55. Oktobarski salon biće održan od 20. septembra do 2.novembra 2014 godine u zgradi Muzeja grada u Resavskoj ulici, pod radnim nazivom koncepta Stvari koje nestaju (Disappearing Things). Akcenat ovogodišnjeg Oktobarskog salona će biti na pitanjima istorijske amnezije, opsednutošću sadašnjim trenutkom i formom ličnog izražavanja koja upravo čini nejasne granice subjektivnosti. Odabrani umetnički radovi baviće se političkim pitanjima, kao i pitanjem krhkog statusa koji slika ima u fotografiji i filmu.
Kustos ovogodišnje manifestacije je Nikolaus Šafhauzen (Nicolaus Schafhausen), direktor Kunsthalle Wien u Beču, i Vanesa Miler kao ko-kustos.
Članovi Odbora Oktobarskog salona su: Mišela Blanuša, Neda Knežević, Srđan Đile Marković, Vladislav Šćepanović i Mia David Zarić. Organizator je Kulturni centar Beograda, osnivač i pokrovitelj Grad Beograd, a podrška Ministarstvo kulture i informisanja.
Oktobarski salon kao najznačajniju manifestaciju vizuelne umetnosti, ove godine kroz svoj koncept bavi se idejom stvarnosti koja nestaje. Nikolas Šafhauzen, istoričar umetnosti po obrazovanju koji je radio i kao umetnik i galerista, a vodio je niz institucija za savremenu umetnost u Nemačkoj, Austriji, Finskoj, Holandiji i bio, između ostalog, i kustos nemačkog paviljona na Bijenalu u Veneciji 2007. i 2009. godine, ističe da će se u Beču dešavati dogadjaji paralelno sa Oktobarskim salonom, koji će upravo u fokusu imati salon, i na taj način će se napraviti specifičnu vrstu veze. Ističe da je jako bitno kako je konceptualizovan salon ne samo na lokalnoj i nacionalnoj sceni, već na internacionalnoj. Na konkurs za umetnike javilo se oko 250 umetnika.
Naime, samo prošle godine stvoreno je više digitalnih slika nego u celokupnoj dotadašnjoj istoriji fotografije. Sve to govori o značajnom uticaju na našu predstavu o istoriji i vremenu. Sve to ukazuje na jednu fiksaciju, ovde i sada. Internetom kruže siromašne slike, to su popularne slike koje mnogi slikaju I gledaju. Kroz njih se izražavaju sve protivrečnosti gomile. One su upravo zamke za vreme, za osećanja, stvaralačke snage i za subjektivnost. Interesantno je to što živimo u postvizuelnoj kulturi, a sve je više predstava koje nestaju iz našeg sećanja poput snepčet poruke. Snepčet predstavlja društvenu mrežu koja uništava svaku poslatu poruku, odmah nakon par sekundi, što je u potpunoj suprotnosti sa digitalnom kulturom. Sve to otvara pitanja statusa slike danas, zapravo šta one znače. I ovaj salon upravo pod nazivom Stvari koje nestaju ukazuje na te slike I praznine koje nastaju usled njihovog nestajanja. Bavi se idejom stvarnosti koja nestaje.
[su_note note_color=”#eeeee0″ text_color=”#000000″]Oktobarski salon je međunarodna izložba savremene umetnosti, koja se realizuje svake godine u periodu između septembra i decembra, traje šest nedelja, nema stalni izložbeni prostor, već se svake godine bira novi u zavisnosti od raspoloživosti i koncepta umetničkog direktora/kustosa. Oktobarski salon je osnovao Grad Beogard 1960. godine kao izložbu najboljih ostvarenja iz oblasti likovnih umetnosti (od 1967. i primenjenih umetnosti), a tada po ugledu na izložbe Pariskih salona.[/su_note]
