okrenuti ka francuskoj šansoni.
LW: Opet, kao što vidite, vaša dva koncerta su u “Gvarnerijusu” apsolutno rasprodata. Dakle više nema nikakvih problema, nedoumica, briga, zar ne?
Tako je, sada nema, naravno! Mislim da sam mogao imati i pet koncerata zaredom i bili bi rasprodati, u to sam uveren. O tome sam pričao upravo sa Miljanom Kolundžija da imamo osećaj kako će ovaj projekat uspeti kod vas. Miljana mi je pisala prošle godine i istakla mi da je prošlo dosta vremena od kada je bio neki sličan koncert šansona u Beogradu. Samim tim, ona je imala hrabrosti da me pozove, ali takođe je bila upoznata sa mojim uspesima na koncertima širom sveta.
ŠARL AZNAVUR JE PRISUTAN U MOM ŽIVOTU OD MALIH NOGU, BIO JE KAO DEO MOJE PORODICE.
LW: Nastupali ste sa velikim uspehom u Francuskoj, Italiji, Belgiji, Nemačkoj, Švajcarskoj i rodnom Libanu.
Takođe i u Americi, Brazilu, Argentini, toliko zemalja, više ne mogu ni da ih nabrojim.
I tako je Miljana imala osećaj da će moje gostovanje funkcionisati, postići uspeh. Ali čini mi se da su ova dva koncerta postigli mnogo više nego što je ona očekivala.
LW: Vi baš volite, obožavate Šarla Aznavura? Francuski glumac i muzičar je vaša velika inspiracija? Vi ste imali priliku i da ga upoznate i da sa njim sarađujete?
Sve je tačno. Zapravo, iz nekoliko razloga sam nadahnut stvaralaštvom Aznavura. Prvi put sam slušao njegovu muziku sa svoje tri godine. Moja porodica je oduvek slušala Aznavura i to po nekoliko sati dnevno. Aznavur je bio kao deo naše porodice. Nijedan dan nije prošao da mi ne slušamo predivnog Aznavura u našem domu.
LW: Dakle po ceo dan vama je kroz muziku stalno bio prisutan u kući Šarl Aznavur?
Tačno, sve vreme. Tako da je on bio od početka u mojoj krvi, duši, mojim refleksima, poznavao sam ga, znao sam kako diše. Upoznao sam Aznavura kad sam napunio 21 godinu preko našeg zajedničkog prijatelja. On me je pitao da li bih želeo da upoznam Aznavura, a ja sam tada bio u šoku. Mislio sam da je to apsolutno nemoguće. Tako je imao novu turneju, te je došao u Pariz i tamo smo se upoznali. Naš prvi susret bio je stvarno magičan. Dopalo mi se što je Aznavur voleo Liban i poznavao našu kulturu, umetnost. Brzo smo ostvarili prijateljstvo, što je za mene velika dragocenost i bogatstvo. Svake godine smo se onda viđali i družili kad smo imali prilike i jednom me je pozvao na svoj koncert.
LW: Tada ste i nastupali zajedno?
Tako je, bio sam mu uvodni program pre koncerta, ali moram da naglasim, tada nisam uopšte bio pevač, već pijanista kao moj kolega na ovim koncertima Gijom Vinsent. Osim toga bio sam poznat kao kompozitor, ali ne pevač.
LW: Vi zaista imate toliko zanimljivih različitih talenata. Kada se pogleda vaša biografija, ona je zaista izvanredna i prava retkost u tom pogledu da ste veoma svestrani kao umetnik. Hajde da pokušam da navedem šta sve postižete u karijeri. Dakle, pevač, kompozitor, pijanista, tekstopisac, kantautor. Onda, osnivač ste i generalni direktor “Ghassan Yammine School of Arts” u Libanu. Na sve to vi ste producent i domaćin – voditelj televizijskog programa „Mjuzikl“ na libanskom MTV-u. Stižete i da se bavite pedagoškim radom – predajete u Bejrutu na Univerzitetu Sveti Džozef (USJ) i Američkom univerzitetu.
