Krajem avgusta ove godine, ISIA fakultet za dizajn, smešten u vili Stroci u Firenci, pretvoren je u transdisciplinarnu laboratoriju nauke, umetnosti i dizajna. Učesnici su stvorili „BAOTAZ“, kolaborativnu platformu, interaktivnu instalaciju i nosivu konstrukciju, koja je omogućila korisnicima da na svojim telima osete emocije koje se u određenom trenutku dešavaju na socijalnim mrežama na temu „Život – habitus“.
Kakvi su međusobni odnosi umreženih stanovnika planete? Šta je „augmentovani“ osećaj? Kako se razvija osetljivost/čulnost za estetsku, neuro-psihološku i socijalnu povezanost umreženih stanovnika planete? Da li je svaki digitalni trag koji ostavimo u etru „zajedničko dobro“?
To su glavna pitanja kojima se bavila skupina probranih umetnika, naučnika, dizajnera, arhitekata, filozofa, inženjera, fizičara, programera i pravnika iz više od deset država na letnjoj školi „La Cura“, predvođena umetničkim tandemom koji su činili Salvatore Jakonezi i Orijana Perziko. Finalni rad je prikazan na XXI Trijenalu u Milanu, od 2. do 5. septembra 2016, u okviru programa „Podeli znanje“.
Naša doktorantkinja digitalnih umetnosti, Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, Milijana Komad, jedina je iz naše zemlje bila učesnica škole „La Cura“ i ovogodišnjeg projekta „BAOTAZ“, i ona smatra da bi osnovnu ideju ovog projekta trebalo primeniti i u Srbiji.
– Cilj „BATOZA“, projekta škole „La Cura“ je deljenje informacija. U trenutku kad se priključimo našim telefonima ili kompjuterima na internet postajemo svesno ili nesvesno povezani sa celom planetom. Priča o La Curi je interesantna, nju je osnovao Salvatore Jakonezi, multimedijalni umetnik sa svojom partnerkom i Orijanom Perziko 2012. godine kada je ustanovio da ima rak mozga. Bio je u bezizlaznoj situaciji koju je odlučio da preokrene u svoju korist, hakovao je svoje podatke iz bolnice i stavio ih na svoj sajt. Tražio je odgovore i želeo je da bude njegovo zdravstveno stanje bude dostupno svima. Nedugo zatim on je našao rešenje kroz kompleksnu operaciju. Sad je dobro, a ta interakcija cele planete koja je senzibilisala njegov problem, inspirisala ga je. Tad je počeo da radi na svom projektu Human ecosystem, algoritmu koji skuplja i deli znanje, što je dovelo do toga da se osnuje ova letnja škola. Dakle, samo iz humanih pobuda je nastalo sve ovo – ističe dr Milijana Komad.
Ona ističe da su aktuelne nove tehnologije sad počele su da se oslanjaju na umetnost i umetničke projekte.
– Došlo je do sinergije umetnika tj. do novih umetnika koji su u isto vreme i naučnici, programeri, doktori, pravnici… Nema više jedne struke jednostranog obrazovanja. Da bi živeo i radio morate biti svestrani i da razmiljate višekanalno. Danas nema nauke bez tehnologije i svega toga bez bar nekog vida umetnosti. Bojim se da je danas u Srbiji najveća umetnost življenje i preživljavanje, ali u isto vreme se i nadam da ćemo se pokrenuti od toga – dodaje dr Komad i naglašava potrebu da se ova sinergija različitih umetničkih i naučnih grana primenjuje u većoj meri i kod nas.
