Ako intenzivna emocija bola, patnje, tuge, ljutnje, besa ili agresije traje više od 40 dana, ona tada pokreće tegobe u vezi sa određenim organom, što kasnije može dovesti do stvaranja bolesti, kaže Dr Danijela Drašković Radojković sa kojom smo razgovarali o oksidativnom stresu.
Šta je oksidativni stres, kako da ga sprečimo i da se borimo protiv njega i na taj način očuvamo svoje zdravlje, saznali smo od Dr Drašković Radojković iz Centra za procenu oksidativnog stresa.
[question]LW: Ljudi često negoduju kada od lekara kao uzrok za svoj zdrastveni problem dobiju odgovor stres. Koliko je stres generalno zaista bitan faktor u narušavanju našeg zdravlja?[/question]
[answer]Hronični stres za koji mi znamo ima mnoge negativne efekte na ljudsko telo i ujedno može izazvati probleme u lučenju najznačajnijih žlezda sa unutrašnjim lučenjem (hipotalamus, hipofiza, nadbubrežna žlezda, imuni sistem, polni hormoni), kao i bolesti koje su posledične poremećaju lučenja hormona. S obzirom da svaka osoba drugačije doživljava stres vrlo je teško izmeriti količinu stresa koja može izazvati bolest kao i efekat koji on može izazvati.
Iz dugogodišnjih iskustava, kako naučnika iz raznih polja medicine, tako i psihologa i psihijatara, dokazana je činjenica da su skoro sve bolesti psihosomatske, tj. nastale iz naših misli i emocija. Nova grana medicine PNEI ( psiho-neuro-endokrino-imunologija) dokazala je upravo ono što razna budistička i druga duhovna učenja govore, a to je da mi sami stvaramo bolest. Određena misao ili emocija pokreće kaskadnu reakciju u našem organizmu, od limbičkog sistema u mozgu, preko neurotransmitera i endokrinih hormona do imunološkog sistema, i na taj način započinje put ka stvaranju određene bolesti. Kaže se da ako intenzivna emocija bola, patnje, tuge, ljutnje, besa ili agresije traje više od 40 dana pokreće put stvaranja tegobe vezane za određeni organ, što kasnije može dovesti do stvaranja bolesti. Zato se kaže da je za zdravlje tela neophodno imati zdrave misli.[/answer]
[question]LW: Šta je oksidativni stres i kojih bolesti je on okidač?[/question]
[answer]Oksidativni stres je termin koji označava stanje kada slobodni radikali, naši unutrašnji “neprijatelji” i uzročnici mnogih bolesti, nadvladaju antioksidativnu zaštitu organizma. Antioksidansi, s druge strane, imaju svojstvo da neutrališu dejstvo slobodnih radikala, omogućavajući duži, zdraviji i kvalitetniji život.
Na osnovu ovoga, može se zaključiti da je oksidativni stres neravnoteža tj. poremećaj kada postoji veća produkcija slobodnih radikala nego što postoji naša zaštitna sposobnost organizma. Do neravnoteže može doći ukoliko je smanjena antioksidativna zaštita organizma ili ako je stvaranje radikala pojačano.
Oksidativni stres ima veliku ulogu u nastanku i razvoju kardiovaskularnih i infektivnih bolesti, karcinoma, dijabetesa, neurodegenerativnih i lokomotornih poremećaja poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, urogenitalnih i digestivnih bolesti kao i u procesu starenja.[/answer]
[question]LW: Svakodnevno čujemo za antioksidanse i slobodne radikale, sada kada ste ih i Vi pomenuli, da li nam možete reći još nešto više o tome?[/question]
[answer]Naš organizam ima visoko sofistiranu zaštitu od slobodnih radikala u vidu materija koje imaju antioksidantna svojstva. Antioksidansi su biološki aktivne materije koje deluju na nekoliko načina: onemogućavaju stvaranje novih slobodnih radikala u organizmu, ali i uništavaju one već stvorene, tako što predaju jedan elektron slobodnim radikalima, i na taj način ih stabilizuju.
Ovi antioksidanti su vitamini (vitamin C, vitamin E i prekursor vitamina A) , minerali (bakar, cink i selen ) i određeni enzimi.
