U tradiciji programa Konfrontacije, koji je još na samom početku FEST-a oblikovao Makavejev, a nasledili programi Vidici Radoslava Zelenovića, Djavo u telu, Blagodeti prljavog i X files selektora Miroljuba Vučkovića, na FEST-u od pre četiri godine postoji i selekcija Granice. Osam subverzivnih i kontroverznih filmova, koji pomeraju granice u estetskom i tematskom smislu, našlo se u ovogodišnjoj selekciji. Tročlani žiri u sastavu Filip Feti Dautović, Zoran Janković i Đorđe Bajić odlučiće o najboljem filmu, a mi vam predstavljamo ostvarenja koja će se naći u trci za nagradu.
Mateo Hil je španski reditelj i scenarista, poznat kao ko-autor većine scenarija Amenabarovih filmova, uključujući Abre los ojos (američki rimejk Vanila sky). U svom novom filmu Hil ponovo koristi tehnologiju i nauku kao mehanizam pomoću koga zadire u prirodu ljudskih emocija- glavni junak filma Vraćen u život je umetnik sa burnim ljubavnim životom. Kada sazna da ima rak, umesto da se bori, on odluči da bude kriogenički zamrznut. Šezdeset godina kasnije, kada je lek za njegovu bolest pronađen, vraćaju ga u život, ali on shvata da i dalje mora da se suoči sa emocijama i nerešenim poslovima koje je mislio da je ostavio za sobom.
Kultni japanski horor reditelj Kijoši Kurosava u svom dvadesetom filmu, Pre nego što nestanemo, osvežava žanr filmova o vanzemaljcima jedinstvenom pričom koja mnogo više zadire u pitanja ljudskog duha nego klasičan žanrovski film. Tri vanzemaljca putuju na zemlju kako bi pripremili teren za masovnu invaziju. Kada zaposednu ljudska tela, oni oduzimaju svojim “domaćinima” njihovu suštinu- osećaj za dobro, loše, porodicu, pripadnost, životne vrednosti- i ostavljaju samo prazne ljušture koje su potpuno neprepoznatljive njihovim bližnjima. Ovo ostvarenje premijerno je prikazano u selekciji Izvestan pogled u Kanu.
Brazilski film Klub ljudoždera je britka crnohumorna satira koja prati bogati bračni par i njihove raskošne živote- oni uživaju u luksuzu, opijaju se na beskonačnim zabavama, i članovi su tajnog društva kanibala koji u slobodno vreme ubijaju i jedu svoje sluge jednog po jednog.
Divlji dečaci, debitantski film francuskog reditelja Bertranda Mandikoa, je neobična fantazija o odrastanju koja zadire u mračne ćoškove ljudske psihe. Smeštena na početak 20. veka, priča prati grupu dečaka iz više klase koji su poslati na misteriozno ostrvo nakon što brutalno ubiju svoju profesorku. Kao u obrnutom Gospodaru muva, dečaci započinju kao čudovišta, ali vremenom postaju bolji, doživljavajući šokantnu transformaciju na magičnom ostrvu.
Film Tragom kostiju poljske rediteljke Agnješke Holand prikazan je prošle godine u takmičarskoj selekciji Berlinala. U jednom planinskom seocetu živi Janina Dušejko, harizmatična i ekscentrična starica, pasionirani astrolog i vegetarijanac. Jednog dana njeni psi misteriozno nestaju, a zatim otkriva i mrtvo telo svog komšije. Uslediće nekoliko slično misterioznih smrti važnih muškaraca iz sela, a ono što ih vezuje je da su svi bili lovci. Da li je za njihovu smrt kriva neka divlja životinja, ili se iza svega krije osveta? Duboko ukorenjen u realnost ruralne Poljske, ovaj film je anarhičan kao i njegova heroina i hrabro meša žanrove- od duhovite detektivske priče, preko uzbudljivog eko-trilera do feminističke bajke.
U sličnim vodama kreće se i Kupal, iranskog reditelja Kazima Molajea koji će biti gost FEST-a. Ovaj film govori o Ahmadu Kupalu, lovcu koji se bavi prepariranjem životinja. Dan pred Noruz, iransku Novu godinu, Kupal je suočen sa neobičnim izazovom.
Pored igranih, u ovoj selekciji se nalaze i dva dokumentarna filma. Nemački reditelj Rudiger Zuhsland, koji će biti gost FEST-a, u ostvarenju Hitlerov Holivud prikazuje uspon i pad nacističke Nemačke kroz kinematografiju Trećeg rajha: eksplozija raskošnih, eskapističkih filmova koji slave Nemačku utopiju i suptilno legitimizuju brutalnost pod budnim okom Gebelsa. Uz naraciju glumca Udo Kiera, Rudiger pravi kolaž ključnih ostvarenja iz kataloga više od 1000 filmova koje su nacisti proizveli u periodu 1933-1945. U uznemirujućem i šokantnom dokumentu, film Đavolja sloboda istražuje fenomen “nestalih” u Meksiku iz perspektive žrtvi i počinilaca varvarskih kidnapovanja, mučenja i ubistava. Reditelj Everado Gonzales ne suočava žrtve i zločince, već stavlja sve svoje junake u iste, bezbojne, dehumanizujuće maske, a ostavlja na publici da pripiše emociju bezizražajnim licima.
