Autor teksta je Nikola Marković.
Drama “Alma & Oskar”, o intenzivnom odnosu dvoje umetnika, istorijskih ličnosti, biće prikazana na Austrijskom filmskom festivalu, koji se održava od 20. do 25. aprila u nekoliko gradova u Srbiji.
Tim povodom, nagrađivani austrijski reditelj Diter Berner bio je ljubazan da porazgovara s nama o ključnim temama i aspektima snimanja filma, koji tematizuje strastvenu ljubavnu vezu dvoje umetnika i istorijskih protagonista – kompozitorke Alme Maler i slikara Oskara Kokoške.
Kako ste počeli da radite na filmu “Alma & Maler”, odnosno odakle ideja?
Godine 1986, na stogodišnjicu rođenja Oskara Kokoške, glumica i spisateljica Hilde Berger je odlučila da se pozabavi predstavom koju je on napisao u svojoj mladosti “Ubica, nada žena”. Tema borbe polova je obuzimala Kokošku tokom njegovog čitavog života. Hilde je smatrala predstavu provokativnom, a dalje istraživanje dovelo ju je do afere između slikara Oskara Kokoške i kompozitorke i udovice kompozitora Gustava Malera Alme Maler.
U to vreme, nije se puno znalo o njihovoj vezi. Ona je bila toliko fascinirana ovom informacijom da ju je iskoristila kao osnovu za svoju knjigu “Die Windsbraut” – upravo je objavljeno i treće izdanje. Već sam bio radio sa spisateljicom Hilde Berger na nekoliko scenarija, i kada se pojavio roman momentalno sam pomislio da je idealan za ekranizaciju. Različiti razlozi doveli su do toga da prođe nekoliko decenija pre realizacije.
Zanimljivo je da je Berner radio i film "Egon Šile", o još jednom umetniku,za koji deli nagradu za scenario sa festivala Romy Gala, Austrija sa spisateljicom Hilde Berger na osnovu čije knjige je nastao i ljubavni film "Alma & Oskar”.
Zanimljivo je da Almu Maler igra britansko-irska glumica Emili Koks, koja je odrasla u Beču sa roditeljima muzičarima. Da li ste kasting radili imajući upravo u vidu njenu zaleđinu u svetu muzike?
Najvažnije delove kastinga radim lično. S kandidatima sa uže liste radim na njihovim ulogama pred kamerom, jer tada postaje potpuno jasno koje kriterijume glumac ili glumica mora da zadovolji za ulogu. U slučaju Emili Koks, njen očigledan afinitet prema klasičnoj muzici s jedne strane, i blagi bečki akcenat s druge, bili su ubedljiv doprinos njenom portretu Alme Maler.
Kada govorimo o vizualnom aspektu, kako je bilo raditi istorijski film, naročito imajući u vidu da se radi o priči o dvoje umetnika?
Deo fascinacije fotografijom je to što nas kamera može odvesti u strano okruženje, druge zemlje, kontinente, društva, različite istorijske epohe, dajući gledaocima priliku da prošire uske horizonte našeg iskustva mračne bioskopske sale. U ovom slučaju to je nezaobilazni prikaz poslednjih dana Austrougarske, koja i dalje ima moćno prisustvo u austrijskom kolektivnom sećanju, kroz oči dve istorijske figure. Sve to već daje priči određenu atraktivnost.
Istovremeno, bilo je neophodno suprotstaviti se ušminkanoj, nostalgičnoj slici koja se često vezuje uz istorijske epohe. Uzbudljivo je kada film uspe da istakne nove aspekte prošlosti i prokaže da istorija nije samo ono što se dogodilo, već proces iz koga je nastalo ono što nas pokreće danas.
Koliko vam je bilo važno da prikažete i umetničke karijere Alme Maler i Oskara Kokoške, pored njihove emotivne veze?
