Holandski muzičar – violinista i dirigent Andre Rieu po treći put je sa svojim ansamblom „Johan Strauss Orchestra” gostovao na sceni Beogradske Arene u četvrtak uveče (14. novembar) i tako lako oduševio ponovo srpsku publiku i fanove iz mnogih zemalja.
U organizaciji hrvatske koncertne agencije „Star produkcija” holandski virtuoz i showman će nakon Beograda imati svoje večeri u Hrvatskoj (Zagrebačka Arena, 15.11.) i u Sloveniji (Arena Stožice, 16.11.), tako da naš region ima tu čast da gleda ovaj spektakl i šou epskih razmera.
Čuveni holandski violinista Andre Rieu, rodom iz živopisnog holandskog grada Mastrihta, vratio se u Srbiju nakon mega uspešnih koncerata 2019. i 2022. godine u tadašnjoj Štark Areni.
Treći put na isto mesto za više od 15 000 posetilaca predstavlja činjenicu da se ova svetska zvezda odomaćila u našoj zemlji i možemo ga očekivati i dalje često u Beogradu u kome će brzo rasprodati našu najveću halu u zemlji.
Holandski “Kralj valcera” sa svojim raskošnim koncertima svake godine oduševljava više od 600.000 gledalaca širom sveta.
Koncert u Beogradskoj Areni imao je dva čina i bis koji je toliko dug da predstavlja neku vrstu trećeg čina, kao poseban razigrani segment, u celini triptih program.
Kao i uvek, prema scenariju, Andre Rieu sa svojim ogromnim ansamblom ne izlazi prvo na glamuroznu scenu, već se pojavljuje iz publike, tako napravi čitavu šetnju i onda kada prodje kroz masu i pozdravi se sa fanovima dok korača, lagano se penje na maestralnu binu, uz kompoziciju „Seventy-Six Trombones” od Meredith Willson, iz mjuzikla „The Music Man” (1957) i filma (1962).
Sama scenografija predstavlja kao poseban grad u gradu, jer pozornica na više nivoa vodi publiku u vreme dvorskih događaja, epohe, balskih susreta, valcera i romantike koja je danas izumrla, a ovim višeslojnim umetničkim dogadjajem sve to ponovo oživljava.
Šarmantni, duhoviti, simpatični i beskrajno raspoloženi violinista Rieu je na čistom srpskom poželeo publici „Dobro veče” i dalje na engleskom je objasnio da je to ipak sve što zna od našeg jezika.
Poznata TV voditeljka Maja Nikolić, do skoro na TV Nova, od nedavno na Blic TV, i ovog puta, kao i prethodna dva, bila je prevodilac čitavog pripovedanja Andrea Rijua, jer on uvek želi da publika razume sve šta govori.
„Čeka nas celo veče ispunjeno isključivo – muzikom. Drago mi je da se vidimo po treći put. Koliko se dobro sećam, prošlo je dve godine od kako smo se sreli prethodno. E, da znate, od tada, mi smo imali barem 90 koncerata širom sveta, i evo nas opet tu sa vama”, započeo je Riju svoje pripovedanje i dodao da nakon koncerata uvek imaju iste rituale.
Tako se druže opušteno, uz čašicu vina, sede i pričaju u hotelu, a onda Andre Riju ode u svoju sobu, obuče svoju pidžamu, legne u krevet…
„I gde god da sam, tada razmišljam o čemu? O Beogradu, naravno! A zašto? Jer je ovde najbolja publika na celom svetu!”, izjavio je ushićeno Rieu.
Onda, kako voli da radi, muzičar krene da se šali na račun toga da publika kasni na njegov koncert, iako je naglašeno da Andre uvek počinje na vreme, tačno u minut 19:30h, tako da svi bi trebalo da stignu onda kako je zapisano.
Na velikom video bimu se prikazuju ljudi u publici koji kasne, i Andre ih strogo gleda sa bine i samo uzvikuje„Kasnite! I vi tamo, kasnite!”, uz odobravanje i smeh publike.
Nakon numere „Blaze Away” (1901), čuvenog marša od nemačko-američkog kompozitora Abea Holcmana, Andre je rešio dalje da komunicira sa publikom.
Sada je želeo da vidi koliko ljudi poznaje španski jezik povodom naredne numere.
„U mom orkestru ima čak više od 60 nacionalnosti i u ansamblu dosta čujem španski jezik. Siguran sam da svi vi ovde u sali razumete i dobro govorite španski. Jesam li u pravu? Čak mislim da tečno pričate taj divni jezik španski”, uveren je bio Andre Rieu i onda je pozvao na scenu tri tenora.