SPAVAM SAMO TRI DO ČETIRI SATA NOĆU I ONDA SVE POSTIŽEM U KARIJERI.
LW: Kako uspevate da imate paralelno toliko raznolikih karijera?
Verujem da ljudima sa strane to deluje neverovatno i nemoguće, ali hajde da ovako to predstavim: ja skoro da uopšte ne spavam. Možda odspavam tri, četiri sata, ne duže.
LW: Vi ste onda Supermen. Uglavnom bi trebalo da spavamo sedam ili osam sati tokom noći, toliko je organizmu potrebno da se naspavamo i funkcionišemo?
Znam, ali šta ću, moj bioritam je takav, to je u mojoj prirodi. Tako funkcionišem, par sati sna i gotovo. Ne mogu sebe naterati na duže spavanje. Za mene je umetnost uvek – deljenje. Tako kada sam osnovao spomenutu umetničku školu, moja osnovna želja je bila da pružimo mladim ljudima iz Libana najbolji kvalitet predavanja. Tu se nisam zaustavio već sam onda otvarao nove škole da delim umetnost da mladima i budućim nadama.
OD 2018. GODINE SAM POSTAO PEVAČ.
LW: Gledajući vašu karijeru, iskreno meni deluje da vi imate više ličnosti u jednoj osobi? Kao da ste se klonirali ili imate više paralelnih umetničkih života?
U pravu ste, tako izgleda. Zapravo, meni nikad nije dosadno u životu. A na sve to odlučio sam da započnem karijeru kao pevač 2018. godine. Ranije se nisam odvažio da to pokrenem. Želeo sam da napravim jedan memorijalni koncert posvećen majkama. Bio je to Dan majki, a moja tri bliska prijatelja su nažalost izgubili svoje majke te iste godine. Tako sam odlučio da pevam i to libanske numere, veoma poetične. I onda se desilo nešto neočekivano: taj snimak mog koncerta postao je viralan, imao sam na stotine hiljada pregleda na mojoj Facebook stranici. Onda me je primetila čuvena profesorka Araksa Čekidžijan, koja je predavač u mojoj školi. Rekla mi je da moram da pevam, i nije joj bilo jasno zašto već nemam karijeru pevača. Rekao sam joj da to zaista nisam planirao i da nemam vremena od toliko drugih obaveza koje imam, ali ona to nije htela da čuje i ponavljala mi da moram pevati. Onda me je zvala na svaka tri dana tokom šest meseci, toliko je bila uporna kao niko na svetu.
LW: I Vi ste na kraju ipak pristali?
Araksa je bila ekskluzivni mentor, predavač u mojoj školi, jer je zaista vanserijska u svom poslu. I onda je odlučila da me malo kao uceni: da neće više predavati kod mene ako ne pristanem na časove pevanja. I šta ću, odlučio sam da se upustim u to, tako da smo imali nedeljno pet časova po tri sata dnevno. Araksa je otkrila da u svom glasu, boji vokala, imam neverovatne sličnosti sa Aznavurom. Toga ni najmanje nisam bio svestan. Naravno ceo život znam Aznavura, osećam ga, obožavam, ali nije mi palo napamet da su nam glasovi slični.
KAŽU MI DA NIKADA NISU ČULI TAKVU SLIČNOST U GLASU KOD MENE I ŠARLA AZNAVURA.
LW: Ispada da najmanje poznajemo sebe u nekim situacijama?
