Ona je pravi lider, vodja, osoba broj jedan u značajnom domaćem sastavu „E-Play“.
Tekstopisac, kompozitor, vokal, bas gitara, pokretač, alfa – omega – delta – gama, sve zajedno u veoma velikoj rokenrol priči koja traje već 26 godina u kontinuitetu.
Naravno, ona je, ta žena zmaj, rok dama – Maja Cvetković, koja je osnovala grupu „E-Play“ 1998. godine.
Aktuelni su sa snimanjem novog, šestog studijskog albuma, odakle se tokom leta iznedrio novi singl i atraktivan spot „Osmeh“ i približavaju se finalizaciji tog izdanja.
Ljubitelji „E-Play“ uvek se raduju njihovim koncertima, jer su se uverili koliko moćno zvuče uživo, a naredni im je u petak, 6. decembra na sceni Dorćol Platz-a, kao deo drugog izdanja dvodnevne manifestacije – „Rock ’n’ rakija festival“.
Kvartet, koji čine Maja Cvetković – bas-gitara i vokal, Nemanja Velimirović – gitara, Goran Ljuboja Trut – bubanj, Mina Knežević – prateći vokal, ponovo će dati sve od sebe da nas osvesti:
- da često možemo da imamo tako „Divan dan“,
- da nam poruči „Srešćemo se neki drugi put“,
- da se gledamo često u „Retrovizoru“,
- da osećamo da nam je potrebna samo „Sloboda“.
Zaista baš tako, „Nije da nije“, žele da uhvate „Prvi pogled tvoj“, ulete u „Vremeplov“, opominju zlokobnu „Ljubicu“, ali i da izbegnu kada naleti neka mračna „Šamarčina“… Ipak, najvažnije je „Da budemo samo dobro“, kad stignemo u „Pristanište“.
Alternativni elektro rok bend „E-Play“ istakao se u prvi plan kada je njihova pesma „Prvi pogled tvoj“ utisnuta u hit film „Munje“ (2001) Radivoja Raše Andrića. Kasnije su njihove numere imale prisutnost u kinematografiji: „Goocha“ za akcionu komediju „Potera za srećkom“ (2005), „Dobra prilika“ za avanturističku komediju „Zduhač znači avantura“ (2011) istog reditelja Milorada Milinkovića, kao i „In the Middle“ za psihološki triler „Lavirint“ (2002) Miroslava Lekića.
Koncert u predstojeći petak predstaviće karijeru dugu preko četvrt veka kroz zanimljivu diskografiju putem studijskih albuma: „E-Play“ (2000), „Crime“ (2005), „Drago mi je da smo se upoznali“ (2009), „Obični ljudi“ (2013) i „Sloboda“ (2018).
Premijerno će nastupati u Dorćol Platz-u, a osvajali su mnoge zanimljive prostore u Beogradu – Dom omladine, Studentski kulturni centar, Letnja scena Doma kulture „Studentski grad“, klubovi Knapp, Fest (Letnja bašta i enterijer), Zappa Baza, Elektropionir, festivali – Beer fest (Ušće), Beer Garden (Ada Ciganlija, Makiška strana), kao i svuda u Srbiji na velikim feštama i manifestacijama (Arsenal Fest – Kragujevac, Exit – Novi Sad).
Maja Cvetković je odvojila malo vremena za naš magazin LookerWeekly.com.
PRVI PUT SVIRAMO U DORĆOL PLATZ-U I BAŠ SE RADUJEMO
LW: Evo, bliži nam se novi nastup za naredni vikend, 6. decembra na sceni Dorćol Platz-a, u okviru manifestacije „Rock ’n’ Rakija festival“
Od mnogih prostora u prestonici, došao je red da svoju publiku okupite i na novom mestu? Trema, uzbuđenje postoji, raste?
Nikada nismo svirali na Dorćol Platzu, tako da će ovo biti prava prilika za to. Baš se radujemo, i mislim da je sjajno što sviramo u Beogradu pred kraj godine. Ovo je druga godina Rock’n’Rakija festivala, a kažu ljudi da je prošle godine bilo super , tako da se nadam da će i ove godine biti sve kako valja.