Solisti su otpevali čuvenu numeru „Granada” Agustína Lare, jednog od najpopularnijih meksikanskih tekstopisaca i kompozitora svog vremena.
Puno ime mu je bilo: Ángel Agustín María Carlos Fausto Mariano Alfonso del Sagrado Corazón de Jesús Lara y Aguirre del Pino (1897 – 1970).
Umetnik beše istaknut kao autor i izvodjač pesmaa i bolera.
„Granada” je zagrmela kao prava umetnička granata širom hale Beogradske Arene, što je publiku dovelo do delirijuma, i Riju je pohvalio svoja tri tenora iz Tasmanije, Mađarske i Belgije, te se pohvalio kako okuplja saradnike iz celog sveta.
Usledila je pesma „Ob blond, ob braun” austrijsko-američkog kompozitora Roberta Šolca (1902-1986) takodje sa tenorima, i onda su se oni pripremali za izuzetno zahtevan zadatak.
„Moji tenori će sada pevati najlepšu ariju koja je komponovana upravo za tenore. Bila je to poslednja arija koju je komponovao Đakomo Pučini pred smrt, iz čuvene opere „Turandot”. Način na koji oni pevaju „Nessen dorma” je stvarno fantastičan. Svuda po svetu gde nastupamo, nakon ove arije, ovacije su duge”, naglasio je Andre Rieu.
„Turandot” je slavna opera „dramma lirico” u tri čina i pet scena, autora klasike Đakoma Pučinija (1858-1924), čiji je libreto napisao Đuzepe Adami prema istoimenoj komediji Renata Simonija.
Duet junaka Kalafa i Turandot iz trećeg čina i finale opere završio je Franko Alfano nakon Pučinijeve smrti.
Svetska premijera – praizvedba bila je 26. aprila 1926. godine u pozorištu Teatro alla Scala u Milanu.
„Nessun dorma” svakako je remek delo operske literature, uzvišena arija koja ima više slojeva, nivoa, početak, razradu, gradaciju, epski završetak i gotovo uvek uspeva da obraduje i opčini publiku kod nas, na svim mogućim koncertima opere i klasike.
Tako je bilo i ovog puta, madjarski, tasmanijski i belgijski tenor su svojim vokalima oduševili 15 000 duša u Areni, koji su ih nagradili serijom glasnih aplauza.
Andre Rieu brine o tome da njegov spektakl bude prava multimedija, tako da su se na gigantskom platnu smenjivale fotografije svih zemalja iz kojih potiču kompozicije na repertoaru. Impresivni foto zapisi čine takodje važan element ovog raskošnog koncerta.
Zanimljivo je da se Andre Rieu i Johan Strauss Orchestra ne posmatraju samo kao koncert, jer u tom velikom sadržaju spektakl je istovremeno i pozorišna predstava, mjuzikl, opera, valcer, zaista vanserijski visokobudžetni događaj čija popularnost ne jenjava decenijama.
Andre je upitao publiku da li voli bajke i prepričao je sadržaj „Šeherezade i sedam tatara”.
„Junakinja Šeherezada je igrala veoma zavodljivo ispred sultana, tako što na sebi nije imala odeće, već sedam velova. Njih je skidala jedan po jedan, i taman kada je trebalo i sedmi veo da skine, odjednom je naišlo sedam tartara koji su kidnapovali Šeherezadu. Onda je usledila jurnjava, akcija, avantura, ali na kraju je sve bilo u redu, Šeherezada je spašena, udala se za sultana i rodila je male sultančiće”,predstavio je Andre priču bajke „Šeherezada i sedam tatara” i muzicirao sa orkestrom muziku iz ove priče.
Onda je najavio malenu devojčicu Emu Kok, koja ima tešku bolest, ali se ne predaje, već razvija svoj neverovatan talenat za pevanje.
Već je pobedila na TV takmičenju „Voice Kids” i tako mala osnovala fondaciju za borbu protiv te retke bolesti koju ona ima.
Ema Kok je veoma nadahnuto i eksplozivno otpevala francuski hit „Voilà” koji je proslavio francusko-srpsku muzičarku Barbaru Pravi, kao i baladu „Heal the World” od pokojnog američkog kralja pop muzike Majkla Džeksona (1958-2009).
Andre vodi na turneje ekipu od 100 članova, uz muzičare velikog ansambla kao najveći privatni orkestar na svetu, hor i solisti, ali tu su i kuvari, doktori i fitnes treneri.
