U okviru jubileja, preko dvadeset koncerata, performansa i nastupa; najavljuje Tadija Miletić
Reditelj i dramaturg Tadija Miletić trenutno je jedan je od najinteligentijih ljudi naše zemlje, po merenju Mense Srbije. I, on nam postavlja pitanje:
„Da li možemo da živimo bez kulture?“
„Možda je pitanje da li možemo bez umetnosti, a kultura i umetnost kao dve dobre drugarice redovno dolaze zajedno,“ nastavlja na temu od značaja naš sagovornik, darovit čovek i umetnik, čiji je doprinos na polju kulture značajan a umetnička postignuća brojna.
U Miletićevoj biografiji stoji da je on osnivač organizacije Kulturni element, reditelj u Operi i teatru Madlenianum, docent i rukovodilac dramskog departmana na Fakultetu savremenih umetnosti, direktor Međunarodnog takmičenja solo pevača „Lazar Jovanović”, član predsedništva Mense Srbije i glavni i odgovorni urednik časopisa “MozaIQ”, kao i pozorišnih festivala Novi Tvrđava teatar i Festival monodrame i pantomime.
Pre svega toga nabrojanog, završio je Srednju muzičku školu „Stanković“ i to na tri odseka: klavir, solo pevanje i muzičku teoriju.
Kako je jedan beogradski umetnik uspeo dosanjavši svoj san? Koja bi bila njegova poruka o umetnosti i kulturi za sve nas? Odgovori su dalje u razgovoru s rediteljem i dramaturgom Tadijom Miletićem, koji planira i proslavu jednog lepog jubileja:
LW: Za našu priču važno je da se vratimo deceniju unazad. Naime, godina 2011. za Vas je bila veoma važna. Tada ste diplomirali dramaturgiju na Fakultetu umetnosti u klasi Siniše Kovačevića, ali iste te godine pokrećete i organizaciju Kulturni element, čiji jubilej je i jedan od povoda našeg razgovora. Da li je ideja Kuturnog elementa nešto što ste sanjali još tokom studiranja?
Tadija Miletić: „Kultura je širenje uma i duha“, rekao je Nehru. Kulturni element je umetnički san koji je postojao od prvog trenutka, ali verovatno tek te godine sam se dovoljno odvažio da taj san podelim sa svojim kolegama. Ideja da mnogo različitih elemenata kulture čine jedno celo se čini tako važnom i kompletnom da danas, deceniju od osnivanja i stotinu projekata kasnije dobija svoj pravi zamajac i veličinu u seriji izvanrednih projekata koje planiramo da ostvarimo do kraja godine pod sloganom „Decenija kulture“.
San je postao stvarnost, i u okviru jubileja nas očekuje otvaranje izložbe posvećene radu KE, prateća katalog publikacija, svečanost proslave i preko dvadeset koncerata, performansa, nastupa…
LW: Kulturni element je organizacija koja za cilj ima da vrati kulturu i umetnost na mesto koje im pripada. Slogan Elementa je takođe i „organizacija koja vodi računa o kulturi“. Da li je situacija u tom smislu nešto drugačija sad, nakon jedne decenije postojanja?
Tadija Miletić: Ako se malo zajedno podsetimo, kultura nije samo onaj umetnički opseg koji zovemo visokom kulturom, pozorište, opera, balet…
Kultura ponašanja, života, ishrane, kultura pamćenja, stvari koje se lako zaborave i brzo pokvare su tako važne! Čine neophodan element jednog duha koji misli, vredi i bori se za nešto što će ostaviti drugima.
Srećan sam što je naš doprinos neminovno doprineo da cela slika ima mnogo bolji ton, ali kako se celi svet u svakom trenutku menja brzo i nenadano, mnogo toga još predstoji kako bismo bili sigurni da je situacija zaista drugačija, vidno bolja i najvažnije, perspektivnija.
LW: Vaša organizacija ima razvijenu donatorsku aktivnost. Donirali ste brojne knjige ustanovama u kulturi širom zemlji, takođe ste jednom prilikom donirali i polu-koncertni klavir. Šta ste još od sličnih akcija imali, a šta je trenutno aktuelno, odnosno, koji su dalji planovi?
Tadija Miletić: „I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi“, kaže Mika Antić.
Biblioteka Kulturnog elementa koja broji preko dve hiljade naslova je formirana upravo u ideji da bude donatorskog tipa, tako da svaki naslov koji kupimo ili dobijemo nabavljamo u više primeraka kako bismo znali da ćemo u okviru svojih događaja i pokloniti nekim novim mladim ljudima koji vrede i blistaju.
Projekat „Poklanjamo umetnost“ predstavlja veliki i dragoceni projekat, kojim obeležavamo rođendan Kulturnog elementa.
Za svaku godinu postojanja organizacije, po jedno umetničko delo se donira nekom ko se po odabiru našeg odbora svojim talentom, radom ili angažmanom posebno odvojio i iskazao.
I ovaj i brojni drugi projekti imaju za cilj da kažu i pokažu da dobitnici vrede, da ih cenimo i da im želimo da se u punom kapacitetu ostvare na našim prostorima.
