Zahvaljujući dr Nenadu Ljubinkoviću, unuku Vladimira Ćorovića i Jelene Skerlić Ćorović, sačuvani su memoari koji predstavljaju neprocenjivu intelektualnu zaostavštinu. Ove memoare pod nazivom Život među ljudima za štampu je priredila i pogovor napisala istoričarka književnosti prof. dr Zorica Hadžić, a objavila Akademska knjiga iz Novog Sada.
[su_quote cite=”Zorica Hadžić”]Jelena Skerlić Ćorović nije bila samo sestra i supruga, na šta odmah upućuju zvučna, obavezujuća prezimena koja je nosila. Pred nama je žena koja je čitavim svojim bićem volela literaturu, a svoj vek provela u književnosti i uz književnost, tiho i nenametljivo, kao što je i živela. U svojim sećanjima donela je sliku starog Beograda, njegovog lica i naličja i značajnih ljudi koji su grad činili, intelektualaca koji su živeli intenzivnim duhovnim životom a uvek bili spremni za šalu i dosetku, požrtvovanih majki koje su umirale ne strahujući od smrti već brinući se o najbližima koji će ostati… Njena potreba da dokumentuje izloženo fragmentima iz privatne prepiske dala je ovim sećanjima još jednu dimenziju – pasaži njenog rukopisa koji otkrivaju do sada nepoznata pisma prava su dragocenost (otkrivamo kakve su sve brige morile mladog Skerlića, duhovitost Pavla Popovića i Slobodana Jovanovića, staračku zanesenost Brane Petronijevića, saosećajnost za druge Milice Janković, sklonost ka laskanju Isidore Sekulić…) Sebi bliske ljude ili one koje je susretala na beogradskim ulicama opisala je časno, potresno, iskreno, bez uvijanja i ulepšavanja kako se, najčešće, radi.[/su_quote]
[su_box title=”JELENA SKERLIĆ ĆOROVIĆ” style=”soft” box_color=”#b8de61″ title_color=”#000000″] Sestra glasovitog književnog istoričara i književnog kritičara Jovana Skerlića, supruga znamenitog istoričara Vladimira Ćorovića, Jelena Skerlić Ćorović (Beograd, 16. oktobar 1887. – Beograd, 16. februar 1960) bila je neobična, u mnogo čemu izuzetna pojava. Pored brata, koga je poštovala i volela dubokom sestrinskom ljubavlju, stekla je ljubav za književnost i ovladala veštinom čitanja. Pored supruga, pisca istorijskih sinteza, navikla je da o složenim istorijskim i društvenim previranjima, pa i o onima kojima sama svedoči – razmišlja, rasuđuje i govori smireno, odmerenim rečima.U ranoj mladosti učvrstila je ljubav prema francuskom jeziku i francuskoj kulturi. Kada je stasala za studije, odlučila se za francuski jezik i književnost i za Bogdana Popovića. Studirala je vanredno kako je to jedino i bilo moguće. Diplomirala je 1907. Iste godine postala je nastavnik francuskog jezika na jednoj privatnoj školi u Smederevu. Radila je u školskoj 1907–1909. Profesurom će se baviti i kratko vreme posle Prvog svetskog rata. U periodu od 1920. do 1922. biće profesor francuskog jezika u gimnaziji, u Beogradu. Početkom godine 1910. udala se za Vladimira Ćorovića. U braku je izrodila dve kćeri.Jelena Skerlić Ćorović je bila vrstan prevodilac. Prevodila je sa francuskog (Šanfora, Mopasana, Dodea, Fransa, Farera, Renana), sa ruskog (Gorkog, Dostojevskog) i dr.), sa engleskog (Hajama, Hakslija). Prevodima, ali i originalnim radovima sarađivala je u: „Srpskom književnom glasniku“, „Narodu“, „Bosanskoj vili“, „Književnom jugu“, „Misli“, „Prilozima za književnost, jezik, istoriju i folklor“, „Politici“. Nekoliki prevodi i neuobličeni memoarski zapisi (Uspomene) zaostali su u njenim hartijama posle smrti.[/su_box]
