Premijera predstave Crvena ljubav, po motivima romana Aleksadre Kolontaj, a u režiji i dramatizaciji Olge Dimitrijević biće održana 12. februara u 20h u Bitef teatru. Repriza je 13. februara.
Izvode: Vladimir Aleksić, Jelena Ilić, Milica Stefanović i Ana Ćurčin
Muzika: Ana Ćurčin
Predstava „Crvena ljubav” nastala je po motivima romana Slobodna ljubav, ruske spisateljice i revolucionarke Aleksandre Kolontaj. Bavi se revolucionarnom idejom ljubavi, drugim rečima, dovodi u pitanje patrijarhalne i kapitalističke društvene mehanizme koji su oblikovali današnje ljubavne odnose i proizveli njihove, još uvek aktuelne, društvene forme.
Priča prati ljubavni, politički i društveni život Vasilise i Vladimira, koji su se upoznali za vreme revolucije kao ubeđeni idealisti. Pet godina kasnije, Vasilisa i dalje ostaje verna svojim idealima, dok Vladimir, uspinjući se na poziciju direktora i prisvajajući sve privilegije koje to sa sobom nosi, izneverava, koliko njihovu zajedničku politiku, toliko i ljubavnu vezu.
Danas, dok pričamo o alternativama kapitalizma, i o tome kako da mislimo o njima i kako da ihrealizujemo, rad Aleksandre Kolontaj postaje ponovo aktuelan po pitanju politike svakodnevnog života na svim nivoima, od ekonomskog do emotivnog. Ako revolucija podrazumeva radikalnu promenu postojećih društvenih odnosa moći i kapitala u ime jednakosti, društvenog dobra i zajedništva, onda se ona mora desiti i unutar osnovne jedinice kapitalističkog društva, u privatnoj sferi čije je jezgo patrijarhalna porodica. Ukratko, patrijarhat, buržoaski brak i heteronormativna porodica nisu kompatibilni sa pravednijim svetom. Zato je neophodno insistirati na prevazilaženju reprodukcije rodnih i seksualnih stereotipa, smisliti revoluciju koja će probiti sva ta utvrđena ograničenja slobode i ljubavi. Prema Aleksandri Kolontaj, ljubav je u svojoj osnovi društvena emocija, a ne privatna stvar. Ljubav poseduje ujedinjujući element koji ima vrednost i značaj za celokupno revolucionarno društvo.
U svom političkom radu Aleksandra Kolontaj zalagala se za socijalnu i ekonomsku emancipaciju žena. Doprinela je razvoju socijalne zaštite dece i modela kolektivne brige o deci, reformi braka i zakona o vlasništvu, oslobađanju žena iz izolacije u domaćinstvu kako bi učestvovale u kolektivizaciji rada u domaćinstvu i artikulaciji teorije seksualnosti za novo društvo. Verovala je u emancipatorski potencijal nekomercijalnih i neposesivnih odnosa među slobodnim individuama nesputanim ekonomskom zavisnošću. Verovala je u snagu ljubavne solidarnosti zasnovane na drugarstvu i jednakosti. Postavljajući njen roman na scenu, autorski tim koji stoji iza predstave prati crvenu nit ljubavi koja nas vodi u društvenu imaginaciju (ne)mogućeg svakodnevnog i slobodnog društvenog života.