LW: Dali ste svoj doprinos i Bitef festivalu i Operi i teatru Madlenianum, a takođe ono što je značajno jeste to da ste na određeno vreme po pozivu bili i u Operi u Monte Karlu. Koliko je značajno to internacionalno iskustvo, i da li ste u međuvremenu imali još nekih angažovanja tog tipa?
Tadija Miletić: Mnogo je institucija sa kojima sam blisko sarađivao u prethodnih petnaestak godina, Festival monodrame i pantomime kao i Novi tvrđava Teatar gde imam dugogodišnje iskustvo kao glavni urednik, Muzej grada Beograda, brojna pozorišta, kulturni centri…
Spomenuo bih veliki međunarodni projekat „Madam Baterflaj“, na kojem sam radio, a koji je premijerno izveden u Nagoji u Japanu, a pripreman u Veroni u Italiji.
Međunarodna i internacionalna iskustva su neophodna, ne samo zbog toga što izrazito proširuju umetničke i estetske vidike, već i zbog toga što skromnom biću neopterećenom sujetom lako pokažu šta još treba dopuniti, šta naučiti i šta unaprediti.
Što više takvih velikih iskustava sa svetskom umetničkom scenom grade velike umetnike, a za svaki slučaj časove sa svojim studentima glume na fakultetu gde radim započinjem zajedničkom mantrom „Sujeta je smrt umetnosti“, kako bi zauvek zapamtili šta nikada ne smeju sebi da dozvole.
LW: Nedavno je završeno je XIX Međunarodno takmičenje solo pevača „Lazar Jovanović“, a Kulturni element je tim povodom podelio tri nagrade (Barbara Pijetlović (Hrvatska), Marija Jonkova (Velika Britanija/Bugarska) i Ermin Ašćerić (Srbija)). Kakvi su utisci, i da li već planirate naredno takmičenje?
Tadija Miletić: Takmičenje je trenutno najveći projekat Kulturnog elementa, i već godinama se održava na Kolarčevoj zadužbini. Ponosni smo na to što smo od jednog projekta lokalnog značaja kreirali najveći i najznačajniji operski takmičarski događaj u našoj zemlji.
Izvanredan međunarodni žiri i hiljade takmičara tokom ovih skoro dvadeset godina potvrđuju važnost i izuzetnost.
Ovaj veliki projekat, koji već godinama podržava Ministarstvo kulture i informisanja ima veliku listu prijatelja, među kojima je i ManPowerGroup, GeloRevoice i mnogi drugi koji već godinama prate našu misiju.
A ovo je dobar trenutak da najavimo i to da će naredne godine, u momentu kada slavimo jubilarno dvadeseto takmičenje, pored samog takmičenja i takmičarskog programa, naše građane dočekati još mnogo toga dodatnog, što će celo dešavanje plasirati u sam vrh operskog stvaralaštva i izvođača.
Pripreme su već u punom jeku.
LW: Zašto je važno da postoje manifestacije kao što je pomenuto takmičenje solo pevača?
Tadija Miletić: Kako volim da kažem, u teškim vremenima prvo stradaju najnežnije forme.
Opera je svakako deo tog kruga, ali nije daleko od toga da se i celokupno kulturno stvaralaštvo objedinjeno smesti pod istim krovom.
Da li možemo da živimo bez kulture? Možda je pitanje da li možemo bez umetnosti, a kultura i umetnost kao dve dobre drugarice redovno dolaze zajedno.
Kulturni element u oktobru mesecu osniva dugo planirani edukativni centar pod nazivom Kulturni institut. U okviru nekoliko različitih departmana, naša velika mreža saradnika će imati prilike da mlade ljude nauči najboljim i najvažnijim elementima koji će im pomoći da na najbolji način postanu i ostanu deo i reprezentativni predstavnici kulturne zajednice.
Upravo za te buduće velike umetnike, ovakve manifestacije mogu pružiti podršku.
LW: Koga smatrate za dobrog predstavnika domaće kulturne zajednice, dobrog uzora mladima?
Tadija Miletić: „Mladim ljudima su potrebni uzori, a ne kritičari“ kaže Džon Vuden, čuveni američki košarkaški trener.
Nove generacije učimo dobrim primerom i to je ono što smo se trudili da postignemo.
Veliki umetnici poput Stefana Milenkovića, Ivana Bosiljčića, Nemanje Radulovića glasnije od mnogih drugih govore šta je to što treba da pratimo, sledimo.
Upravo ovi i ovakvi ljudi svetskih karijera moraju biti jedini pravi svetionik kroz mračne puteve koji su oko nas, kako bismo se uvek na kraju setili da, iako su iskušenja slatka a pritisci snažni, postoji samo jedan pravi put, a to je put vrednog rada, čestitosti, poštenja i iskrenosti. To je jedini pravi način i jedina stvar za koju se vredi boriti.
Zato pozivamo i vaše čitaoce da se, ako u ovom prepoznaju i svoje ideale jave Kulturnom elementu, kako bismo svi zajedno kreirali neko bolje i još lepše okruženje.
foto: Ivan Plazačić