LW: Da li ćeš stići da gledaš nastupe tvojih kolega iz Srbije i regiona – „Plejboj“, „M.O.R.T.“, „Sabirni centar“, „Madresi“? Donekle je line-up s bendovima sličnih pravaca i senzibiliteta?
Verujem da ću slušati sve bendove. Plejboj nisam čula decenijama, a ni MORT nisam skoro gledala. Sigurno će biti zanimljivo gledati sve bendove.
BILA JE LEPA ATMOSFERA NA PROSLAVI 25 GODINA „E-PLAY“
LW: Dorćol Platz je u poslednjem periodu prilično postao trend mesto, jer ovde čak koncerte imaju i veliki inostrani bendovi, kao što su „Kosheen“ i „Asian Dub Foundation“. Da li redovno posećuješ ovaj kulturni prostor i voliš li i programe iz drugih sfera umetnosti, ne samo muziku?
Nisam gledala ni jedan od tih koncerata. To su bendovi koje sam previše puta slušala uživo – tako da sam ih ove godine zaobišla. Super je da Dorcol Platz radi punom parom i da možeš dosta toga različitog da vidiš. Na našem početku karijere smo jednom prilikom bili predgrupa Asian Dub Foundation u Novom Sadu, i taj koncert će mi večno ostati u sećanju. To je stvarno bila dobra energija i pravo vreme za njih da dođu u Srbiju. To je ujedno bio i jedan od naših prvih koncerata, i mnogo nam je značilo da sviramo ispred njih.
LW: Jubilej od 25 godina benda „E-Play“ proslavili ste epski i trijumfalno u takođe sve popularnijem mestu za koncerte – klubu Zappa Baza, krajem 2023. godine. Da li je u Beogradu nikad dosta novih mesta za svirke, ili ih je i previše, pa publika ne može sve to da prati, u hiper-produkciji koncerata?
Što se tiče koncerta povodom naših 25 godina – to je baš bio lep koncert. Super je bila publika i baš je bila lepa atmosfera. I dalje mi je simpatično kako nas je Petar Janjatović najavio. Ubrzo posle koncerta me je iznenadio i sa naslovnom stranom „YU ROK enciklopedije“. Što se tiče novih mesta za koncerte, pa nema ih baš toliko novih, više ima ovih renoviranih, koji nisu radili.
„DIVAN DAN“ JE JEDNA OD NAŠIH NAJPOZNATIJIH PESAMA
LW: Koliko ti nedostaju neki prostori koji su ranije bili izuzetno traženi i krcati sa svojim rasporedom koncerata, a onda su nestali ili su utihnuli sa izborom svirki, kao „Gun“, „Subbeerni centar“ ili „AntiShop Elektropionir“ (ima svirki, ali uglavnom znatno manje)? Čak i manifestacije kao „Beer Garden“ na Adi Ciganliji, gde ste svirali, sada su samo – prošlost.
Nisam nešto vezana za prostore poput Gun-a, ali jesam za salu SKC-a. Tu sam odrasla, gledala i svirala dosta grupnih koncerata. Žao mi je što ta sala nije sada u punom radnom kapacitetu, što se tiče koncerata. To je veoma lep prosto,r koji još uvek može i trebalo bi da se oživi za koncerte.
LW: Koje sve pesme vaša set lista uvek mora da sadrži, bez kojih lično, kao bend, ne možete? Naravno, razlikuje se nastup na festivalima i celovečernjim koncertima?
Tu su uvek pesme poput „Srešćemo se neki drugi put“, „Ljubica“, „Retrovizor“ i „Divan dan“. Svakako je „Divan dan“ jedna od najpoznatijih naših pesama, ali čini mi se da se publici dosta sviđa i ovo novo, što će se naći na sledećem albumu.
