Mnoge bajke, tokom XX veka, doživele su svoju ekranizaciju, kako u animiranoj formi tako i u igranoj. Savremeni medijski pristup je dodatno doprineo njihovoj popularizaciji, čineći potrebu za pričama kod dece i kod odraslih vidnom i još uvek živom. Jedna od njih je Lepotica i zver.
Svaka bajka nosi svoju poruku, a smisao se naslućuje na nekoliko različitih nivoa. Priča Lepotica i zver, svoje poreklo nosi još iz 1740. godine, što je najranija poznata verzija tradicionalne bejke iz zbirke Gabrijel-Suzan Vilnev La Jeune Ameriquaine et les Contes Marins (Mladi Amerikanac i morske priče).
Ova bajka, kao i mnoge druge, počinje: «Jednom davno u nekoj dalekoj zemlji, živeo je mladi princ u svom dvorcu.» Sama tema je svima poznata. Princ, koji je imao sve što poželi, usled svoje sebičnosti i okrutnosti, biva od strane jedne čarobnice kažnjen. Čini su bačene na čitavo kraljevstvo, dok je mladi princ pretvoren u strašnu zver. Sve se dešava zbog toga što mladić ne uspeva da spozna to da spoljašnji izgled može varati, jer se prava lepota nalazi u srcu. Lekcija koju je trebao da savlada je ta da mora da nauči da voli drugo biće, kao i da zasluži njegovu ljubav, i čarolija će nestati. Ukoliko ne nauči, zauvek će ostati zver. Vremenom gubi svaku nadu, međutim, jednog dana slučajno upoznaje prelepu devojku koja svojom dobronamernošću i iskrenošću osvaja njegovo srce. Priča se završava srećno zahvaljujući njenoj istinskoj ljubavi. Lepotica i zver predstavlja univerzalnu bajku o ljubavi između dvoje ljudi koji se zaljubljuju bez obzira na razlike. U suštini se radi o višeslojnoj priči, koja govori o snazi snova.
Volt Dizni tokom XX veka, uz vizuelne medije, postaje prihvaćen u čitavom svetu i postaje sinonim za crtani film. Ključna stvar koja se radi je ekranizacija bajke kao stilske forme. S tim u vezi je popularizovanje bajki kroz crtaće, kao i identifikaciju sa njenim junacima. Svaka bajka nosi svoju ideju, vrednost i dominantnu temu svog vremena. Klasične bajke propagiraju klasične vrednosti: veru u individualizam, vrednosti kuće, lojalnost porodici…
Bajka Lepotica i zver budi različita osećanja, i zbog toga biva univerzalno štivo. Dolazi do preobražaja glavnih aktera, akcenat biva na unutrašnjoj lepoti. Zver iako je strašna, kod devojke vremenom budi pomisao da ništa nije onako kao što izgleda na prvi pogled. Metafizički problemi na kojima je ona sazdana jednakom snagom odjekuju i malim i velikim čitaocima ili gledaocima, pomažući da svet sagledaju u svoj njegovoj složenosti, užasu i sjaju.
Bajka Lepotica i zver još jednom je ekranizovana u igranoj formi. Ovog puta je to urađeno u okviru francuske produkcije, režisera Christophe Gans, kao i scenariste Christophe Gans i Sandra Vo-Anh, za sjajnu scenografiju zaslužan je Thierry Flamand, a uloge igraju: Vincent Cassel, Léa Seydoux, André Dussollier, Eduardo Noriega, Myriam Charleins, Sara Giraudeau, Audrey Lamy, Jonathan Demurger, Nicolas Gob, Louka Meliava, Yvonne Catterfeld, Dejan Bucin, Richard Sammel, Gotthard Lange, Dennis Oestreich, Ronny Lessmann.
Raskošna francuska ekranizacija bajke “Lepotica i zver” našim bioskopima je od 20. marta!
Vidimo da je ova bajka, sa svojim sukobom između ljubavi i materijalnih vrednosti, aktuelna i danas. Pre Gansove realizacije, jedna od najznačajnijih ekranizacija je bila Koktoova iz 1946. godine. Na kraju ove priče bilo bi dobro da znamo i da ukažemo da ideologije koje se prenose na ekran, a tako i na decu, bivaju najvažniji izvor imaginacije i obrazovanja naših najmlađih.
