Osmo izdanje Bosifesta svečano je otvoreno sinoć u sali “Amfiteatar” beogradskog Sava centra. Mnogobrojnoj, pretežno mladoj publici obratili su se direktor Festivala Darko Ivić, pomoćnica ministra kulture i informisanja Ivana Dedić, v.d. pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom – Biljana Barošević, predstavnica Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Gordana Cvetković i član gradskog Veća Beograda Dragomir Petronijević.
Darko Ivić je rekao da je u skladu sa sloganom “Pokreni promenu” Festival to već učinio preselivši se iz Doma omladine u Sava centar, te izrazio nadu da će za dve-tri godine stići i do velike dvorane.
“Svake godine dodajemo nešto novo našem programu. Ovoga puta taj korak više biće konferencija “Bosifest 2017 – Pokreni promenu”, sa predavanjima stručnjaka i komentarima studenata i srednjoškolaca. To je i cilj ovog Festivala – senzibilisanje mladih ljudi da se uključe u sagledavanje problema osoba sa invaliditetom i možda daju neke savete”, rekao je Ivić.
“Drugi glavni cilj, koji smo već ispunili i sa kojim nastavljamo jeste spona između autora filmova i organizacija osoba sa invaliditetom, kao i pojedinaca, kako bi shvatili da je film ozbiljna umetnost i da jedino sa profesionalcima možemo da pravimo dobre dokumentarne filmove o temama koje nas se tiču”, istakao je Ivić.
Direktor je izrazio zadovoljstvo podrškom nadležnih institucija, zahvalio je na prisustvu autorima iz Poljske, Gruzije, Francuske i Holandije, a takođe selektoru Goranu Radovanoviću i članovima žirija Anici Dobri, Radoslavu Zelenoviću i Predragu Antonijeviću.
Što se tiče programa Festivala istakao je svetsku pretpremijeru izraelskog filma “Moj brat heroj”.
Ivana Dedić je ocenila da Bosifest “postaje tradicionalna manifestacija koja okuplja sve širi krug filmskih stvaralaca i poštovalaca filmske umetnosti”.
“Ovaj festival je dokaz da umetnička afirmacija predstavlja potvrdu aktivizma i kreativnosti osoba sa invaliditetom. Ujedno, to je pokazatelj jednakosti što se tiče kvaliteta filmske produkcije kod nas i u svetu. Bosifest daje nemerljiv doprinos u pogledu uključivanja osoba sa invaliditetom u kreativnu stvarnost naše kulture”, istakla je ona.
Biljana Barošević je rekla da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ima više projekata za uključivanje osoba sa invaliditetom u život zajednice.
“Bosifest je jedan od pozitivnih primera inkluzije. Učinićemo dosta toga da se ovakvi i slični projekti podrže kako bi osobe sa invaliditetom bile afirmisane u svim sferama našeg društva”, izjavila je ona, dodavši da film tu ima važnu ulogu jer može da utiče na jačanje svesti o problemima osoba sa invaliditetom.
Gordana Cvetković je podsetila da je 2009. godine zakonski regulisano pravo svakog deteta na školovanje sa vršnjacima.
“Inkluzivno obrazovanje je postalo pravo, pokrenuli smo promenu i sada nam je posao da to održimo. Drago mi je što je u sali tako mnogo mladih. Naš posao će biti manji ako mladi rade sa svojim vršnjacima zajedno, protiv strahova, otpora i predrasuda”, rekla je ona.
Dragomir Petronijević je zahvalio Darku Iviću što već osam godina organizuje festival koji, između ostalog, promoviše Beograd. “Mnogi ljudi u svetu čuli su za naš grad baš putem Bosifesta. S druge strane, mladi gledaoci su kroz programe festivala saznali ponešto o životu i ljudima u stranim zemljama”, rekao je on.
Petronijević je istakao da se tokom rada u Kancelariji za mlade često sretao sa stavovima – kako ću ja to, ne mogu i sličnim. “Zato me je oduševila energija Darka Ivića. On je pokazao da ko hoće – nađe način. Kad verujete u svoj projekat, kad radite na svojim znanjima i veštinama – nema granice”, poručio je Petronijević.
Ceremoniju otvaranja 8. Bosifesta vodio je glumac Uroš Jovčić, uz prevode na znakovni i na engleski jezik. Jovčić je rekao da je za Festival prijavljeno više od stotinu filmova iz Srbije, Evrope, Amerike, Australije i Afrike, od kojih je 18 izabrano za takmičarski i revijalni program.
Darko Ivić je prethodno u razgovoru sa novinarima objasnio da su se odlučili za manji broj naslova nego ranijih godina kako bi mogli da prikažu i nešto duže filmove u samo tri dana trajanja Festivala. Osnovni kriterijum, uz temu, svakako je bio visok kvalitet odabranih ostvarenja, naglasio je Ivić.
