Kada sagledamo mitove, legende i mnoge svetske religije, shvatamo da su bogovi svoju besmrtnost dugovali specijalnoj hrani-ambroziji i nektaru. Kako kaže antička mitologija nju su mogli jesti samo bogovi i polubožanstva. To im je davalo moć, vitalnost i večnost.
Kada se po antičkom predanju rodio Zevs, ambrozija i nektar su se prvi put pojavile na božanskoj trpezi. Do tada bogovi su se hranili strahom i dušama svojih neprijatelja. Sama energija je bila dovoljna.
Po legendi ambrozija se dobijala iz roga čarobne koze. Koza je mogla da proizvede i svu ostalu hranu za druga živa bića na Zemlji. Svete bele golubice su donosile čarobnu hranu do bebe Zevsa.
Poluboga Ahila majka je potopila u ambroziju kako bi ga učinila besmrtnim. Pošto ga je držala za petu, to mesto nedotaknuto svetom tečnošću, postalo je njegova slaba tačka koja ga je koštala života. Odatle naziv „Ahilova peta“ za čovekove slabosti i ranjivosti.
Grčki bogovi su ambrozijom lečili smrtnike, njihove bolesti, mane, rane i davali lepotu ljudima. Svi mrtvi koji bi bili okupani ambrozijom zauvek bi sačuvali svoje telo od propadanja. Čarobna hrana bogova, po nekim mitovima, dolazila je i iz Hespiridinih vrtova sa zapadne strane sveta.
Besmrtna hrana pominje se i u Bibliji. Tu se vidi sličnost rajske bašte i Hisperidinih vrtova. U Starom zavetu pominje se drvo života i stablo spoznaje dobra i zla. Kada su Adam i Eva probali jabuku svetog drveta, Bog se razjario i prognao ih zauvek iz rajske bašte. Rajski plod kao simbol znanja i spoznaje dobra i zla, odnosno sveopšte tajne postojanja, ne bi trebalo da bude dostupna ljudima. Otuda i prvi greh koji suočava sa posledicom i odgovornošću.
Zaratistrijanski sveti spisi pominju piće bogova, zvano soma ili haoma. To je bio sok napravljen od stabljike nama danas, nepoznate biljke. Ovaj čarobni napitak daje bogovima besmrtnost kao i svima onima koji je okuse. Pominje se kako je Indra – bog rata, munja, vetra i vremena, drevnih Indusa, pio somu u neograničenim količinama. Smatra se da je reč o halucinogenom napitku, najverovatnije napravljenom od pečurke muhare.
Egipatska mitologija nam priča da su njihovi bogovi pili „bele kapi“, koje su još nazivali „tečno zlato“ koje im je obezbeđivalo besmrtnost.
Sumerski tekstovi pominju sveto mleko, koje je davala boginja majka plodnosti nalik kravi (slično čarobnoj kozi). Tim svetim mlekom zadojeni su bogovi i kraljevi kako bi bili zdravi, večni i nepobedivi.
„Ep o Gilgamešu“ takođe pominje čarobni napitak koji daje večni život. Po ovom mitu eliksir se dobija iz biljke sa dna mora i predstavlja najveću tajnu bogova.
Hindu religija veruje u sveto mleko koje su bogovi nekada prikupili sa Zemlje uz pomoć zmija. Zovu ga amrita i nije dozvoljen ljudima da ga probaju. Obezbeđuje večni život.
U kineskoj mitologiji hrana bogova su „breskve besmrtnosti“. Čovek koji bi ih jeo postao bi bog.
Kroz vekove potraga za eliksirom mladosti i večnog života opsedala je mnoge. Alhemičari su tragali za kamenom mudrosti, koji bi obezbedio besmrtnost i bogatsvo. Mešanjem živine vode i kamena mudrosti trebalo bi da se dobije ovaj čarobni napitak.
Da li je hrana bogova samo deo mašte onih koji su kreirali mitove ili je to primer nejednakosti? Oduvek su ljudi žudeli da se izjednače sa božanstvima. Možda je sve to samo zabluda, a možda i nije, jer potraga za eliksirom i dalje traje….
Jedna jabuka dnevno, život produžava! To je sigurno!
foto: wiki
