Umetnička dela iz kolekcije Instituta za međunarodne odnose u kulturi (ifa) od 1949. do danas.
Na konferenciji za medije povodom otvaranja izložbe Na putu oko svetanovinarima su se obratili: v.d. direktora MSUB Slobodan Nakarada, direktor Goethe–Instituta Beograd, Frank Bauman, jedan od kustosa izložbe Matijas Vincen, šef Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi MSUB, Zoran Erić i kustoskinja izložbe iz MSUB, Žaklina Ratković.
„Posebno nam je zadovoljstvo da istaknemo da je ovo prva međunarodna izložba priređena u rekonstruisanoj zgradi Muzeja savremene umetnosti. Zgrada Muzeja danas ispunjava najstrožije muzeološke standarde, kada su u pitanju uslovi izlaganja umetničkih dela. U proteklom periodu, Muzej savremene umetnosti je više puta bio u prilici da organizuje izložbe nemačkih umetnika iz kolekcije IFA – još 2002. godine održana je izložba pod nazivom Grad- Zemlja- Reka, na kojoj je predstavljeno recentno stvaralaštvo nemačkih autora, a 2014. godine je u Legatu Čolaković održana studijska izložba Muzika nepoznatog poreklaumetnika Zigmara Polkea.”- ovim rečima konferenciju je započeo gospodin Nakarada v.d. direktora MSUB.
Frank Bauman, direktor Goethe-Instituta Beograda izrazio je zadovoljstvo što ima priliku da otvori tako veliku i značajnu izložbu nemačke savremene umetnosti za vreme svog mandata u Goethe-Institutu u Beogradu.
„Saradnja MSUB sa Goethe- Institutom Beograd i sa IFA-om je kontinuirana i dugotrajna. Brojne reprezentativne izložbe iz tadašnje Savezne Republike Nemačke organizovane su u MSUB još od samog otvaranja zgrade na Ušću.
Podsetiću vas na samo nekoliko izuzetno značajnih: Plavi jahač (1976.) izložba Bauhausa (1981.) Remek dela nemačkog ekspresionizma (1982.) itd. Saradnja je nastavljena i u periodu dok je zgrada Muzeja na Ušću bila zatvorena zbog rekonstrukcije, u drugim prostorima Muzeja, u Salonu MSU imali smo izložbu Miše Kubala, u Legatu Čolaković Zigmara Polkea itd.”, rekao je Zoran Erić.
Najkompleksniji uvid u ono što predstavlja izložba Na putu oko sveta. Umetnost iz Nemačke. dao je nemački kustos Matijas Vincen naglasivši da istorija umetnosti ne prati uvek političku istoriju i da su veze između umetnika Istočne i Zapadne Nemačke bile mnogo intenzivnije i jače nego političke. Takođe je skrenuo pažnju da je fotografija važan deo izložbe, kao i da je veoma zastupljena u ovoj zbircu. Istakao je da fotografije Arna Fišera iz Istočne Nemačke i Šaržeshajmera iz Zapadne Nemačke imaju slične teme i pristupe, i bave se temom Hladnog rata.
Zbirku je za ovih šest decenija sastavljalo mnogo direktora Instituta i mnogo kolega kustosa, sa različitih polazišta, te su zastupljeni i različiti pravci koje ova izložba obuhvata. Zajedno sa kustosom Matijasom Fligeom počeo je 2010. godine selekciju radova za izložbu, a 2013. godine zaokružili su izbor sa 350 dela od 94 autora. Do danas izložba je prikazana u Južnoj Koreji, Rusiji, Izraelu, Brazilu i Meksiku.
Kustoskinja izložbe iz MSUB, Žaklina Ratković, najavila je i prateće programe ove izložbe, koji uključuju gostovanja tri umetnika. Do 25. marta gostovaće umetnici Mark Lamert, Katarine Hinzberg i Olafa Mecela. Takođe, najavila je da će na samom otvaranju izložbe narednog četvrtka biti održano stručno vođenje autora izložbe Matijasa Vincena i Matijasa Fliegea. Narednog dana 25. januara u 17 časova kustosi će održati još jedno vođenje za javnost na engleskom jeziku.
Izložbu će 24. januara pored nemačkog ambasadora, gospodina Tomasa Šiba, otvoriti ministar kulture i informisanja, gospodin Vladan Vukosavljević, i predsednica Vlade Republike Srbije, gospođa Ana Brnabić.
Izložba traje do 25. marta 2019. godine.