Prirodni antioksidanti se nalaze u voću i povrću. Poznate su činjenice da hrana koja je bogata voćem i povrćem može prevenirati određene bolesti. Suplementi su proizvodi koji su dodatak ishrani, a sadrže jednu ili više komponenti: vitamine, minerale ili biljke. Američka agencija za lekove je predložila da se pre uzimanja suplemenata urade odgovarajuće analize krvi, kako bi se znalo šta je u deficitu. Samo na ovaj način je bezopasno koristiti suplemente. Ujedno je predloženo ne uzimati više od tri suplementa u isto vreme, kako bi mogli da propratimo njihov uticaj na naš organizam i kako bi predupredili njihove eventualne neželjene efekte. Tek kada prođe tih tri meseca (koliko je fiziološki minimum da se stanje popravi) potrebno je ponoviti analize deficijentnih vitamina ili minerala i napraviti plan za dalje lečenje. Ujedno je jako važno znati da određeni suplementi mogu reagovati na hroničnu terapiju, te je od velikog značaja pitati lekara o njegovim mogućim sadejstvima.
Do sada je urađen veliki broj studija o tome da li su suplementi čarobni lekovi i da li stvarno mogu da izleče određene bolesti. Postoje oprečna misljenja, ali ono što je u stvari najbitnije je da se moraju kontrolisano uzimati zbog njihovih neželjenih efekata, kada se uzimaju u velikim količinama. Još od ranije je poznato da visoke doze beta karotena povećavaju rizik za razvoj karcinoma pluća kod pušača, a visoke doze Vitamina E povećavaju rizik za nastanak karcinoma prostate i vaskularnih oboljenja kod muškaraca.[/answer]
[question]LW: Kako da prepoznamo da smo pod stresom, odnosno koje signale nam tada šalje naše telo i kakav je njegov uticaj na pojavu oksidativnog stresa?[/question]
[answer]Hronični umor, malaksalost i nervoza su često simptomi koji mogu ukazati na neravnotežu u našem organizmu, a prate ih bezvoljnost, gubitak motivacije, nesanica, ubrzan rad srca kao i česte oscilacije krvnog pritiska. Ovo su ujedno simptomi hroničnog stresa.[/answer]
[question]LW: Da li je određena količina oksidativnog stresa uvek prisutna u našem organizmu?[/question]
[answer]Proces nastanka slobodnih radikala u ćelijama je neprekidan, “slučajan” i vezan je uz normalne metaboličke reakcije. On se dešava kod svih, ali je izraženiji kako postajemo stariji, kada živimo u sredinama gde je pojačano zračenje, zagađenost vode, vazduha i zemljišta, kada postoji nedostatak oligoelemenata iz hrane, kada jedemo nezdravu hranu, kod pušača, kada imamo preteranu fizičku aktivnost i u određenim medicinskim stanjima, kao i neželjeni efekat određenih lekova.[/answer]
[question]LW: Na koji način da se borimo protiv njega na dnevnoj bazi, a kako nam u tome može pomoći Centar za procenu oksidativnog stresa?[/question]
[answer]U Opštoj bolnici MediGroup otvoren je prvi Centar za procenu oksidativnog stresa. Primenom principa integrativne medicine koja spaja znanja i metode moderne i priznatih grana tradicionalne medicine (fitoterapija, homeopatija, aromaterapija, kvantna medicina), u ovom Centru se mogu lečiti mnoge bolesti i stanja kao i sprečiti njihovo nastajanje.
U Centru za procenu oksidativnog stresa negujemo personalizovan pristup – svakom pacijentu se prilazi kao pojedincu, uz kreiranje individualnog programa lečenja koji će dovesti do najbržih i najboljih rezultata bez remećenja svakodnevnog ritma života.
Nakon internističkog pregleda, detaljnog razgovora sa pacijentom i analize krvi (paket analiza koji se sastoje od biohemisjkih parametara, hormonskih analiza,imunoloških parametara, kao i posebnih faktora za procenu kardiovaskularnih i metaboličkih faktora rizika, kao i faktora oksidativnog stresa) kojima se dobija kompletan uvid u trenutno zdravstveno stanje pacijenta, lekari Centra za procenu oksidativnog stresa odlučuju o metodama, dužini i načinu terapije uz preporuku o promenama stila života koje su neophodne, kako bi se što duže zadržalo zdravlje i funkcionalnost tela.[/answer]
