Parenti ima svoju kompaniju Untold Games, što je malo poznat podatak
Tekst: Dragana Daničić
Flavio Parenti. Italijanski glumac, sa kojim sam na FEST-u više pričala off the record nego u samom intervjuu, u kom eksluzivno za LW čitaoce otkirvamo nešto neočekivano a uzbudljivo.
Pre formalnog razgovora, preneću vam da mu se svideo Kalemegdan i da je tamo hteo da igra šah, ali nije našao sa kim. Preneću vam našu diskusiju o sposobnosti glumca da se fizički menja kroz uloge, jer sam mu priznala da me je malo sramota što sam gledala skoro sve njegove projekte ne prepoznavši da je to on.
Složili smo se da je to pohvalno za glumca i da beži od zamke jednog te istog imidža. Ne želi da se „brendira“ kao druge kolege, što ne osuđuje. To Flavio ne bi mogao da bude ni kada bi se trudio, jer zrači neverovatnom harizmom.
Nije strogi off the record, više prijateljsko ćaskanje. Neće zameriti…
Zapravo, rođen je u Parizu. Glumio je u filmovima „S ljubavlju iz Rima“, „Pepeljuga“, u seriji „Leonardo“, itd. Ono što je mene najviše privuklo jeste činjenica da se uz glumu bavi i gejmingom, ima svoju kompaniju Untold Games, što je malo poznat podatak.
Na ovogodišnji FEST je došao da promoviše film Paola Đenovezea „Superheroji“.
LW: Flavio, Vi ste osnivač gejming kompanije… Sve više se filmska industrija prepliće sa gejmingom, pa čak i Vi kao glumac ste zakoračili u taj svet i IT svet. Kako to komentarišete?
Flavio: Wow! Interesantno, nisam očekivao da ste upućeni u to. Oba sveta su veoma privlačna za kreativne ljude, jer gejming industrija zauzima najveći deo industrije zabave. Baš je Kožima radio video igru „Death stranding“ i Giljermo del Toro, mnogi američki glumci i drugi su hteli da učestvuju u tome. Gejming je, u smislu produkcije, veoma različit od filma. Filmovi su linearni. Počnete, gradite i onda imate nešto.
U video igrama je sve cirkularno. Radite dok vam ne nestane novca. (smeh) Ima drugačiji pristup, vrlo tehnički. U video igrama postoji veliki kreativni deo, ali i nauka zauzima veliki deo. U kinematografiji imate veoma malo tog tehničkog dela.
LW: Kako je biti glumac i biti deo razvoja video-igara? Kako ste zašli u taj svet?
Flavio: Jedne noći sam odlučio da napišem scenario za avanturističku VR video igru, ali nisam imao pojma kako. Na Fejsbuk fan stranici sam pitao pratioce znaju li nekoga ko se bavi developingom video igara i inboks mi je eksplodirao. Zvao sam redom kompanije i nudio ideju i investicije, ali su mi se svi smejali. Onda sam pronašao pet momaka koji su postali moji koosnivači sa kojima sam osnovao svoju malu kompaniju. Imamo 22 zaposlenih i pravimo igrice kako god želimo. Pratimo svoju strast.
To je moje najveće lično postignuće. Oduvek sam želeo da pravim video igre jer sam štreber. Onda sam počeo da glumim i gluma me je odvukla od kodiranja. Prošao sam ceo ciklus, ali sam ponosan sada na svoju kompaniju.
LW: Čestitamo Vam! Koliko uspevate da snimate sada? Oduzima li Vam to vreme?
Flavio: Volim da budem u društvu ljudi koji znaju kako da rade. Vrlo sam uključen u donošenje odluka u komapniji, kako kreativnih tako i ostalih. Fasciniran sam više idejama nego drugim. Uspevam da snimam filmove, ali ekskluzivno ću Vam reći da volim i da pišem. Nedavno sam napisao knjigu. Trenutno se bavim procesom njenog objavljivanja. To je nova avantura za mene.
LW: U filmu „Superheroji“ imate ulogu u svega nekoliko scena. Da li ste na to pristali zbog reditelja Paola Đenovezea ili Vam se dopalo da tumačite lik Aninog kolege?
Flavio: Najviše zbog Paola. Bio sam u Parizu i pisao tu knjigu, na koju sam se fokusirao pet meseci. Agent me je zvao i rekao da me Paolo želi za malu ulogu, ali sam pristao. Želeo sam da ga upoznam i da radim sa njim. Nekada su i male uloge dovoljne i dobre da vidite možete li da sarađujete sa nekim. Nekada vam i daju neki doživljaj mehurića. Ne pada vam teško, putujete mnogo…
Nekada su mala iskustva korisna kada uranjate previše u nešto. Onda vas nateraju da ih okušate pa se vratite nazad.
Paolo nam je davao slobodu. Na setu smo se družili i stvorilu neku ljudsku alhemiju. Ono što se odigravalo na samoj sceni je bila jedna humana iskra i osećanje slobode koja je kanalisana precizno.
foto: Tijana Janković-Jevrić // Miss Stills Photography
