Američki kompozitor primenjene muzike Austin Wintory, poznat zbog svojih kompozicija za video-igre, među kojima su, između ostalih, i “Journey”, “Assassin’s Creed Syndicate”, i “Abzu”, gostovao je u Beogradu prošle nedelje. Povod je bio koncert “Level One Concert” na kom je dirigovao ispred orkestra Fame’s Institute iz Makedonije, koji je izvodio numere i iz pomenutih igara, na Kolarcu. Dan kasnije, muzičar je gostovao u prostorijama domaćeg studija za produkciju video-igara Mad Head Games, gde je pred publikom govorio o svom stvaralaštvu na neposredan i inspirativan način. Prenoseći svoja umetnička iskustva i zanatske savete dokazao je da je izuzetno nadaren i kao govornik, što je njemu, lično, važna veština.
Austin Wintory (1984) je velika zvezda u svetu video-igara, a njegove popularnosti ne manjka ni među srpskim ljubiteljima ove vrste zabave. Nakon veoma uspešnog koncerta 25. septembra u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, na kom je publika uživala u muzici na temu “Assassin’s Creed Valhalla: Ragnarok”, “Super Mario Odyssey”, “ABZU”, “The Pathless”, “Journey”, “The Legend of Zelda”… itd, kompozitor je održao razgovor pred oko 90 ljudi, koliko ih se tom prilikom prijavilo.
Austin Wintory i makedonski orkestar Fame's Project sarađuju već 15 godina, i to od muzike za "Journey", za koju je kompozitor bio nominovan za nagradu Grammy. Septembarski nastup u Beogradu je važan, jer je Austin, u Kolarcu, po prvi put dirigovao simfonijskim orkestrom u regionu.
Govorljiv, neposredan i šaljivog duha, Austin je opširno odgovarao na pitanja moderatorke, kompozitorke i pijanistkinje Ane Krstajić, ali i na brojna pitanja publike. Iako je predviđeno bilo da događaj traje dva sata, kompozitor je bio raspoložen da ostane čak i pola sata duže, ili koliko je to organizacija dozvoljavala. Tom prilikom, između ostalog govorio je i tome:
Koliko vremena utroši na komponovanje?
“Za “Assassin’s Creed Syndicate” sam imao najmanje vremena za rad, oko 10 meseci za tri i po sata muzike – kompletno sve što ste i mogli da čujete. Obično, kao što je slučaj bio s “Journey”, imao bih na raspologanju tri godine. “The Pathless” sam radio tačno tri i po godine. Za “Stray Gods” smo imali pet. Znate, obično imam dosta vremena,” o svom radu kazao je kompozitor.
U periodu od 2002. godine do danas komponovao je muziku za oko trideset video-igara i za prilično sličan broj filmova.
Kako je počeo da piše za video-igre?
Wintory živi već deceniju u Kaliforniji, ali je rodom iz Denvera. Zanimljivo je da muziku nije slušao uopšte do svoje desete godine, dok su mu najveće ljubavi bile knjige i video-igre. Ipak, ono što ga je sudbinski predodredilo jeste želja njegovog oca da svira klavir. Tada još dečak, kompozitor je prihvatio to, ali nije bio naročito uspešan kao pijanista.
Nešto kasnije, momenat njegovog zaljubljivanja u ovu umetnost bilo je otkriće muzike američkog filmskog kompozitora Jerry-a Goldsmith-a (Star Trek, Alien, Basic Instincts…) i to na vinilu.
Kao svoju veliku sreću ističe činjenicu da je pred školski orkestar stao sa svega 14 godina, pa je do fakulteta već imao dosta iskustva u dirigovanju.
Međutim, istinsku prekretnicu u njegovom stvaralaštvu imao je fakultetski hor Apolo, kojem je pristupio kao pevač, i zahvaljujući kome je upoznao, svog kasnije saradnika, Jenova Chen-a, koji ga je uveo u svet igara, i sa kojim je, zajedno sa Nick-om Clark-om, radio na igri „Flow“ (2006). Jenova Chen, poreklom iz Šangaja, je kreirao i pomenuti Journey (2012), kao i Cloud i Flower.
“Još tada, sagledavajući svet igara, Jenova Chen nam je rekao: Vidite, imamo sve te igre uzbuđenja, kao što su:”God of War”, “Metal Gear Solid”, “Call of Duty”, “Medal of Honor”, “World of Warcraft”, sve one izazivaju isto – adrenalin, mušku energiju. Kada govorimo o knjigama, one pokrivaju najrazličitije žanrove. Filmovi, takođe – tu je Tarkovsky, ali i Michael Bay. Zašto onda ne bismo imali različite emocije i u video igrama?
