Kako bi obeležila stogodišnjicu od nastanka „Transsibirske proze“, nezavisna pozorišna trupa Kroz Prozor Fabrika postavila je svoju novu predstavu po ovoj poemi Bleza Sandrara. Premijera je zakazana za 6. decembar u Bitef teatru u 20h.
Reditelj predstave je Žan-Batist Demarinji, a projekat su podržali Švajcarska ambasada u Beogradu, Švajcarska kancelarija za saradnju u Srbiji, Francuski institut u Beogradu i Bitef teatar. Švajcarska umetnica Mina Ledergerber kreirala je lutke.
U multimedijalnoj predstavi u kojoj se pozorište ukršta s pesmom, muzikom, kabareom, videom, pozorištem senki i lutkarskim pozorištem, Kroz Prozor Fabrika prikazuje šarolik svet ove poeme. Različiti pozorišni postupci istovremeno podstiču kako jedinstvo tako i heterogenost poeme. Putem mnoštva izražajnih sredstava koja se u predstavi koriste, ostvaruju se pozorišne, vizuelne, koreografske i muzičke harmonije poeme.
U kreiranju predstave učestvovala je i lutkarka iz Švajcarske, Mina Ledergerber, koja je svojim radom dala originalan pečat ovoj predstavi, obogaćujući time u Srbiji retko zastupljenu praksu lutkarskog pozorišta za odrasle.
Blez Sandrar je pisac švajcarskog porekla rođen 1887. u Šo de Fonu. Sa 16 godina je napustio Švajcarsku i proveo neko vreme u Rusiji, potom u Njujorku, a zatim u Parizu gde je 1912. počeo da objavljuje.
U doba futurizma, 1913. godine, tačno pre sto godina, Blez Sandrar piše poemu koja će predstavljati pravu revoluciju u savremenoj književnosti. Odu modernom svetu, brzom životu, mašinama. Poemu kakva do tada nije napisana i kakvu niko nikada više neće napisati. Sledeće godine izbija rat. Mašine melju ljude. Blez Sandrar u njemu gubi desnu ruku, ruku kojom piše.
Međutim, u ovoj poemi reč je o jednom drugom ratu. Godina je 1905, godina Prve ruske revolucije i rata sa Japanom na obali Pacifika. Blez, kome je tada bilo šesnaest godina, seda u voz, na put transsibirskom železnicom, sa krijumčarem nakita i Žanom, mladom francuskom prostitutkom. Putovanje će trajati više od tri nedelje. Tri nedelje u toku kojih nam pesnik prikazuje težak život redovnih putnika, kartaške igre i klađenje, grupu drumskih (železničkih) razbojnika i alkoholičara, ljubavne igre s lakim ženama i, naposletku, ogromno zadovoljstvo u skučenom vagonu koje svako oseća. A voz nezaustavljivo juri ka Istočnom frontu, dok u suprotnom smeru prolaze vagoni puni ranjenika.