Odmah nakon svečanog otvaranja prikazan je fenomenalni dugometražni dokumentarac “Normalni autistični film” u kojem nas češki dokumentarista Miroslav Janek jedinstvenom autorskom vizijom izaziva da jednom zasvagda prestanemo da doživljavamo autizam kao medicinsku dijagnozu i da pokušamo da je shvatimo kao fascinantan način razmišljanja, koji je često teško dešifrovati.
Tokom trajanja Bosifesta, od 10. do 12. oktobra, publika će imati priliku da pogleda ukupno 18 filmova po izboru selektora Gorana Radovanovića, 10 u takmičarskom i 8 u revijalnom delu programa. Svi filmovi biće premijerno prikazani u Srbiji, a prvog festivalskog dana od 20 časova održana je i svetska pretpremijera odličnog izraelskog dokumentarca “Moj brat heroj” (r: Yonatan Nir, Enosh Cassel), koji prati grupu mladih ljudi sa Daunovim sindromom na zahtevnom putu kroz indijske Himalaje, u pratnji svojih braća i sestara. Film će biti prikazan u revijalnom delu programa.
Pored „Normalnog autističnog filma”, u okviru takmičarskog programa očekuje nas i dokumentarac “50 X Rio” (Autor: Francesco Mansuti, 36:14 min) o pustolovini jednog specijalnog momka, Aleksa Zanardija, i o njegovom treningu i pripremama za Paraolimpijske igre u Rio de Žaneiru. Sa svojih pedeset godina, Aleks je fizički spremniji od atletičara koji su dosta mlađi od njega. Usput, film pokazuje neverovatne snimke kako scene treninga italijanskog paraolimpijskog nacionalnog tima, svakodnevnog života Aleksa, tako i specijalne momente kada se sastaje i radi sa ključnim ljudima koji mu pomažu da razvije veštinu vožnje tricikla rukama. Tu je zatim film “88 MHz” (Autor: Yana Titova, 39 min) o slepom pozorišnom i radio novinaru, Jordanu Georgievu iz Bugarske, koji vodi kulturni program “Bez maski”, kao i odlični kratkometražni dokumentarac “Drugde” (Autor: Cesare Cicardini, Mauro Melgrati, 18 min) oslobađajuće i intimno putovanje mladića sa Daunovim sindromom u dvadesetim godinama čija je ambicija da pronađe svoje mesto na ovom svetu.
Sigurno ćete uživati i u ruskom filmu “Odlazak na ples” (autor: Maryam Makhieva, 20 min) – dokumentarcu o ljudima koju su povezani sportom – plesom u kolicima.
Dvanaestogodišnja Laura biće naš vodič kroz život sa njenim gluvim roditeljima u filmu “Dva sveta”, a devetogodišnji Luka u ostvarenju “Poslušaj tišinu” podeliće sa nama san da se jednog dana popne na pozornicu i zaigra, jer je to jedini način na koji može da zauzme svoje mesto u velikom svetu. Jedini svet koji on poznaje je državna škola za gluvu decu koju pohađa i u kojoj živi…
U okviru takmičarskog programa biće prikazani i dokumetnarni filmovi “U drugom svetu” o ženi koja dobija vest da je trudna i da nosi dete sa Daunovim sindromom, “Ustani i hodaj” – jedinstveni dokumentarac u kojem Matthieu Firmin, glavni urednik popularnog online magazina Spicee, govori na duhovit i zanimljiv o svojoj borbi protiv paraplegije, kao i “Danijel”, film o dečaku koji provodi odmor u kampu organizovanom za osobe sa Daunovim sindromom.
Žiri ovogodišnjeg Bosifesta radiće u sastavu: Predrag Gaga Antonijević, naš poznati reditelj, Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić i dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke i Anica Dobra, jedna od najznačajnijih domaćih glumica. Žiri će dodeliti sledeće nagrade: Gran Prix za najbolji film, nagradu za najbolju režiju, nagradu za najbolji scenario, kao i specijalne nagrade.
Pored već pomenute ekskluzivne svetske pretpremijere filma “Moj brat heroj” u okviru revijalnog programa biće prikazan i „Andre anti-džin“ – izvanredno putovanje metar i nešto visokog glumca, komičara i invalidskog advokata Andre H. Arruda, zatim ruski kratkometražni dokumentarac „Šampion i balerina“, belgijski „Kompleks kengura“, indijski „Ja sam Džidža“ – priča Džidže Goš, uspešnog i odgovornog vođe i aktivistkinje za prava osoba sa invaliditetom, koja živi sa cerebralnom paralizom, kao i iranski kratkometražni dokumentarni film „Tolo“, priča o devojci sa invaliditetom koja pokušava da dostigne svoje snove. Tu je i domaći kratki film „Kada bih mogla da biram“, koji se bavi životnom pričom Marine Obradović, dvadesetčetvorogodišnjakinje iz sela Gložan blizu Novog Sada, koja, kako ona uvek kaže, ne boluje već ima cerebralnu paralizu. Koliko često film može da promeni živote ljudi? Pa irski film „Svetilište“ zaista jeste, jer je doveo do izmene Krivičnog zakona 1993. godine.
