Po pozivu ASSITEJ-a Srbije, a povodom Međunarodnog dana pozorišta za decu i mlade 2018, poruku piše Ljubivoje Ršumović, pesnik:
Usuđujem se reći da su početak ove 2018 godine obeležile dve vesti, koje su, čini mi se, neopravdano skrajnute od opšte pažnje, a svojim plemenitim porukama tiču se i nas odraslih, ali i onih najmlađih.
Najpre: finski učitelji i nastavnici su dobili imperativnu preporuku da svoje učenike nauče da budu srećni, i drugo, vlada Novog Zelanda, posle 170 godina pravne bitke, donosi zakon kojim se Vanganui, sveta maorska reka, proglašava živim bićem.
Status srećnih ljudskih bića u Finskoj, i status pravnog lica maorske reke na Novom Zelandu, daju nam nadu da još postoji šansa da se u Svetu počne ozbiljno razmišljati o opstanku života na planeti Zemlji.
Zar nije jedan od zadataka pozorišne igre, one kojoj su ciljna grupa mladi ljudi, da te mlade ljude učini srećnima? Samo od srećnih mladih ljudi rastu srećni odrasli ljudi, od kojih na kraju postaju srećni građani srećne zemlje!
Zar nije drugi od ciljeva pozorišne igre za najmlađe – vaspitanje o suživotu sa prirodom, sa biljem, životinjama i prirodnim bogatstvima, rekama, morima i jezerima, planinama i šumama? U detinjstvu fascinirani i ekološki obrazovani mladi ljudi, pokušaće i uspeti da nauče i svoje roditelje i ostali odrasli svet, šta je održivi razvoj i kakvo se bogatstvo krije u biodiverzitetu koji nas okružuje
Put kojim uveliko ide savremena civilizacija, nažalost nije put umetnosti, i nije put sreće, i nikako nije put koji vodi ka odbrani planete Zemlje od nemilosrdnih trkača za profitom, i zagađivača međuljudskih i međudržavnih odnosa, koji nam prete bezobzirno atomskom katastrofom.
Takve je sad teško prevaspitati!
Ipak, ako bi Svet odmah shvatio i prihvatio finski i novozelandski primer, ako bi odmah zabranio proizvodnju plastičnog oružja-igračaka, ako bi ukinuo kičerske reklame i šund-serije na televizijama, ako bi mlade ljude, odmah po rođenju, fascinirao lepotom, igrom i slobodom, možda bismo za koji vek imali srećnu, čistu i lepo vaspitanu Planetu!
Usput, treba reći da se Nikola Tesla fascinirao elektricitetom kao dete, igrajući se sa svojom mačkom, milujući je po leđima. Ličnost čoveka se formira u detinjstvu. „Dete je otac čoveka“, znao je i rekao pre dve stotine godina Vilijam Vordsvort, engleski pesnik.
Pesnik Ljubivoje Ršumović je u svojim pesmama prvi govorio o dečjim pravima, autor je velikog broja knjiga i omiljenih TV serja za decu, dugogodišnji upravnik pozorišta Boško Buha, jedan od osnivača obnovljenog ASITEŽ nacionalnog centra 2003. godine , dobitnik mnogobrojnih visokih priznanja u Srbiji i međunarodnih nagrada od kojih ovom prilikom ističemo nagradu UNESKO-a za “Bukvar dečjih prava” na svetskom kongresu za knjigu koja propagira mir i toleranciju.