Upravo tako. I tako sam se pripremao za jednu epizodu mog šou programa “Mjuzikl” na televiziji. Svaka epizoda ima svoju temu, recimo “Muzičke zvezde”, “Instrumenti”, “Muzički komad”, “Kompozitor”. Ima i segmenata uživo pevanja. Malo sam zapevao Iv Montana, a onda i Šarla Aznavura. Araksa se zapanjila kada je čula kako pevam pesme Aznavura, tražila da ponovim i samo je izjavila – “Nikad u životu nisam čula da neko na taj način peva Aznavura. Sličnost je zaista šokantna”. I desilo se da sam pevao Aznavura j toj emisiji “Mjuzikl” jedno veče, a on je nažalost umro bukvalno dan kasnije.
PEVAM I PESME IV MONTANA, EDIT PIJAF, ALI ŠARL AZNAVUR JE ODUVEK BIO ZA MENE BROJ JEDAN.
LW: Dakle, to je bila prava sudbina da se povežete sa njim? A da li volite da pevate i pesme drugog muzičara i glumca, Iv Montana?
Da, naravno, pevam Iv Montana, i Edit Pijaf, što možete videti kod mene na snimcima u okviru društvenih mreža, Instagram posebno. Ipak, Šarl Aznavur je bio i ostao neprikosnoven, broj jedan za mene.
LW: Šarl Aznavur bio je popularan i kao glumac, snimio je toliko filmova, dakle praktično dve paralelne karijere je ostvario. Vi ste studirali dramu na Libanskom univerzitetu, ali zanimljivo na Fakultetu likovnih umetnosti? Da li ste imali ambicija da postanete i glumac, baš kao Aznavur ili Iv Montan?
Zapravo, taj fakultet je vrlo specifičan i sveobuhvatan, jer je istovremeno za dramske umetnosti, slikarstvo, vajarstvo, arhitekturu. Ustvari, da otkrijem, meni je prva želja bila da budem glumac, uopšte nije muzika bila u prvom planu. Kad sam bio mali, svega tri godine, pitali su me šta želim da budem kad porastem. Moj odgovor je uvek bio – glumac. Sa pet godina sam počeo sa časovima muzike i put me je odveo na tu stranu. Ipak, imam iskustva i u glumi, igrao sam u nekim televizijskim serijama i u pozorištu u raznim komadima.
LW: Od toliko silnih nepreglednih zanimanja koja imate da li biste našli vremena da se ponovo angažujete kao glumac?
I dalje je to deo mene, nema dileme, tako da svaki put kada vodim moju emisiju “Mjuzikl” jednom nedeljno, ja i glumim. Jeste da sam tu u osnovi voditelj, ali sam zapravo istovremeno i kao glumac, kako se ponašam na sceni. Inače volim pozornicu, teatar, i ovde sve to spajam.
NIKADA SE NE MOGU UMORITI OD SVETSKIH TURNEJA.
LW: Vi ste zaista pravi šoumen. Nakon Beograda gde vas publika može sve gledati u svetu? Znamo da ćete na turneji sledeće koncerte imati u Amanu, Briselu, Kvebeku, Rimu, Jerevanu, Montrealu?
Maroko, Kanada, Sao Paolo, puno toga me čeka nadalje na turneji.
LW: Da li se ikada umorite od tolikih putovanja svuda po svetu, baš imate gust raspored?
Iskreno nikad se ne umorim niti mi dosadi. Muzika i stvaralaštvo je moja strast. Kad gledam publiku ispred sebe, naročito ove dve večeri u Beogradu, za to se živi, umetnik u tome uvek uživa. Kad vidim njihovu pasiju, ljubav u očima za muzikom, sreću, to je onda moj kiseonik.
SLEDEĆE SEZONE ĆU IMATI TRI KONCERTA U BEOGRADU U VAŠEM NAJVEĆEM POZORIŠTU.
LW: Koncert i jeste razmena energije sa publikom. Da li ćete održati obećanje da nam se vratite u Beograd i Srbiju ponovo, kako ste poručili na kraju ovog drugog koncerta?
Naravno, apsolutno. Evo da vam ekskluzivno otkrijem, dogovorena su tri moja naredna koncerta kod vas, od naredne sezone, u vašem najvećem teatru.