TRUT I JA IMAMO JEDNU VAŽNU ZAJEDNIČKU CRTU
LW: Opet, repertoar prethodnih pet albuma obogaćen je redovno numerama spremnim za vaš šesti studijski album? Reč je o kompozicijama – „Nije da nije“, „Hotel Jugoslavija“, „Aut“ (EKV obrada), „Osmeh“. Kako ih prihvata publika?
Obradu „Aut“ nismo još ni jednom svirali uživo. To smo radili u okviru jednog projekta. Tako da se ona ne nalazi na našem repertoaru, a ni na novom albumu. Što se tiče naših novih pesama, čini mi se da ih publika baš voli. Drugačije su od prethodnih, imaju ljubavnu tematiku i takav je ceo novi album. Pesma „Hotel Jugoslavija“ je već našla svoje mesto kod publike, i čak smo prošle godine dobili nagradu za najemitovaniju rok numeru. Pesmu „Nije da nije“ publika već peva sa nama na koncertima, a i „Osmeh“ polako ulazi na repertoar.
LW: Žanrovski ste alternativni rok, ali tu je i elektro rok, hard rok, ska, psihodelični rok. Volite da kreirate više valera rokenrola, i da istraživanje novih izraza bude beskrajno i konstruktivno? Svaki naredni album i novi singlovi sa strane deluju kao da su vam nešto novo, sveže, drugačije od prethodnog, posebno se vidi pomak u albumu „Sloboda“ i sa novim numerama, znači da – retko se ponavljate?
Trut i ja imamo jednu važnu zajedničku crtu, a to je eksperimentisanje u muzici, istraživanje i pomeranje sopstvenih granica. Tako je sa ritam sekcijom, a gledam da to postignem i tekstovima. Ima bendova koji sviraju slično od prvog albuma do poslednjeg i to je meni okej, ali mi smo odlučili da, ako možemo, da idemo dalje u muzičkom smislu, i dok možemo, da se menjamo, da se poboljšamo. Kreativnost je izuzetno važna, barem za mene. Onda tome dajem prednost.
ISKRENO MI JE ŽAO HOTELA „JUGOSLAVIJA“
LW: Godinama si PR i našeg velikog festivala Arsenal fest u Kragujevcu, a opet si imala priliku da sa „E-Play“ budeš i deo selekcije ove rok manifestacije. Da li je tada teško da kao lider „E-Play“ budeš na visini zadatka tokom eksplozivnog nastupa, ali istovremeno da si angažovana oko svih drugih aktivnosti tokom jednog veoma napornog dana festivala kada je potrebno ugostiti inostrane i regionalne bendove?
Navikla sam se na to. „E-play“ mi je prioritet, ali uspevam da uskladim i druge obaveze. Nekad je manje naporno, a nekad više, ali ima puno ljudi u Srbiji, koji rade više poslova u isto vreme, tako da se ne bih nešto posebno izdvajala od njih, sem da kažem da su mi disciplina i rad dosta važni u životu.
LW: Uradili ste pesmu sa Bajagom „Hotel Jugoslavija“ i vi ste verovatno pružili poslednju odu ovom hotelu, simbolu Beograda, koji se nažalost sada ruši i odlazi u prošlost. Kako se osećaš tim povodom?
Žao mi je iskreno hotela „Jugoslavija“. Kada smo ulazili u hotel da gledamo prostor za snimanje spota, mnogi ljudi ne znaju, već je tada pola hotela bilo ruinirano. Izgledalo je strašno. U prizemlju imate najvredniji luster koji izgleda fenomenalno, a na poslednjem spratu imate na hodnicima šut, razvaljene wc šolje i ostali krš. Tako da je meni već tada bilo jasno kuda sve to vodi. Mi smo imali prostoriju za vežbanje u hotelu, i tu smo i napravili pesmu „Hotel Jugoslavija“. Tu me baš vežu lepe uspomene i dobra energija. Prostorija, iako je bila u prizemlju, prokišnjavala je više puta godišnje, tako da smo na kraju ipak morali da izađemo iz nje. Kao da smo znali da će do ovoga svega doći. Baš mi je drago da smo napravili pesmu i da je deo spota snimljen tu.
