Memoari velikog američkog glumca srpskog porekla Karla Maldena (1912-2009) „Kako sam uspeo“, u izdanju Službenog glasnika, predstavljeni su 13. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci. O knjizi i njenom autoru govorili su direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, urednik Petar Arbutina, priređivač Aleksandar Vlajković i Maldenov prijatelj, producent Den Tana.
Pantelić je ovom prilikom objavio da će 20. novembra ispred zdanja Kinoteke biti otkriven spomenik Karlu Maldenu, koji je u dugoj i plodnoj karijeri osvojio i Oskara, za ulogu Miča u filmu „Tramvaj zvani želja“ (1951) Elije Kazana.
„Veliko nam je zadovoljstvo da u Kinoteci predstavimo dugo očekivane memoare ovog značajnog umetnika“, rekao je Pantelić, podsetivši da se u Kinoteci od 2016. godine nalazi i Legat Karla Maldena.
Arbutina je izjavio da je svakom izdavaču drago da se uključi u projekat važan za kulturu svoje zemlje, posebno ističući Maldenovu odanost srpstvu.
„Karl Malden se jako dobro osećao i u srpskom i u američkom odelu. U smislu žanra ova knjiga je biografija, u čijem je pisanju pomogla Maldenova ćerka Karla, ali je to istovremeno roman o jednom neobičnom životu koji se pokazao moguć, roman dat kroz neposredan i iskren iskaz. Ono što je važno jeste da je takav život postojao i da ga je jedan veliki svetski umetnik sobom u svakoj prilici i svedočio, ne zaboravljajući da je Srbin, trudeći se da postane veliki umetnik. Znači, te dve stvari mogu da postoje simultano“, rekao je Arbutina.
Vlajković je napomenuo da je saizdavač „Srpska veza“ i dodao da mu je Karla Malden prenela autorska prava, a on je posao oko objavljivanja poverio toj asocijaciji koja se bavi Srbima u rasejanju.
„Uporedio bih ovu izuzetno značajnu knjigu sa knjigom velikana Mihajla Pupina „Od pašnjaka do naučenjaka“. Obe nose poruku, naročito važnu za mlade generacije – da sve počiva na mukotrpnom radu“, rekao je Vlajković i istakao da Maldenovi memoari govore i o zlatnom dobu Holivuda u kojem je „naš čovek bio najveći akter, a bio je skroman čovek koji je velikim radom postigao velike rezultate, uvek bio ponosan na svoje poreklo i gajio ljubav prema srpskom narodu“.
Vlajković je najavio da je u planu spomenik Maldenu i u zavičaju njegovog oca u Bileći, kao i u Muzeju oskarovaca koji se gradi u Holivudu.
Den Tana se prisetio prijateljstva dugog više od 55 godina i kako ga je prilikom upoznavanja, u prisustvu Edvarda Džeja Robinsona i Hemfrija Bogarta, davne 1957. Malden na srpskom jeziku usred Holivuda pitao šta je, a on rekao da je Jugosloven.
„Karl je još pitao da li moj otac slavi slavu. Kada sam odgovorio da smo imali slavu ali da je to sada zabranjeno, rekao je: Pa ti si Srbin. To je nešto što neće da propadne. Ali, on nije bio nacionalista. Od oca je poneo nauk: Moraš da budeš dobar Srbin da bi bio dobar Amerikanac. Takav je i bio celog života“, ispričao je Tana, dodajući da je Malden bio skroman i da bi ga bilo sramota da sluša lepe reči o sebi na promociji.
„Bio je veliki glumac. Snimio je više nego iko. Nema glumca koga sam tokom kasnijih godina upoznao a da mi nije rekao: Najbolji glumac s kojim sam ikada radio bio je Karl Malden“, izjavio je Tana. Posebno je istakao koliko je Malden bio dobar čovek i uporedio ga sa anđelom.
Zatim su prikazani inserti iz šou programa američke televizije u kojem je Malden govorio o svom pravom imenu Mladen Sekulović. U okviru promocije izvedena je njegova omiljena pesma „Crven fesić, nano“.
Prvo izdanje memoara Karla Maldena objavljeno je u Njujorku 1997. godine.