LW: Znači Narodno pozorište u Beogradu?
Ne bih mogao da vam to otkrijem. Samo ću toliko reći. I pevaću takođe na Balkanu, ne samo u Srbiji.
VOLEO BIH DA MI GOSTUJU NA KONCERTIMA JOVAN KOLUNDŽIJA, STEFAN MILENKOVIĆ, NEMANJA RADULOVIĆ.
LW: Bilo bi zanimljivo da vam možda na koncertima gostuju, ako se ukaže prilika, naši i svetski violinisti – kao Jovan Kolundžija, koji je osnovao “Gvarnerijus”, ranije Centar lepih umetnosti, i Stefan Milenković ili Nemanja Radulović?
Uh, to bi bilo neverovatno! Sve ih znam po čuvenju, oni su baš izvanredni! Takva ideja bi bila lepa da se ostvari. A znate li ko mi je skoro u Parizu bio gost? Violinista Jurij Revič, koji je kod vas bio gost više puta baš ovde u “Gvarnerijusu”.
LW: Naravno, Jurij se ovde odomaćio, i ja sam imao tu čast da uradim sa njim intervju.
Odlično. Jurij je predivan! Miljana Kolundžija je videla snimak sa tog koncerta i oduševila se, pitala me je li to Jurij Revič i naglasila da ga je Jovan Kolundžija ovde u “Gvarnerijus” doveo i otkrio ga srpskoj publici. Tada je imao samo 16 godina. Fantastično.
JURIJ REVIČ JE DIVAN TALENTOVANI MOMAK.
LW: Skoro je imao koncert ovde, u decembru 2023, što mu je bio već peti ili šesti put. Tako možemo i vas dalje da očekujemo, da ga stignete po broju koncerata.
Hvala vam puno na tome. Jurij Revič je veoma talentovan momak. Upoznali smo se na Kanskom festivalu 2023, gde sam vodio ceremoniju predstavljanja filmova. Tada su bili legendarni Robert De Niro i Leonardo Di Kaprio na svetskoj premijeri filma “Killers of the Flower Moon” Martina Skorsezea.
Tako smo se sreli prvi put i eto započeli saradnju da nastupamo zajedno.
LW: Eto onda nam možete zajedno doći sledeći put, zašto da ne? Hvala vam puno na lepim koncertima i očekujemo vas naredne sezone u Beogradu, kako ste obećali.
Hvala vam puno, vidimo se svakako i drago mi je da smo se upoznali.
Gasan Jamin
Gasan Jamin je diplomirao klavir, kompoziciju i muzikologiju na USEK-u (Holy Spirit University of Kaslik) u Libanu. Visoke studije klavira i kompozicije nastavio je na Muzičkom konzervatorijumu (Ecole Normale de Musique) u Parizu.
Komponovao je muziku za klavir, kamerni orkestar, vokalnu muziku i muziku za razne predstave.
Takođe, Jamin je držao predavanja u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Španiji, Poljskoj, Rusiji, Švedskoj i Libanu. Predsedavao je i učestvovao u žirijima u Francuskoj, Luksemburgu, Poljskoj, Engleskoj, Belgiji i Italiji.
Za svoj umetnički rad i doprinos odlikovan je Nacionalnim ordenom kedra – viteškog reda (Liban), Zlatnom medaljom časti od strane Francuske akademije umetnosti, nauke i književnosti (Francuska) kao i medaljom Predsedništva Republike (Liban).
Francuski pijanista Gijom Vinsent sa samo 13 godina upisao je Pariski konzervatorijum.
Sa 18 godina dobio je zvanje magistra klavira, kao i nagradu “Harmoni”.
Tokom 2014. je proglašen za otkriće godine u kategoriji instrumentalni solista na godišnjoj ceremoniji “Victoires de la Musique”, na kojoj francusko Ministarstvo kulture dodeljuje priznanja za izuzetna dostignuća u muzičkoj industriji.