Kokoška nije samo želeo da stvara umetnost; on je takođe želeo da umetnost bude njegova čitava egzistencija. Za njega je to značilo oblikovanje sebe samog i čitavog njegovog života kao umetničko delo. Kada veza sa Almom propadne, on kupuje konja i prijavljuje se u konjicu s namerom da umre u Prvom svetskom ratu kao lik na herojskom portretu. On želi grandioznu smrt, ne samo na bojnom polju već i u borbi polova. Intenzitet s kojim se predaje svojoj ljubavi prema ovoj ženi dovodi do umetničkih rezultata koji su uticali na istoriju umetnosti sve do danas.
Nasuprot njemu, Alma se svim silama odupire roli “muze” i ljubavnog objekta koji joj je dodeljen, boreći se da otvori prostor za sopstvenu kreativnost. Danas su kompozicije Alme Maler, koje u svojoj tonalnosti podsećaju na Šenberga, veoma cenjene.
Određeni aspekti veze Alme i Oskara danas se mogu posmatrati kao “toksična veza”, s moderne tačke gledišta. Da li ste imali na umu i ovu perspektivu u prikazu njihovog odnosa i koliko vam je relevantno sagledavanje istorijske priče u kontekstu moralnosti 21. veka?
Alma i Oskar su se suočavali s konfliktima koji su veoma slični današnjim. Ne bih bio siguran da je “toksično” ovde pravi termin. Hilde i ja smo smatrali interesantnim to što se pre više od sto godina Alma opirala preovlađujućoj ulozi žene. “Brak je državni zatvor”, da citiram Almu Maler. Borba žene za samoodređenje ima dugačku istoriju. Takođe nam je bilo fascinantno što je Alma bila toliko poželjna, uprkos njenom odbijanju da se potčini. Očigledno, njena blizina je omogućavala njenim ljubavnicima da postignu značajna dostignuća – što je ona i tražila od njih.
Ono što je počelo kao seksualna avantura brzo se pretvara u intenzivnu aferu Oskar vidi Almu kao svoju muzu, koja više služi njegovoj muškoj fantaziji nego stvarnosti. Alma je i sama umetnica – kompozitorka. Oskarova opsesija da ovu ženu učini svojom dovodi njen san da sama postane uspešna u opasnosti. Pojavljuje se igra moći i zavisnosti koja dovodi i Almu i Oskara na ivicu samouništenja.
Ovim odgovorom praktično se nadovezujete i na temu feminizma…
Priče koje promovišu bilo koju ideologiju, na kraju imaju problem s kredibilitetom i uspostavljaju autoritaran stav prema publici, je se trude da im drže lekcije. U tom smislu, Hilde Berger i ja ni u jednom trenutku nismo nameravali da “Alma & Oskar” bude jasno određen feministički film. Više smo želeli da priča filma bude razumljiva velikom broju ljudi, ali tako da se i feministi/kinje takođe prepoznaju i, u najboljem scenariju, nauče nešto novo o sebi i sopstvenim konfliktima. Ili makar otkriju novu perspektivu.
S obzirom da će vaš film biti prikazan na Austrijskom filmskom festivalu u Srbiji, možete li da nam reći kako Vi vidite savremenu austrijsku filmsku scenu i njen značaj?
Austrijska filmska scena je veoma raznovrsna i ima mnogo lica, tako da nijedan reditelj ne može da predstavlja njen čitav opseg, bil da se radi o Mihaelu Haneku ili Ulrihu Zajdlu, Barbari Albert, Džesiki Hausner ili Mari Krojcer. Naravno, zbog toga mi je još više drago što sam izabran ove godine kao jedan od predstavnika te bogate scene. Činjenica da je savremeni austrijski film postao zastupljen na internacionalnim festivalima u Kanu, Berlinu i Veneciji, i mnogim drugima, do mere koja nadilazi veličinu naše zemlje, može se videte kao objektivan pokazatelj njegove relevantnosti.
Ova relevantnost postala je moguća zahvaljujući tome što su fondovi u Austriji relativno nezavisni od austrijske televizije u odlučivanju koje projekte da podrže. Državna radio-televizija ORF odlučuje o svojoj podršci tek nakon što su već donate inicijalne odluke nezavisnih fondova za finansiranje projekata filmova. Pošto je Austrija mala zemlja za velike produkcijske troškove, umetnički profilisani filmovi ostaju tržišna niša.
