Od svog osnivanja Etnografski muzej u Beogradu prikuplja, istražuje i čuva od zaborava nakit − veoma važan segment kulturne baštine. Ovom prilikom, Muzej predstavlja kolekciju prstenja koja je najbrojnija (383 predmeta) i koja to svojim značajem svakako zaslužuje. Izložba će biti otvorena u utorak, 8. marta u 19h.
Autor izložbe je Jelena Tešić-Vuletić.
Zbirka nakita Etnografskog muzeja u Beogradu broji blizu 3000 predmeta. Podeljena u nekoliko većih celina: nakit za glavu, nakit za grudi, nakit za ruku i nakit za struk.
Prstenje je nakit koji se sreće širom sveta. Dok su neke druge nakitne vrste zastupljene samo u pojedinim oblastima, ili samo kod određenog sloja stanovništva, prstenje nose građani i seljaci, mladi, sredovečni i najstariji, siromašni i imućni; nosi ga pravoslavno, katoličko i islamsko stanovništvo.
Osnovna odlika tog nakita je raznolikost primenjenog materijala u njegovoj izradi, mnoštvo oblika, tehnika izrade i ukrašavanja, kao i raznovrsna namena.
Prsten je u srednjem veku bio tu da ukrasi čoveka, ukaže na njegov značaj i materijalno stanje, da ga sačuva od zlih uticaja, mistično spoji s drugom osobom i posluži kao pečat u datom trenutku. To važno mesto u životu čoveka prsten zauzima i danas. On je čovekov stalni pratilac, ono mistično ,,nešto‘‘ u obliku kruga, bez početka i kraja.
Katalog prstenja je prvi u nizu kataloga kolekcija iz Zbirke nakita koji će na kraju činiti kompletan Katalog Zbirke nakita Etnografskog muzeja u Beogradu.
