fbpx

Transsibirske proze

Kako bi obeležila stogodišnjicu od nastanka „Transsibirske proze“, nezavisna pozorišna trupa Kroz Prozor Fabrika postavila je svoju novu predstavu po ovoj poemi Bleza Sandrara. Premijera je zakazana za 6. decembar u Bitef teatru u 20h.

Reditelj predstave je Žan-Batist Demarinji, a projekat su podržali Švajcarska ambasada u Beogradu, Švajcarska kancelarija za saradnju u Srbiji, Francuski institut u Beogradu i Bitef teatar. Švajcarska umetnica Mina Ledergerber kreirala je lutke.

U multimedijalnoj predstavi u kojoj se pozorište ukršta s pesmom, muzikom, kabareom, videom, pozorištem senki i lutkarskim pozorištem, Kroz Prozor Fabrika prikazuje šarolik svet ove poeme. Različiti pozorišni postupci istovremeno podstiču kako jedinstvo tako i heterogenost poeme. Putem mnoštva izražajnih sredstava koja se u predstavi koriste, ostvaruju se pozorišne, vizuelne, koreografske i muzičke harmonije poeme.

U kreiranju predstave učestvovala je i lutkarka iz Švajcarske, Mina Ledergerber, koja je svojim radom dala originalan pečat ovoj predstavi, obogaćujući time u Srbiji retko zastupljenu praksu lutkarskog pozorišta za odrasle.

Blez Sandrar je pisac švajcarskog porekla rođen 1887. u Šo de Fonu. Sa 16 godina je napustio Švajcarsku i proveo neko vreme u Rusiji, potom u Njujorku, a zatim u Parizu gde je 1912. počeo da objavljuje.

U doba futurizma, 1913. godine, tačno pre sto godina, Blez Sandrar piše poemu koja će predstavljati pravu revoluciju u savremenoj književnosti. Odu modernom svetu, brzom životu, mašinama. Poemu kakva do tada nije napisana i kakvu niko nikada više neće napisati. Sledeće godine izbija rat. Mašine melju ljude. Blez Sandrar u njemu gubi desnu ruku, ruku kojom piše.

Međutim, u ovoj poemi reč je o jednom drugom ratu. Godina je 1905, godina Prve ruske revolucije i rata sa Japanom na obali Pacifika. Blez, kome je tada bilo šesnaest godina, seda u voz, na put transsibirskom železnicom, sa krijumčarem nakita i Žanom, mladom francuskom prostitutkom. Putovanje će trajati više od tri nedelje. Tri nedelje u toku kojih nam pesnik prikazuje težak život redovnih putnika, kartaške igre i klađenje, grupu drumskih (železničkih) razbojnika i alkoholičara, ljubavne igre s lakim ženama i, naposletku, ogromno zadovoljstvo u skučenom vagonu koje svako oseća. A voz nezaustavljivo juri ka Istočnom frontu, dok u suprotnom smeru prolaze vagoni puni ranjenika.