„Desetine ljudi su danas radili na ovom programu i montiranju scene da bi sve izgledalo tako lepo za vas, drage dame i gospodo. Svetlo, kamere, zvuk, scena, vozači kamiona sa našom opremom, kuvari zbog kojih smo se tako fino ugojili. Svi oni su važni, a ne vidimo ih na sceni. Oni nikada ne dobiju aplauz kao mi sa scene i zato želim da im sada uputite najveći aplauz ikada!”, vešto i iskusno je Andre pohvalio svoju ekipu i uspeo da im podari divan aplauz auditorijuma.
Set lista svetske turneje uključuje razne melodije klasik literature i drugih epoha („Aida”, „Pini di Roma”, „Panis Angelicus”, „Ben Hur”, „Nearer My God to Thee“) i prvi čin se priveo kraju nakon punih sat vremena.
Drugi čin krenuo je posle 20 minuta pauze, ali publika je to shvatila opušteno, misleći da neće Andre sa orkestrom izaći na binu pre pola sata odmora.
Ipak, tu su se razni „opekli”, jer ih je kašnjenje na drugi deo koncerta „skupo koštalo” – zna se, bili su na ekranu „obeleženi” da ih ostali vide kako kasne sa kraće pauze.
„Evo nas opet tu, ali vi izgleda niste svi tu. Opet kasnite. Evo, i ovi tamo kasne. Ovo ponašanje je izgleda uobičajeno u Srbiji?”, šalio se Andre na račun neodgovornih i nesavesnih gledalaca koji su kupovali piće i grickalice u pauzi i time im izmedju redova uputio kritiku da im je važnije da nešto stave u kljun nego da prate koncert kvalitetne muzike.
Andre Rieu je idejni tvorac svog projekta, pravi lider, dirigent, violinista koji svira na violini Stradivarius iz 1667. godine, vlasnik raskošnog Johann Strauss orkestra koji svira program sa muzikom iz sveta mjuzikla, opera, operete, filma i neizbežne omiljene valcere.
Takodje Rieu je izvanredan pripovedač, narator, storyteller, jer voli da publici predstavlja pozadinu priča o nastanku svog orkestra i o kompozicijama na repertoaru.
Pitao je publiku u prvim redovima odakle je, da li samo iz Srbije, medjutim dobio je odgovore da dolaze iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Turske, Rusije.
Andre Rieu uspeva da bude skoro pravi stand up komičar, veoma zabavan, šarmantan, duhovit, drag, ostvaruje bliskost sa svojom publikom širom planete, što onda i nije čudno da ima čak devet miliona pratilaca na Facebook stranici, ostvario je trijumf od 40 miliona prodatih albuma. Smatra se da je ovaj megapopularni violinista već dugo uspešniji od mnogih pop i rok zvezda u muzičkom univerzumu.
Drugi čin spektakla Andre je počeo sa zvižducima koji čine glavni deo muzike iz filma „Most na reci Kvaj” (The Bridge on the River Kwai, 1957) reditelja Dejvida Lina („Lorens od Arabije”, „Doktor Živago”, „Kratak susret”, „Put u Indiju”, „Oliver Tvist”, „Rajanova kći”, „Velika očekivanja”).
Kako je ceo duvački i gudački ansambl uz hor i soliste razigrao ovu numeru iz antologijskog američkog filma, Rieu je osetio da je trenutak da se još jednom obrati fanovima.
„Pitaju me često koja je tvoja tajna, kako uspevaš sve to da postigneš, kako biraš muziku koju ćeš svirati, kako odabereš muzičare sa kojima ćeš saradjivati? Tajna je da imam mnogo tajni. Šalim se, naravno. Zaoravo je vrlo jednostavno. Ja sve biram srcem i samo srcem. I u tome nikada ne pogrešim. Kada znam da me neki muzički komad dira u srce, siguran sam da će dirnuti i vaše srce”, poručio je Andre Rieu sa svojim karakterističnim osmehom.
Rieu je onda istakao da ga često pitaju i da li je umoran od toliko svetskih turneja, zar mu nije zamoran takav život gde svaki dan provodi u novom gradu i državi.
„Ja im uvek kažem – NE! Nikada se neću umoriti od tolikih putovanja i koncerata, nema šanse. Mi smo prava družina, volimo da provodimo vreme zajedno i van scene. Družimo se u restoranima, barovima, autobusima, avionima, hotelima. Tako smo u hotelu na jednim od tih putovanja upoznali dame iz Grčke i Ukrajine, koje su postale deo naše ekipe“, pohvalio se Andre i predstavio pevačice iz ovih zemalja, koje su divno dočarale numere u bogatom programu.
