Rezident komičar organizacije Standup.rs Alen Marković sebe opisuje kao muzičara koji misli da je smešan, i koji kao takav radi isključivo na aplauz. Koliko će biti smeha a time i pljeska zadovoljnih dlanova tokom nastupa, koji mu predstoji s komičarem Ivanom Nikolićem, saznaćemo u utorak, 7. novembra od 21 čas u Bitef Art Cafe-u, u okviru stand up večeri novog materijala, čiji domaćin će biti Nebojša Potkrajac.
Alen je u Beograd sa sobom doneo i muziku, šarm, humor, kao i sve ono što kulturološki podrazumeva jedan dobar vojvođanski miks. Osim toga što je poznat po svojoj duhovitosti, u gradu je veoma aktivan i kao muzičar (gitara, klavir, harmonika), pa ga često možemo čuti kako svira s pevačicom Julijanom Vincan i bendom Neozbiljni pesimisti.
Za stand up šale inspiraciju pronalazi u svom iskustvu preseljenja iz manjeg vojvođanskog grada u prestonicu, u dnevnim poslovima kojima se bavio, i naravno u muško-ženskim odnosima.
LW: Krenimo od početka. Kako je izgledao tvoj prvi susret s Beogradom?
Šok!
Dolazio sam i prolazio kroz Beograd nebrojeno puta. Međutim, moj pravi prvi put, i sledećih šest-sedam, jednostavno rečeno čist šok!
Saobraćaj mi je predstavljao najveći problem. Osim toga, sve je manje-više okej. Nije centrala za loše ljude u Beogradu, i dobri i loši ljudi su jednako raspoređeni po planeti.
LW: Zato i jeste zanimljiva činjenica da si stigao u Beograd za volanom, i to kao kurir. Da li je to neka karma? Iz mirnog mesta uleteti odmah u vatru i kovitlac beogradskog asfalta i saobraćaja?
Davno sam rekao da NIKADA neću doći da živim u Beogradu. Zatim sam rekao da, i ako nekada dođem u Beograd, NIKADA neću raditi bilo šta što podrazumeva saobraćaj u Beogradu. Pogotovo da neću biti kurir!
Onda sam jednog dana ipak došao u Beograd. Radio sam prvo mesec dana kao taksista, pa onda kao kurir. Dakle, sve po redu kako sam rekao da NEĆU NIKADA! Šta ćeš… Ljubav!
LW: Šta je to što bi Beograđani trebalo da nauče od Vojvođana?
Ništa spektakularno, samo da uspore. Da uživaju više u hrani i da uspore.
Mislim, da uspore s životom nekako, ali hranu brzo da unose, jer ako jedeš polako, onda ti informacija da si sit dođe na vreme do mozga. Tada ne možeš da jedeš više, a to ne želimo, naravno. Cilj je da mrziš sam sebe posle svakog obroka!
LW: Čemu te je život u Beogradu naučio?
Naučio me je da sam mali i nebitan, i da prilike postoje, ali da moraš mnogo da se cimaš, trudiš, stvaraš… Naučio me je i da nije bitno gde si – da li si u Somboru ili u Subotici… Ne družiš se s celim Somborom ni Suboticom, kao što se ne družiš ni s celim Beogradom. Napraviš neki svoj krug ljudi, i to je to.
LW: Tvoj humor je često inspirisan ženama, a reklo bi se da i sam tvoj smisao za humor dolazi po ženskoj liniji?
Moj humor je inspirisan svetom oko mene, a veliki deo tog sveta su činile žene, poput babe Ane, mame Ljiljane i devojke Julijane. Sve su to jake ličnosti. Mislim da dobar humor dolazi iz ličnog iskustva. Eto, tu se negde vrtim.
Što se tiče linije, dolazi iz oba pravca. Imao sam tu sreću da sam okružen šaljivdžijama
LW: Koga onda više ili češće nasmeješ, žene ili muškarce?
Nema pravila. Dok sam bio mlađi svakako sam se trudio da više nasmejem devojke, ali sada je to 50-50. Muškarci na nastupima vole kada karikiram neke situacije iz veze/braka, s kojima mogu da se poistovete.
LW: S obzirom na to da si i uspešan muzičar, u gradu možemo da te čujemo s pevačicom Julijanom Vincan i sa Neozbiljnim pesimistima, kojom pesmom bi opisao današnje vreme?
Glavni junak jedne knjige – Bijelo dugme.
LW: Šta imaš da poručiš komičaru Ivanu Nikoliću povodom toga što ćete deliti termin za nastup u utorak, 7. novembra u Bitef Art Cafe-u?
Ivanu bih poručio da su mi još davno najavili da ću imati čast da nastupim s jednim od najboljih komičara u organizaciji „Standup.rs“. Baš sam se radovao tome, sve dok taj kolega nije javio da ipak ne može, tako da na kraju nastupam s Ivanom. Ipak, i to je ok.
