Zima je bila jaka za nesrećnog seljaka

Darvinove nagrade

Na farmama u severnom delu Mičigena zimi je temperatura često veoma niska. Materijali koji se inače lako odvajaju kao što su žito ili vodene kapi, znaju da se smrznu poput betona.

Krave muzare zimi se hrane silažom koja se sastoji od mlevene lucerke i stabljika kukuruza, koja se skladišti u velikim silosima, smeštenim uz samu staju. Jednog naročito hladnog dana, silaža u silosu farmera Poljaka, smrzla se do dubine od šest metara. Vrh silosa je izloženiji hladnoći od dela koji se nalazi bliže staji.

Farmer je hranio stoku hranom iz donjeg dela silaže, a njen gornji deo ostao je gde je i bio, stegnut pri krovu silosa. Iako je hrane bilo dovoljno za još nekoliko dana, odlučio je da preuredi silažu. Imao je nekoliko mogućnosti. Mogao je da uključi malu grejalicu koja bi preko noći otopila smrznuto. Ili je mogao da se popne na vrh silosa i odozgo ukloni debele naslage leda. Međutim, on je ušao u silos i pomoću dugačke motke pokušao da probije nekoliko tona smrznute stočne hrane iznad svoje glave.

Njegovi sinovi morali su da upotrebe traktor kako bi svog oca izvadili ispod nekoliko tona silaže i da bi grobari mogli da odrade svoj posao. U umrlici njegova smrt je upisana kao „nesreća na farmi”.

Verovatno nije bio glup, (o pokojniku sve najlepše), opravdaćemo ga klimatskim uslovima- „Mozak mu nije bio mali, to je od zime!”