Tako je Grkinja pevala zahtevnu i izazovnu baladu „Think of Me” iz popularnog meta mjuzikla „Fantom iz opere” (Phantom in the Opera) britanskog kompozitora Endrua Lojda Vebera (skoro deceniju se sa uspehom igra kod nas u Pozorištu na Terazijama), dok je Ukrajinka otpevala odlomak „Vilja-Lied” iz čuvene operete „Vesela udovica” austrijsko-madjarskog kompozitora Franca Lehara (1870-1948).
Orkestar je dalje dočarao vokalne i instrumentalne mkompozicije grčkih i španskih umetnika – „Ta Pedia Tou Pirea” i „España Cañi”, da bi usledilo ono najtatraktivnije.
„Nisam bez razloga nazvao svoj ansambl „Johan Strauss Orchestra”. Austrijski kompozitor Johan Štraus je usrećio toliko ljudi širom ove planete, da sam morao da po njemu nazovem moj sastav. Zanimljivo je da svake noći bilo gde u svetu na turneji, kada krenemo da sviramo valcer, nešto zaista neobično se dogodi sa publikom. Dešava se neka magija. U ovoj romantičnoj dvorani kakva je vaša Beogradska Arena, sada ćemo svirati najromantičniji valcer svih vremena. Imam utisak da će ta magija da se desi i večeras sa vama u Beogradu”, sa ponosom je najavio Andre buduće uživanje.
Tako je zaista i počela istinska čarolija sa remek delom „An der schönen blauen Donau, op. 314″ ili „Na lepom plavom Dunavu” Johana Štrausa (1804 – 1849).
Zaljubljeni parovi u Beogradskoj Areni su jedan za drugim počeli da ustaju i plešu valcer na različitim stranama same hale i kamera ih je uslikala na svim segmentima.
Publika je uživala u tom plesu publike i muziciranju čitavog ansambla, što je delovalo da je vrhunac koncerta blizu. Ali, to se samo tako činilo.
Kod Andrea Rije kraj obično nije ni blizu koliko ima sadržaja da se predstavi.
Priredili su i jedan scenski doživljaj, što ranije nisu realizovali na dva koncerta 2019. i 2022, a to je da su se glumci preobukli u veliku lutku bika i simulirali su da napada jednu ženu u crvenom, koja beži duž celog partera i navodno se jedva spašava od pomahnitalog bika.
„Neverovatno sam ponosan na sve ljude iza mene na sceni. Oni uvek na svakom koncertu bilo gde na svetu gde se nalazimo, sviraju iz sveg srca. Sviraju lepo, iskreno, s ljubavlju, iz dubine duše. Na to sam uvek ponosan, što vole muziku. Za sam kraj našeg druženja, sledi jedna očaravajuća, radosna kompozicija, prava fešta, usmerena na budućnost. Biće to poslednji komad za večeras”, rekao je Andre, ali je publika negodovala, želeći još programa, njima nije bilo dosta.
„Probajte da uvek verujete u jedinstvenu moć muzike, jer ona će uvek biti uz vas. Muzika je najveće bogatstvo koje možete imati u životu. Pomoći će vam u najtežim trenucima, siguran sam u to. Želim vam sve najbolje i svima vama mnogo muzike! Sledeća numera je za mene najlepša moguća muzika!”, napomenuo je Andre i na violini sa celim orkestrom zasvirao „Hallelujah” (1741) Georga Fridriha Hendla (1685 -1759).
Publika je igrala uz Hendlovu „Aleluja” i nadala se da se koncert ipak nije približio kraju.
Svi su se na kraju poklonili publici, ali ipak, masa u sali, njih 15 000 nisu želeli da odlaze, već da i dalje uživaju sa novim pesmama na programu.
„Idite kući. Ali kasno je. Pogledajte koliko je sati. Vi bi trebalo sada da spavate”, uporno je Andre „nagovarao” publiku da ode, ali ona je bila odlučna da koncert mora da se nastavi.
I šta će, nema kud, Rieu je sa svojim ansamblom uplovio u neke popularnije muzičke vode i epohe koje su promovisale pop i rok muziku sa svih meridijana.
Ona žena u crvenom koju je jurio „bik” po celoj sali Arene, zapravo je deo orkestra, i kao solistkinja se pojavila na ovom dugačkom bisu i zapevala hit „I Will Survive” (1978) pevačice Glorije Gejnor (81).
