Debitantsko režijsko ostvarenje glumca Radivoja Raše Bukvića “Još jedan dan” nateralo me je da zajecam nakon pet minuta.
Maestralna Mira Banjac je toliko zadivila svojom interpretacijom baka Smilje, da sam se setila svih mojih baka i svih nečijih.
Pomalo sam se i zapitala hoću li i ja biti takva. S jedne strane vešto su prikazane “nedaće” života na selu ljudi koji su sami u poznim godinama. Života koji tamo sve više odumire. S druge strane, mladih koji sve manje imaju vremena i u tome zaborave nekada na one uz koje treba da budu, a ne samo da ih prepuste sećanju. To je to, tako to izgleda. Presimpatična i šatmantna priča prožeta autentičnom izvedbom. Zagrejaće vam srce, ali ga i potresti. Šta znači prolaznost, vremena i ljudi? Mira je peta, najstarija živa glumica na svetu. Njena oštroumnost ne prestaje da nadahnjuje i impresionira!
Usamljenost i nošenje sa njom je osnovna ideja kratkometražnog filma “Još jedan dan”, a inspirisan je poslednjim danima života Rašine bake na selu. Usudiću se da kažem da je film “uredan”.
Na kraju, nećete biti ucveljeni jer poseduje savršenu količinu humora u njegovom izvornom obliku – prikazujući svakodnevicu u kojoj uvek nađemo neki motiv da nastavimo. Jasno i dobro napisan scenario, dobro postavljena scenografija, minimalne i efektne replike, odlična fotografija i potpuno prikladan izbor muzike.
Savršeno izbalansirano ostvarenje koje treba da postoji u našoj kinematografiji. Čestitke, Rašo! Ne poznajem čoveka, kunem se.
Autor: Dragana Daničić
