Pripremila Janja Rešćanski
Ako su „oči ogledalo duše“, onda nam maskara svakako pomaže da nam je i duša lepša! Bez nje, žene kao da su „gole“ i bez samopouzdanja! Ona ima svoje mesto u „ženskoj istoriji“ jer su je koristile dame i pre hiljadu godina…
Ne može se zamisliti šminkanje bez nje. Ona oku daje prodoran, zavodljiv i mističan izgled. Upravo ta osobina je čini najomiljenijom ženskom „relikvijom“.
Još u starom Egiptu, kako nam govore spisi stari 6000 godina, žene su iscrtavale konture očiju crnim kreonom načinjenim od ugljena. Za isticanje obrva i trepavica egipatske dame koristile su misteriozni „kohl“. Smatra se da se on spravljao od meda, vode, ulja i ugljena i da je bio vrlo popularan širom antičkog sveta.
U viktorijanskom dobu šminkanje je opet postalo moderno. Tada je bilo vrlo poželjno da se jako istaknu tamne trepavice. Mnoge dame su same spravljale „kohl“, tj. nešto nalik maskari. Mešale su sok od zove sa pepelom, te su malim češljićima mazale trepavice. Kohl se često razlivao i iritirao oči, te je pravo mučenje bilo koristiti ga.
Maskara, kakvu danas poznajemo, nastala je u devetnaestom veku. Izumeo ju je britanski hemičar Eugen Rimmel. Njegova maskara je bila na bazi vazelina, što je tada predstavljalo novinu u kozmetici.
Skoro u isto vreme, u Americi je prvu maskaru napravio T.L. Vilijams, za svoju sestru Mejbel. Ubrzo je otvorio porodičnu radionicu koja je vremenom postala čuvena imperija „Maybelline“.
Maskare spravljene u fabrikama „Rimmel“ i „Maybelline“ nisu bile toliko praktične za nanošenje kao što su to danas, više su ličile na pastu za obuću. Taj proizvod je trebalo usavršiti kako bi bio lakši za nanošenje. Uskoro su počele da se koriste uz pomoć vlažnih četkica.
Prvu maskaru kakvu danas koristimo patentirala je jedna žena, Helena Rubinstein, 1957. godine. Tako je maskara postala jeftinija i dostupnija ženama širom sveta.
Danas na tržištu se mogu naći maskare raznih boja od tamno ljubičaste do svetlo zelene, sa štrasom, sedefom, tankih ili pak anatomski oblikovanih četkica… Toliko su usavršene da se mogu naći – kako one vodootporne tako i one obogaćene vitaminima i kolagenom.
Ideali ženske lepote su ti koji su diktirali pravila u modi i šminkanju. Maskaru je proslavio Holivud, a pogotovu njegove filmske dive poput Merlin Monro, Grete Garbo, Ave Gardner, Rite Hejvort, koje su zavodljivim pogledima „hipnotisale“ gledalište sa filmskog platna. Od tada pa sve do danas, maskara ne izlazi iz mode, jer je ona nešto više od običnog rekvizita za šminkanje.
foto: Stuart Miles at FreeDigitalPhotos.net