Popularne melodije su uključile i druge operske soliste da na drugačiji način i u novim aranžmanima interpretiraju – “Live Is Life” (1984) austrijskog pop rok benda „Opus”.
Arena je plesala uz čuveni „Zorba’s Dance” iz filma „Grk Zorba” (1964), koji je proslavio glumca Entonija Kvina (1915 – 2001), na muziku nedavno preminulog grčkog kompozitora Mikisa Teodorakisa (1925-2021).
Andre se navodno ponadao da je ovo sve dovoljno za kraj koncerta, ali je publika neumorno tražila produžetak, te su solisti i solistkinje uz hor zapevali uvek moćnu kompoziciju „Can’t Help Falling in Love” od kraja rokenrola iz Memfisa – Elvisa Prislija (1935 – 1977).
Ni tu nije bilo dosta, tako da je ceo bis u suštini bio kao treći čin koncerta, što uvek čini Andre na svojim nastupima.
Ponovo je stigao na red Johan Štraus – „Radetzky March, op. 228″, „Delilah” (Les Reed), opet Robert Šolc – „Adieu, Mein Kleiner Gardeoffizier”, ali i Đuzepe Verdi – „Libiamo ne’ lieti calici”.
I posebno je ispraćena veličanstvena posveta rodnom gradu Andrea, Mastrihtu u dve numere: „Maastricht Anthem” i „Maastricht, City of Jolly Singers”.
Auditorijum je pozdravio i hit „Marina” (1959) italijansko-beligijskog pevača i tekstopisca Rokoa Granate (86), ta je numera i odjeknula kao prava muzička granata.
Kako je uvideo da nema svrhe da dalje pita publiku oko produžetka koncerta, Andre Rieu je odlučio da lagano sa svojim ansamblom odlazi sa ogromne pozornice i time označi završetak koncerta od skoro puna tri sata sa pauzom.
Uoči svoje turneje Rieu je umeo da govori:
,,Emocije su mi najvažnije i na moje koncerte svi su dobrodošli. Otvaramo svoja srca publici koja nam uvek uzvraća istom merom. Svake večeri sa svojim orkestrom gledam raspevane i rasplesane ljude u publici, radosne i bezbrižne. Zajedno provodimo večeri koje sigurno nikad nećemo zaboraviti. Presrećan sam kad primim poruke obožavalaca koji kažu kako im se ni nakon dve nedelje od koncerta nisu slegli utisci”.
Pravi producent i menadžer Andre Rieu ima čak četiri pozornice kao i četiri kompleta instrumenata i time veoma olakšava održavanje koncerata na različitim kontinentima, i mnogi muzičari uz njega su već više od 25 godina.
Samo tokom ove turneje 2024. spektakl je obilazio: Poljsku (Krakov, Gdanjsk, Lodž, Glivice), Norvešku (Oslo), Švedsku (Getenburg), Dansku (Kopenhagen, Herning), Češku republiku (Prag – dva puta), Nemačku (Erfurt, Lajpcig – 2x), Francusku (Pariz), Grčku (Atina – 2x), Ujedinjene Arapske Emirate (Abu Dabi), Bugarsku (Sofija – 2x), Meksiko (Meksiko Siti – 6 puta), Ujedinjeno kraljevstvo (Engleska – Arena Vembli u Londonu – 2x, Lids, Birmingem, Liverpul, Irska – Dablin (2x), Belfast, Škotska – Glazgov), Mađarsku (Budimpešta), Slovačku (Bratislava), Portugal (Lisabon – 4 puta), Kolumbiju (Bogota – 4x), Čile (Santijago – 4x).
Naravno, rodni ušuškani grad Mastriht u kome se rodio, Andre Rieu je ove godine sa svojim orkestrom sa ponosom posetio i odsvirao čak 12 koncerata zaredom!
Sigurno je da će se Andre Rieu & Johan Strauss Orchestra do kraja karijere vraćati u Srbiju i održavati tako sjajne koncerte u Beogradskoj Areni, a sasvim moguće je da će promoter „Star Produkcija Srbija” možda promeniti lokaciju i pružiti priliku holandskom umetniku da se predstavi i na otvorenom, kao što je beogradsko Ušće.
Sasvim je moguće da bi Andre Rieu mogao da okupi i izmedju 60 000 i 100 000 ljudi iz šireg regiona da kao u svetskim metropolama i mi uživamo na ovom spektaklu pod vedrim nebom.