Kada sam to čuo, sa 19 godina, mislio sam za njega ili da je lud ili da je vizionar. Pokazalo se da je vizionar, koji je video budućnost,“ povodom učestvovanja na stvaranju video-igre “Flow”, i prvim susretom s interaktivnom muzikom, rekao je Wintory, dodajući da je ta igrica preko noći postala popularna.
Koji je Austinov proces rada?
O svom načinu rada, kompozitor više voli da govori u kreativnom smislu, negoli o tehničkom: „Da se odmah ogradim, ovo nije poređenje, ali kada bih imao mogućnost da sretnem Stravinskog, ne bih ga pitao koji olovku koristi kada komponuje.“ Ipak, potvrdio je da i dalje koristi muzički softver Digital Performer.
Ono što je zanimljivo, a što je i sam istakao, jeste način na koji je došao do određenih zvučnih efekata, koje je utkao u svoju kompoziciju za potrebe filma, psihološkog trilera “Grace”. Upotrebio je vodu i šećer kako bi namamio mušice oko mikrofona, koji je potom, kada se oko njega nakupio čitav roj insekata, prekrio ćebetom. Na taj način je, kako kaže, dobio efekat ASMR zvuka.
Takođe, kompozitor ne voli ponavljanja, i onda, kako bi izbegao da u muzici napiše nešto slično kao prethodnog dana, svaki put menja putanju kojim ide do svog studija.
U čemu se ogleda suština stvaralaštva?
“Verujem u srž muzike. Zbog toga i ime John Williams (glavna tema iz Star Wars-a) nosi tu težinu. On je sjajan u orkestraciji, i ima izvanredan osećaj za kontrapunkt, a posebnu pažnju posvećuje harmoniji. Međutim, čovek jednostavno zna da napiše melodiju kao niko. Ima natprirodni talent u pisanju melodije. S njom možeš onda da uradiš štagod. Melodija je zvezda!
Takođe, tu je i ritam. To je nešto što kao ljudska bića od pamtiveka nosimo u sebi, dok je harmonija nešto novo, što je postalo značajno u muzici poslednjih 100 godina.
Postoje čak antropološke studije koje ukazuju na to da je pevanje preteča govora. Zato je melodija nešto što mora da bude srž svega. Zbog svega toga na njoj najviše radim, pored, naravno kontrapunkta, orkestracije i ostalog…”
Kako bira projekte?
“Iskreno, imam tri kriterijuma, koja su različita prema prioritetu, tako da je broj jedan veoma visoko na lestivci, i predstavlja pitanje s kim radim. S nekim kao što je Matt Novel, koji je bio umetnički direktor za “Journey”, uvek. Radili smo zajedno na “Abzu”, to je bila prva igra njegove kompanije “Giant Squid”, a zatim smo sarađivali i na “The Pathless-u”, a trenutno radimo na igri “Sword of the Sea”. Čak i da je u pitanju casino igra, ako je reč o Mattu, nije me briga, pristajem. Isto važi i kada je Jenova u pitanju. Prilično niže na lestvici je pitanje kreativne mogućnosti, a na trećem, i najnižem, mestu je logistika – koliko vremena imamo i koji je budžet.”
Koji savet bi imao za kolege umetnike?
“Možda prođete kroz život ne znajući da bi ovaj trenutak, baš sada i ovde, mogao biti onaj odlučujući. Zato, pokušajte da budete otvoreni i prijemčivi za nove ideje. Ako ste u žurbi, pokušajte da usporite malo. Ako osetite da neko želi da razgovara s vama, nemojte reći previše sam zauzet, jer ne znate gde će vas to možda odvesti,” zaključio je Austin Wintory osvrću ći se na slučajan susret na fakultetskom horu Apolo, koji mu je promenio život i uveo ga u magičan svet video-igara.
Deo saveta, koje je delio zainteresovanim mladim kompozitorima, a koji može da se primeni i u drugim kreativnim oblastima, jeste da pronalaze istomišljenike među svojom generacijom i da zajedno s njima rastu do velikih projekata.
Austin Wintory je vrlo vešt i iskusan besednik koji nesebično deli svoje uvide s publikom i kolegama iz branše. Dva i po sata njegove priče teško je pretočiti u nekoliko magazinskih stubaca, pa vam zato predlažemo da više saznate na YouTube kanalu kompozitora, na kojem on deli i brojne savete.
Foto: Tijana Janković-Jevrić // Miss Stills Photography
