Koje predstave ćemo ipak gledati, na dugo očekivanom 54/56. Bitefu, koji se održava, pod sloganom „Na ivici budućnosti“, u novonastalim i neizvesnim pandemijskim okolnostima, govori nam dramski pisac i dramaturg Bitefa Filip Vujošević:
Ovogodišnje, duplo izdanje festivala Bitef počinje i trajaće do 25. septembra u Beogradu. S obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju, jedna od 14 predstava, koliko je planirano, otkazana je prošlog petka, uprkos naporima organizatora da do toga ne dođe. U pitanju je predstava „Neprijatelj naroda“, Tomasa Ostermajera, čije gostovanje je bilo zakazano za 19. septembar.
LW: Ova situacija utiče izuzetno na pozorište i to šta ono predstavlja. Tako da smo prošle godine imali skraćeno, a ove godine duplo izdanje festivala. Međutim, osim očiglednih tehničkih ograničenja, na koji način još je pandemija uticala na pozorišno stvaralaštvo? Da li je moguće već to uvideti?
Filip: Pozorište već pokušava da se prilagodi novonastaloj situaciji. Pored tehničkih ograničenja koja pominjete, to se odnosi i na način na koji umetnici promišljaju svoju umetnost i na koju je stvaraju. Nekoliko predstava na Bitefu je osmišljeno i realizovano upravo u toku pandemije. Ove predstave su formalno drugačije, odišu nekim apokaliptičkim prizvukom i uglavnom se svode na projekte sa manjim brojem izvođača i za manje gledalaca.
LW: Vaši komadi su igrani u gotovo svim beogradskim pozorištima, ali mi se danas fokusiramo na Bitef i njegov festival koji upravo počinje, pa nam onda recite kako ste se međusobno pronašli?
Filip: Rad na organizaciji Bitef festivala je poseban profesionalni izazov, drugačiji od ostalih u kojima sam učestvovao. Rad na festivalu od vas mnogo traži, ali mnogo i daje. Ako je vaš posao da pratite savremena svetska dešavanja u oblasti pozorišne umetnosti, onda zaista ne možete mnogo da se žalite.
LW: Bitefovska publika će i narednih dana imati priliku da vidi predstave reditelja, koji se sada već tradicionalno pojavljuju na Bitefu. Da li možete da nam otkrijete nešto više o predstavama Miloša Lolića, pa i Tomasa Ostermajera, koja je, na žalost, otkazana zbog situacije?
Filip: Kada govorimo o Milošu Loliću, njegov „Kaspar“ predstavlja rediteljev veliki povratak u domaće pozorište i, konkretno, na scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Predstava je nastala po drami Petra Handkea, koja se smatra revolucionarnom na polju dramske forme.
Predstava Tomasa Ostermajera je usko povezana sa ekološkim temama, pošto je nastala na osnovu čuvene Ibzenove drame „Neprijatelj naroda“ u kome se jedan pošteni naučnik zalaže da se sačuvaju izvorišta vode ugrožena projektom korumpiranih političara, privrednika i medija. Ova produkcija je posebna po tome što se, u jednom momentu, publika poziva da iznese svoje stavove u vezi sa aktuelnim lokalnim ekološkim i društvenim pitanjima.
LW: Bitef ove godine za fokus, dakle, ima temu ekologije. Koliko predstava će na ovaj globalni problem odgovoriti i na koji način sve je moguće da jedan festival pomogne ili možda ponudi rešenje u očuvanju životne sredine?
Filip: Od četrnaest predstava u glavnom programu, najmanje pet se bavi problemima koji su u direktnoj vezi sa ekološkom katastrofom koja nam preti. Među njima su ostvarenja nekih od vodećih evropskih i svetskih pozorišnih i plesnih stvaralaca, Rimini protokol, Amanda Pinja i Filip Ken. Naravno da jedan pozorišni festival ne može da reši ekološke probleme sa kojima se suočavamo, ali može da pokrene društvenu raspravu na temu. Od nečega moramo da počnemo.
LW: Vaša koleginica iz tima, Jelena Knežević je u razgovoru za naš magazin, kao favorita izdvojila predstavu „Konferencija odsutnih“ objasnivši nam da je reč o predstavi u kojoj je publika direktan učesnik. Kao dramaturg, recite nam koliko je važno za jedan komad da bude interaktivan? Kako na to reaguje domaća publika, s obzirom na to da ovo ne bi bila prva predstava tog tipa na Bitefu?
Filip: Pozorišni stvaraoci korsite različite forme i koncepte pri stvaranju svojih predstava. Jedna od formi je i ona u kojoj publika uzima direktno učešće. Publika Bitefa je već navikla na ovakve predstave. Na prethodnim izdanjima festivala, gledaoci su već mogli da ‘’učestvuju’’ u produkcijama Rimini protokola i Ultima Veza. Ovakav trend se prenosi i na domaće pozorište. Pomenimo samo predstavu autorskog tandema Nikola Zavišić i Maja Pelević „Kao da kraj nije ni sasvim blizu“, koja je takođe u glavnom programu Bitefa.
LW: Iz kojih deset zemalja su predstave, i da li je po tom pitanju bilo u selekciji pozitivnih iznenađenja?
Filip: Predstave u glavnom programu dolaze iz Francuske, Belgije, Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Irana, Meksika, Austrije i Čilea. Ako govorimo o nestandardnim zemljama koje učestvuju, moramo pomenuti koreografkinju meksičko-čileanskog porekla Amandu Pinju i njenu predstavu Klimatski plesovi. Vanevropsko pozorište je zastupljeno i ostvarenjem iranskog koreografa Ehsana Hemata Opčinio sam te.
LW: Šta nas čeka „na ivici budućnosti“? Šta znači naredni korak?
Filip: Ako govorimo o Bitefu, naredni korak je osmišljavanje narednog izdanja festivala, onog planiranog za 2022. godinu. Predstojeće izdanje još uvek nije ni počelo, a mi se već bavimo onim sledećim, razmišljamo o temama i umetničkim fenomenima koje želimo da ponudimo beogradskoj publici.
foto: Jovo Marjanović
