Arhitekta Ad Kil u svom portfoliju ima projekte, kao što su: Mojsijev most, Školski vrt, Pompejus i Tij
Ad Kil, arhitekta iz Holandije biće jedan od desetoro svetski priznatih gostiju i predavača na predstojećem Kongresu „Održiva arhitektura – Energetska efikasnost“, koji se održava od 7. do 9. oktobra u zgradi Jugoslovenske kinoteke u Beogradu.
Fokus njegovog rada uvek je bio na održivosti i dodavanju vrednosti sistemima a materijali koje koristi su često drvo ili drugi prirodni materijali.
To je rezultiralo projektima kao što su Mojsijev most (2010), Školski vrt (2017), Pompejus (2018) i Tij (2020), koji su osvojili nekoliko nacionalnih i međunarodnih nagrada.
Kako vidite značaj predstojećeg Kongresa „Održiva arhitektura – Energetska efikasnost“ u Beogradu?
Ad Kil: Uvek je lepo razmenjivati ideje. Pred nama su veliki izazovi kako bismo se suočili s ovim vremenima, od gubitka biodiverziteta do klimatskih promena, hemijskog zagađenja, i tako dalje. Jedini način da se ovi problemi reše je saradnja. Dvoje ljudi zna više od jednog, a 200 ljudi će svakako znati još više.
Šta će biti u fokusu vaše beogradske prezentacije?
Ad Kil: Voleo bih da pokrenem temu regenerativnog dizajna. Sama održiva arhitektura nije dovoljna ako želimo da naša planeta živi večno. Umesto pitanja kako da nanesemo najmanju štetu, pitanje je – kako ćemo doprineti našem ekosistemu?
Na koji način teme Kongresa adresirate u vašem svakodnevnom radu?
Ad Kil: Pravi održivi razvoj je suština našeg svakodnevnog rada. Trudimo se da razvijemo zaista održivi dizajn u arhitekturi. Razvijamo, trudimo se, ponekad grešimo, pa dizajniramo ispočetka, svaki put. Iz tog postupka učimo. Nadamo se da ćemo dostići pravi stepen održivosti u budućnosti.
Kako vidite arhitekturu u budućnosti, uz sve izazove koje donose klimatske promene, uništenje životne sredine, prenaseljenost gradova?
Ad Kil: Pre svega, moramo da se suočimo s činjenicom da ne možemo održati sistem konstantnog rasta. Moramo da se pouzdamo u neki drugi sistem. Mislim da regenerativna arhitektura, kao i razvoj drugih oblasti, predstavljaju sledeći korak. Kako kreirati naš svet, tako da doprinosi svim živim bićima i ekosistemima? Kako da ponovo integrišemo čoveka i prirodu? Ako prepoznamo da smo mi priroda, hajde da se tako i ponašamo!
Autor teksta: Nikola Marković
Foto: Privatna arhiva