U BUDUĆNOSTI ĆEMO SARAĐIVATI SA MNOGIMA AKO SE RODI IDEJA
LW: Planirate li možda još neke saradnje sa kolegama, duete, moguće i sa regionalnim bendovima ili solistima?
Na novom albumu osim “Hotel Jugoslavija“ neće biti više dueta. Naravno da ćemo u budućnosti sarađivati sa mnogima, ako se rodi ideja. Ništa ne treba forsirati, već ako pesma bude tražila – tu smo, i samo u tom slučaju smo otvoreni za sve opcije.
LW: Spotovi su vam uvek veoma atraktivni, vizuelno upečatljivi i deluju kao mali igrani filmovi. Uvek je za to zadužen i zaslužan reditelj Vuk Protić. On vam je postao nezamenljiv i definitivno zaštitni znak? I drugi domaći muzičari se otimaju o njega, znači da je svakako trenutno jedan od najboljih u toj sferi?
Mi dugo radimo sa njim i imamo lepu saradnju. On razume i naš “kreativni jezik“ i našu muziku.
JAKO SMO SREĆNI ZBOG SARADNJE U SPOTOVIMA SA SLOBODOM MIĆALOVIĆ I DRAGANOM MIĆANOVIĆEM
LW: Spot „Sloboda“ nam donosi Slobodu Mićalović, jednu od naših najboljih glumica srednje generacije, kao i „Nije da nije“ – Dragana Mićanovića, izuzetno traženog, koji nam je podario istorijske ličnosti u poslednje vreme (Knez Mihailo Obrenović, Zoran Đinđić, Sveti Sava). Kako je odluka pala baš za ove dramske umetnike?
Veoma smo srećni što smo imali prilike da radimo sa ta dva glumca, koji su jako dobri u svom poslu, prijatni kao osobe i veoma profesionalni. Baš mi je čast što sam imala priliku oboje da upoznam, i što su pristali da budu u našim video radovima.
LW: Kao bend, često se na putovanjima, gotovo stalno na turneji. Nedavno ste svirali u Smederevu, sada sledi Beograd i nakon toga Šabac (klub Kreativni haos, 14.12.). Koje su naredne destinacije za „E-Play“ u bliskoj budućnosti?
Destinacija broj 1. je studio. Završavamo album, koji bi uskoro trebalo da krene u štampu. Kada izađe, trudićemo se da sviramo u većini gradova u Srbiji. Tako da to sve ostaje za početak sledeće godine.
VOLIM FESTIVALE, VOLIM I POJEDINAČNE KONCERTE
LW: Da li se muzičari raduju najviše letnjim festivalima kada ima najviše svirki, gostovanja, druženja? Volite da nastupate na našim najvećim festivalima, gde ste se istakli, kao što su Exit, Arsenal fest, Beer fest… možda biste želeli i na Nišville?
Svirali smo na Nišvilu 2017. godine i bilo je jako lepo. To je jako dobar festival kojeg treba negovati. Šteta što ne dobijaju veće budžete za njega da organizatori ne budu stalno u stresu za sopstveno preživljavanje. Volim festivale, volim i pojedinačne koncerte. Volimo da sviramo – tako da je to za nas najvažnije, a sad koji je prostor, to je manje važno.
LW: Ove godine ste se vratili u rok klub Fest u Zemunu. Koji su to još prostori što u Beogradu, što u celoj Srbiji koji vas privlače da im se vratite, kao Dom omladine Beograda? Ili želite da se utisnete u neka nova mesta u prestonici (npr. Botanička bašta, Hangar Luka Beograd, BitefArtCafe – Palilula i Kalemegdan), i šire, koje nista imali prilike ranije?
Botanička bašta je ograničena bukom, tako da ne znam kako bi mi tamo prošli bez komunalne kazne, ali je jako lep prostor. Uskoro nam izlazi raspored koncerata za 2025. godinu pa će publika moći da se informiše o našim narednim planovima.
