Zavera odjekuje palatom. Hoće li se Ketrin pokoriti neizbežnom zbog kralja i zemlje?
U krvlju natopljenoj Engleskoj Tjudorovih, Ketrin Par, šesta i poslednja žena kralja Henrija VIII, imenovana je za regenta, dok se tiranin Henri bori u inostranstvu. Ona je učinila sve što je mogla da pogura novu budućnost, zasnovanu na njenim radikalnim protestantskim uverenjima.
Kada se sve bolesniji i paranoični kralj vrati, on svoj bes okreće ka radikalima, optužujući Ketrininog prijatelja iz detinjstva za izdaju. Užasnuta i ožalošćena, Ketrin se bori za sopstveni opstanak. Zavera odjekuje palatom. Hoće li se Ketrin pokoriti neizbežnom zbog kralja i zemlje?
Film, prema istoimenoj knjizi, "Kraljičina igra" se prikazuje u okviru Glavnog takmičarskog programa 52. FEST-a.
Scenario je vrlo maštovit i odlično manipuliše gledaocem da poveruje kako je film činjenično tačan, što nije slučaj. Kad kažem manipuliše, ne mislim u negativnom kontekstu u smislu namere bilo koga da vas prevari. Razlog za to jeste i jer je zasnovan na istoimenoj knjizi, ali kao da su se činjenice izgubile u prevodu.
Svakako da je odlično portretisana Engleska tog doba, život na dvoru i Henri VIII – u svojoj brutalnoj, izvornoj surovosti. Ali ako se ne interesujete za istoriju, takav efekat vrlo lako ima. Nemam problem sa tim. Mada me sve više nervira trend pravljenja biografskih ili istroijskih filmova po slobodnom nahođenju i inspirisano nečim, pa totalno izvrnuto. Napravite film o tome kako je i šta bilo zaista, pa svoje umeće iskoristite da to dočarate na sebi originalan i svojstven način.
No, dobro. Lagala bih ako kažem da Ajnouz loše režira. I veliki sam ljubitelj epoha. Kostimi su izuzetno lepo dizajnirani. Film drži pažnju. Alisia je standardno simpatično glumila, ali mi ne deluje previše uneto u ulogu. Ne znam da li je do lika ili nje, stekla sam utisak kao da se neprestano dosađivala.
Dok za Džada ne znam šta da mislim. Nisam sigurna čiji je izbor bio da svoj lik odglumi kao razmaženog, nesigurnog kralja čija surovost ne ide pod ruku sa njegovim detinjastim izlivima emocija prema porodici, pa i Kit. A sumnjam da je i toliko lako mogao biti izmanipulisan od strane biskupa, ni da je više cvileo za kraljičinom ljubavlju nego što se bavio državnim pitanjima. Da je gnusan, lepo je odglumio. Mnogo tu problema i oprečnih mišljenja mi se vrte po glavi i ne dozvoljavaju mi da formiram neku jasnu sliku.
A takav je i film. Pomalo od svega. Ne znam u kom pravcu ide i šta je hteo da prikaže. Njihov odnos? Njegovu vladavinu? Žene koje se uzdižu iznad patrijarhata i „jeretike“ koji se pobunjuju jer im se ne sviđa politika? Sve je tu, ali polovično. Ne postoji jedna jasna ideja. Ne mogu da kažem ni da je bacanje vremena, jer je prijatan za oko. Da me društvo pita za preporuku, rekla bih da ga gledaju uz jedno veliko ograđivanje.
Ako zanemarimo sve što sam navela kao problem, film kao takav je u produkcijskom smislu lep i imam poštovanje prema ekipi koja je na njemu radila.
Autor: Dragana Daničić