Nastupao je kao solista na prestižnim pozornicama – Santori hol u Tokiju, Karnegi hol u Njujorku, Barbikan Hol u Londonu, Pozorište na Jelisejskim poljima, sale Pleyel i Gavo u Parizu, Palata umetnosti u Budimpešti, Katarska opera u Dohi, sale Simon Bolivar u Karakasu i St Martins-in-the-Fields u Londonu. Pored toga, sarađivao je sa ansamblima kao što su Orkestar frankfurtskog radija, Budimpeštanska filharmonija, Kanazava orkestarski ansambl, Kanagava filharmonijski orkestar, Nacionalni orkestar Bordoa, Orkestar Lamoureux, BBC simfonijski orkestar, Katarska filharmonija i Simfonijski orkestar Simona Bolivara.
Šarl Aznavur
Šarl Aznavur (1924 – 2018) bio je francuski kompozitor, pesnik i glumac jermenskog porekla, poznat i karakteričan po jedinstvenom tenoru koji sa lakoćom postiže i najdublje i najviše tonove, ali i po veoma melanholičnoj boji glasa.
Igrao je u preko 60 filmova, komponovao oko 1.000 pesama (150 na engleskom, 100 na italijanskom, 70 na španskom i 50 na nemačkom jeziku) i prodao preko 100 miliona ploča, kaseta, i drugih nosača zvuka.
Njegova karijera je dostigla afirmaciju kada ga je primetila Edit Pijaf i sredila da ide sa njom na turneju po Francuskoj i SAD, gde su ga često nazivali „francuski Frenk Sinatra“, koji kao i on najviše peva o ljubavi na mnogim jezicima (francuskom, engleskom, italijanskom, španskom, njemačkom, ruskom, jermenskom i portugalskom).
Tokom 1970-ih godina je postigao veliki uspeh u Ujedinjenom Kraljevstvu sa hit pesmom „She“ („Ona“) i izbio je u sam vrh svih lista najpopularnijih pesama.
Tokom 1978. održao je koncerte i u Srbiji, i to u Beogradu i Nišu.
Svoj 90. rođendan je proslavio koncertom u Berlinu.
Pamtimo ga po sledećim pesmama:
- Toi et Moi
- The Sound of Your Name (sa Lajzom Mineli)
- The Old Fashioned Way
- She
- Tu t’laisses Aller
- La Mamma
- Que C’est Triste Venise
- For Me Formidable
- Il Faut Savoir
- Et Pourtant
- Non Je N’ai Rien Oublie
- Qui
- Yesterday When I Was Young
- Une Vie D’amour (sa Mirej Matje)
- Hier Encore
- Sur Ma Vie
- Embrasse-moi
- Ave Maria
Filmska karijera:
Tokom plodne muzičke karijere kao pevač, kompozitor i tekstopisac, Aznavur se oprobao i kao glumac u preko 60 filmskih ostvarenja. Tako je igrao glavnu ulogu umetnika Eduarda Sarojana u filmu Fransoa Trifoa „Pucajte na pijanistu“ (1960). Takođe je glumio u filmu „Deset malih crnaca“ („And then there were none“, 1974), prema romanu Agate Kristi.
Aznavur je imao i sporednu ulogu u kultnom nemačkom filmu „Limeni doboš“ (1978) Folkera Šlendorfa, dobitniku Oskara za najbolji strani film 1979. godine.
Bio je zapažen i 2002. godine kada je igrao jednu od glavnih uloga u filmu „Ararat“ Atoma Egojana, koji se bavi genocidom Turske nad Jermenima, a Šarl Aznavur je tu ponovo igrao rolu Eduarda Sarojana.
Od 1948. beležio je kamerom svoj život od čega je kasnije nastao dokumentarni film „Aznavour by Charles” (Aznavur od Šarla).
