Zabava je sastavni deo naših života. Praktikuju je kako deca tako i odrasli. Kroz zabavu se konstruiše slobodno vreme, relaksira i uči, zapravo ona čini neophodan deo odrastanja, a karakteriše je posmatranje iz različitih uglova.
Novine koje se danas dešavaju u okviru njene sfere su potpuno neverovatne. Kroz oblast zabave i edukacije postoje brojni projekti najrazličitijih sadržaja i oblika. Primenjeno pozorište kao jedan vid zabave, preoblikovano i predstavljeno na sledeći način, biva više nego korisno. Samo po sebi ne spade u domen samo zabave već je njegova uloga u društvu mnogo veća, pre svega prepoznato je kao sredstvo angažovanja grupe ljudi u zajendničkoj transformaciji stavarnsoti. A savremeno progresivno obrazovanje je iskoristilo dramu i pozorište u svrhu obrezovanja. Zbog toga je značajno, jer pretenduje ka usavršavanju na različitm nivoima.
Sam termin primenjeno pozrište pojavio se 90-ih godina XX veka, našavši posebnu naklonost medju teoretičarima, pozorišnim praktičarima i kreatorima kulturne i obrazovne politike. Postao je opšti termin za narastajući oblik teatra koji objedinjuje različite forme nastale u različitim oblastima ljudske delatnosti kao sto su: razvoj zajendice, obrazovanje, terapija, zabava, rekreacija, lično osnaživanje i osnaživanje odredjenih grupa , socijalna akcija u okviru različith pokreta, i uopste poboljšavanje kvaliteta života. Upravo na taj način sam termin opisuje širok raspon pozorišnih praksi i kreativnih procesa koj idu korak dalje ali i dublje od klasičnog teatra, omogućavajući učesnicima da budu uključeni u dramski process. Govorimo o pozorištu koje izlazi iz svog klasičnog miljea i počinje da se odvija u najrazličitijim kontekstima i lokalitetima koja su od značaja za ljude i njihove lokalne zajendice, kao što su: ulica, javna mesta, parkovi, škole, dnevni centri, bolnice, zatvori.
Primenjeno pozorište je product širih socijalnih dešavanja, nastalo u uslovima post kapitalističke klime i sve lošijih uslova finansiranja pozorišne umetnosti 70-ih i 80-ih godina XX veka, a pod opštim uticajem filozofije postmodernizma, koja je neminovno obležila taj period. Želja da se pozorište dovede u zajendicu i približi ljudima je pretvorena u kreiranje pozorišta sa mnoštvom kategorija i grupa ljudi kao što su zatvorenici, deca, ljudi sa invaliditetom, starije osobe. Tako počinje da se gradi bogata pozorišna praksa koja sve više traži i dobija finansijsku podršku koja više ne dolazi iz oblasti umetnosti i drame, već iz raznih drugih fondova i sektora. Mnogi aktivisti naročito u okviru pokreta za ljudska prava često koriste pozorište, kao snažno sredstvo približavanja ciljnoj publici, i na taj način zapravo nude platformu za javne debate.
Primenejno pozorište obrađuje sve što nam je dragoceno, od problema, karakteristika, apsurda i verovanja, ispituje se i osporava u duhu dobronamernsoti i kreativnosti. Najčešće se obrađuju pitanja koja učesnici postave, a neka od njih su pitanje nasilja, samopoštovanja, pritiska vršnjačkih grupa, zloupotreba droge i alkohola, rizičnog ponašanja, rasnih, rodnih i drugih pitanja moći. Zapravo njegova praksa se može sagledati kroz nekoliko različitih oblasti ljudskog delovanja. To su razvoj zajendice, terapija, obrazovanje, socijalni aktivizam i domen zabave.
Ciljevi ovog pozorišta se mogu kretati od čiste zabave, preko toga da probude razmišljanje, interesovanje ili brigu za pojedine teme, ili da daju informaciju o načinu rešavanja odredjenih problema, zatim da istraže odredjenu oblast koja bi dovela do određenih uvida ili da omoguće praktikovanje željenih oblika ponašanja u simuliranoj psiho-socijalnoj situaciji. Potencijal se ogleda u tome što se kroz konkretno izvođenje određene situacije, omogućava sagledavanje sebe i sopstvenih postupaka, i zapravo time omogućava pojedincu i grupi ljudi da rastu i razvijaju se.
Kao što smo rekli cilj je promena kako lična tako i socijalna. Značajno je jer postaje sredstvo za ukazivanje odredjene problematike, kao i instrument za otkrivanje različitih odgovora na važne situacije, a dobar primer praktične upotrebe kod nas je teatar ApsArt.
